Razgovaramo sa Milutinom Petrovic reziserom, scenaristom i glumacem filma „Zemlja istine, ljubavi i slobode“ i Markom Milankovicem producentom. Oni su u Toronto doputovali pre nekoliko dana. Sreli smo se na Danfortu i uz kafu i domace JU cigare prica pocinje.
Upravo ste dosli iz Montreala gde je odrzan filmski festival. Kako je doslo do toga da budete gosti na jednoj ovako znacajnoj manifestaciji?
Pozvali su nas u prateci program filmskog festivala koji se zvao Nove Tedencije ili Cinema of Tomorronj – New Trends. Imali smo tri projekcije u okviru festivala. Pozvani smo i u Kvebek Siti na filmski festival koji se zove Info Festival gde smo imali jos dve projekcije.
Kakva je bila poseta i kave su reakcije, s obzirom da je to ipak kanadska publika?
Poseta je bila velika i to nam savakako puno znaci. Po reakciji publike za vreme i posle projekcije imam utisak da im se film dopao. U Kvebek Sitiju sam usao u salu 15 minuta pre zavrsetka filma. Bilo je veoma interesantno, jer su tu bili pretezno kanadski gledaoci kojima je francuski maternji jezik sto znaci da su sve vreme pomocu titla na engleskom pratili film. Oni su se smejali na pravim mestima i uopste reagovali sasvim normalno na pojedine scene. Na kraju filma nagradjeni smo burnim aplauzom.
U diskusiji koja je bila posle filma mnogi su mi rekli lepe i pametne stvari. Dobili smo nevidjene pohvale, cak su se mnogi interesovali gde mogu da dobiju kopije jer zele da film pokazu i svojim prijateljima. Jedan tip me je zamolio da mu nabavim plakat za film, jer zeli da ga prikljuci svojoj kolekciji na zidu izmedju Solarisa i Stalkera.
Direktor festivala nam je takodje rekao da je cuo puno pozitivnih komentara, na festivalu, o nasem filmu.
Sve u svemu veoma smo zadovoljni boravkom u Montrealu.
Imala sam cast da film vidim na privatnoj projekciji gde je bilo prisutno dvadesetak ljudi iz razlicitih sfera zivota. Iako ga je svako doziveo na svoj nacin – svima se film veoma dopao. Definitivno je misljenje da se film razlikuje. Kako je uopste nastala ideja za ovaj film?
Jedan tip koji je na jednom festivalu dobio nagradu publike rekao je „Specijalno mi je draga nagrada publike zbog toga sto smo mi pre svega publika, jer u toku godine snimimo jedan film a gledamo 300 filmova“. Ja kao gledaoc isto tako mislim. Bez obzira sto sam u svetu filma preko 20 godina nikada se nisam osecao kao da sam deo tog sveta koji se kod nas bavi filmskom produkcijom.
Ja sam „propadao“ sa projektima i uzdrzavao se od projekata od straha da oni ne ispadnu takvi kakve ja ne volim. Smatram da mnogi nasi filmovi jesu umetnicki ali mi se mnogi nisu svidjali, a ponajvise muzika u tim filmovima. Naravno svako ima pravo da pravi film kakav hoce ali definitivno stojim iza toga da je malo filmova koji su obuhvatili generaciju koja je slusala i slusa rok.
U domacoj kinematografiji do sada pretezno smo imali priliku da slusamo i da nas predstavljaju kao narod koji iskljucivo slusa jednu vrstu muzike – narodnu . Ovaj film je i u tom pogledu interesantan i nesvakidasnji.
Da to je tacno. Najvise sto smo mogli da vidimo tj, cujemo pored narodnjaka je i muzika tipa Bajage. Nikada nije bilo filma koji oslikava ono sto bi na muzickoj sceni bio ekvivalent Disciplini kicme ili Idola…i sl.
Znaci ljudi koji slusaju ovu vrstu muzike nisu imali svoj film…cak sam imao problem … ljudi koji su gledali film i koji su ga preporucili prijateljima nisu mogli da ih ubede, jer ovi nisu verovali, da domaci film moze da bude u nekom drugom fazonu, sa nekom drugom muzikom. Ljudi obicno ocekuju da ce u drugom minutu glumci krenuti sa psovkama…u cetrnćstom ce neko igrati na kafanskom stolu…
Mi smo produkciono na filmu uspeli da napravim ono sto su ljudi, pre dvadeset godina uspeli da probiju u muzici. Znaci pokazali smo, da ovde kod nas postoji i neki drugi narod, koji ima neka druga interesovanja. …kao u onoj pesmi….“neka cveta svaki cvet“.
Kako ste dosli na ideju da napravite ovakvu jednu pricu?
Prica i sadrzaj filma mozda nisu toliko primarni u ideji da napravim film, koliko mi je bilo bitno da bude zastupljena vrsta muzike koju mozete cuti u ovom filmu. Ovaj film je princip pacvorka. Bilo mi je bitno da se to lepo sve spoji a mislim da sam uspeo u tome – da bude dobro skrojeni komad.
S druge strane dosta sam vremena proveo u akademskom i filmofilskom ludovanju – kako napraviti kobajagi savrseni scenario jer se mnogi upetljaju u stvari koje ne znaju. Tako sam poceo da pisem scenario o necemu o cemu mislim, o stvarima koje pricam u drustvu, za stolom.
Shvatio sam da su filmovi koje sam mozda zeleo da kopiram, pravili ljudi kao deo tog nekog njihovog sveta o kome su pisali. Ja ne mogu da pisem recimo o gangsterima, jer o tome ne znam nista. Ja mogu da napisem pricu o montazeru koji je u ludnici jer sam i sam montazer i imao sam priliku da provedem neko vreme u ludnici. Znaci pisao sam o svemu onom sto je vidjeno, dozivljeno, pa je i zbog toga sve ispalo tako dobro.
Imate li u planu nove projekte?
Pa evo skoro ce da se zatvori krug od godinu dana od kada smo izasli sa ovim filmom.(novembra 2000. se prvi put prikazao). Imamo naravno novi projekat sa kojim bi trebalo da startujemo na prolece. Trenutno pokusavamo da prikupimo finansijska sredstva. S obzirom da je film sastavljen iz vise delova, od kojih su neki na razlicitim jezicima, pokusavamo da nadjemo vise ko-producenata sa tih govornih podrucja.
Marko recite nam Vi nesto o ovom projektu koji ce ljubitelji filma imati priliku da vide sutra u Torontu.
Definitivno, na osnovu mnogih reakcija koje sam cuo ovih dana i uopste na projekcijama koje su bile u Evropi i Jugoslaviji, retki su oni koje je ovaj film ostavio ravnodusnim. Sustina je da ima nas dosta koji smo se u jednom trenutku ukljucili u ovaj projekat i koji ga, sto je najvaznijem dozivljavamo apsolutno kao jedan deo nase zivotne price. Autenticni beogradski fazon, neki duh koji je godinama u nasoj zemlji bio potpuno minimiziran, zapostavljen i pregazen od strane rezima, rezimskih medija i propagande…rezimskog nacina razmisljanja. Beograd je bio maltene unisten – dotakao je dno. To je mozda jedan od bitnih razloga sto ovi drugi ljudi vole ovaj film. Ljudi koji su ga doziveli kao svoj.
Mislim da ce i ova publika ovde odreagovati pozitivno ako ni zbog cega drugog ono zbog toga sto do sada nisu imali priliku da vide ovakvu jugoslovensku produkciju. Film se mozda nekom nece dopasti ali neku vrstu dugotrajnog utiska ce film morati da ostavi na sve one koji dodju da ga vide. Definitivno je film potpuno razlicit i ostavlja utisak pa i zelju da se film pogleda jos jednom ili cak i vise puta.
Koliko Vam znaci promocija filma van Jugoslavije?
Cinjenica je da smo film pravili sa zeljom i namerom da se probijemo i na stranom trzistu. Dolazak u Kanadu nam puno znaci zbog toga sto smo se nasli na jednoj velikoj manifestaciji u Montrealu – filmskom festivalu a i evo sada boravkom u Torontu dok traje festival mi smo se nasli na jednoj velikoj filmskoj sceni gde su ljudi sa decenijskim iskustvom u ovom poslu.
Za nasu malu produkcijsku kucu sve ovo puno znaci, kako zbog kontakata tako i zbog toga sto smo videli kako neke stvari funkcionisu na licu mesta. Videli smo kako su ljudi odreagovali na tu nasu pricu jer planiramo u daljem radu da se drzimo tih nekih varjanti koje smo upotrebili u ovom filmu. Videli smo da u svetu ipak ima mesta za filmove koji su malo drugaciji, koji nisu americki. Jako nam je drago sto su i nasi ljudi u Montrealu fenomenalno odreagovali na film.
Velika zaslugu sto smo uspeli da dodjemo u Kanadu pripada i kanadskoj ambasadi u Beogradu jer nas je povezala za gospodinom Mihailo Mihailovicem- Mika koji je organizovao nas dolazak u Toronto.
S obzirom da na kraju filma pise da ovaj film nije pomoglo ministarstvo za kulturu zelim da naglasim da je to bilo u vreme starog rezima i da nam nam je ovo novo jugoslovensko Ministarstvo za kulturu na celu sa g. Lecicem dosta pomoglo da zavrsimo film kao i da se pojavimo u Kanadi.
U ministarstvu su na srecu sada pametni i obrazovani ljudi kojima se film jako dopao te su iz tih razloga film podrzali – znaci nije bilo nekih veza i tome slicno.
Ostaje mi na kraju da vas sve pozovem da sutra (subota 8. septembar u 21c.) pogledate ovo, mogu slobodno da kazem, jedinstveno filmsko ostvarenje nase kinematografije. Da li je film dobar je subjektivno misljenje u koje ne zelim da ulazim ali u ono sto verujem je da ce vas ova projekcija okupirati, pomalo pomeriti i svakako naterati na razmisljanje. Necete biti prazni bar izvesno vreme, sto smatram da je podvig vredan paznje u vremenu u kome zivimo i u kome smo inertni na mnoge stvari koje se desavaju oko nas.
