I N T E R V J U Vladike Artemija
Politika, 17. mart 2006. godine
(Integralna verzija. Zbog nedostatka prostora, intervju objavljen u „Politici“ je skracen)
1. Kako Preosveceni Vladiko, dve godine od martovskog pogroma (17-19 marta2004.) ocenjujete bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji?
– A. Zlocini albanskih terorista prema Srbima na Kosovu i Metohiji i prema nasim svetinjama nisu poceli 17. marta pre dve godine. Oni traju vekovima. U novije vreme, oni su intenzivni od juna 1999. godine. Bilans tih zlocina do 17. marta je stravican, o cemu se ranije mnogo govorilo i pisalo. No, na njih niko od predstavnika medjunarodne zajednice nije obracao paznju. Glas stradalnika i mucenika nije se cuo. 17. mart nije, dakle, pocetak zlocina nad nasim narodom, nego njegova kulminacija. Odlika tog pogroma je ne kvalitet nego kvantitet. U samo dva dana pocinjeno je toliko zla da se vise nisu mogle oci zatvarati pred njim. I svet je bio uzasnut onim sto se dogodilo. I reagovao. Nazalost, ne adekvatno. Zato se brzo i zaboravilo. A zaboravljeno zlo uvek tezi da se ponovi. I ponovilo se i ponavlja se. Kao i pre 17. marta. Pojedinacno. Tu i tamo, ali u kontinuitetu. Koliko da Srbi nikada ne dobiju osecaj bezbednosti. I cilj se postize. Srbi i dalje zive u svojim getoima – enklavama. I dalje su liseni svih osnovnih ljudskih prava. I dalje se nastavljaju napadi, ubistva, pljacke… Zato Srbi i dalje odlaze sa Kosova i Metohije. A o povratku se samo povremeno govori, ali ga nema. Sve u svemu, bezbednosna situacija za Srbe i nase svetinje na Kosovu i Metohiji, i dalje je veoma teska. Sustinski, ona je nepromenjena, bez obzira sta pregovaraci jednog ili drugog tima u Becu govorili.
2. Da li ce izbor novog premijera Kosova Agima Cekua doneti neke promene u politici prema Srbima?
– A. Verovatno, ali samo u negativnom smislu. Imajuci u vidu njegovo bogato iskustvo u ubijanju, proterivanju i mucenju Srba, pretpostavljamo da ce na novoj duznosti nastaviti taj svoj dobro „ispeceni“ zanat i da ce u tome postici zavidne rezultate. Pogotovu sto postaje i „diplomata“ prihvacen i podrzan od onih koji su mu i do sada omogucavali da nekaznjivo unistava Srbe. Svoje zlocine umece vesto da minimizira, izvrce cinjenice i ubira politicke poene. Pored svega sto nam je uradio sa svojom zloglasnom UCK-a, on je smogao snage da nedavno hrabro i bez trunke stida izjavi: „Srbi samo misle da za njih nema bezbednosti. To je stvar percepcije, jer nikada nisu ni pokusali da provere da li su bezbedni ili ne. To je samo psiholoska barijera“. Nazalost, svi koji su „pokusali da provere da li su bezbedni“ vise nisu medju zivima. On bi, nema sumnje zeleo, da svi Srbi na takav nacin „provere“ svoju bezbednost. Ali, hvala lepo!
3. U rusilackom talasu tesko je postradalo 35 svetinja. Sta je od crkava i manastira do sada obnovljeno?
– A. Moramo Vas dopuniti. Do 17. marta poruseno je i demolirano 115. srpskih pravoslavnih svetinja – crkava i manastira, a samo 17. i 18. marta jos 35, sto cini ukupno 150 unistenih svetinja. Sta je od toga do sada obnovljeno? Nista!. Vracen je samo zivot u tri manastira: Arhangele kod Prizrena, Devic kod Srbice i Zociste kod Orahovca. I ti manastiri nisu obnovljeni, samo su ozivljeni. U njima je Eparhija rasko-prizrenska uspela da obnovi samo deo porusenih konaka, kako bi monasi i monahinje imali gde glavu zakloniti. Crkve, i veci deo konaka je, nazalost, i dalje u rusevinama, kao i sve ostale svetinje, bez obzira sto se u zadnjih godinu dana mnogo govorilo o pocetku obnove unistenih svetinja u martovskom pogromu.
4. Da li se rasko-prizrenska Eparhija u dovoljnoj meri pita kojoj crkvi ili manastiru ce se dati prioritet u obnovi?
– A. Nazalost, za sada ne.
5. Koji su po Vama problemi u zastiti srpske kulturne bastine na Kosovu i Metohiji, buduci da imamo cetiri zainteresovane strane: medjunarodna zajednica (UNESKO i UNMIK), Vlada Kosova, Vlada Srbije i SPC?
– A. Osnovni problem je sto je naruseno, pogazeno i prenebregnuto pravo vekovnog, legalnog i legitimnog vlasnika te kulturne bastine, odn. crkava i manastira, kao i strucnih institucija koje su vekovima o njima brinule. Nas narod je dobro rekao sta biva sa decom pri cijem se rodjenju umesaju mnoge babice.
6. Da li postoji opasnost da briga o zastiti srpskog kulturnog nasledja predje u nadleznost kosovskih institucija?
– A. Nazalost, to je vec ucinjeno. Te institucije odlucuju sta ce biti sa crkvom u DJakovici, manastirom sv. Arhangela kod Prizrena i td.
7. Kako komentarisete resenja u Osnovnim nacelima Svetog arhijerejskog sinoda i Kosovsko-metohijskog odbora od 7. februara, a koji se odnose na zastitu institucija i spomenika kulture SPC na Kosovu i Metohiji?
– A. Kao doslednost u stavovima koji veoma pogoduju medjunarodnoj zajednici i kosovskim Albancima u ostvarivanju projekta nezavisnog Kosova. To je potvrdila i sama MKG (Medjunarodna krizna grupa) nakon samo deset dana od objavljivanja Osnovnih nacela, u svojim zakljuccima i preporukama od 17. februara 2006. godine. U tom dokumentu, MKG upucuje preporuke kosovsko-albanskim pregovaracima savetujuci ih: „Traziti mogucnosti – kao sto je dokument o Osnovnim Principima, koga je Pravoslavna Crkva objavila – kako bi se Srbi sa Kosova ukljucili u pregovore… Dokument o Osnovnim Principima koga je Crkva izdala pocetkom februara 2006. je dao konstruktivne predloge i izbegao je navijanje protiv nezavisnog Kosova…“
8. Nedavno ste se vratili iz posete SAD, gde ste imali brojne kontakte sa uglednim i uticajnim ljudima u Vasingtonu. Kakve rezultate ocekujete da ostvari zvanicna delegacija Svetog arhijerejskog sinoda koja je 13. marta otputovala u SAD, a tema razgovora sa predstavnicima UN i americkim zvanicnicima je Kosovo i Metohija?
– A. Da bude kooperativna kao i prosle godine i za to zasluzeno pohvaljena.
Episkop +ARTEMIJE
