I ove godine Društvo srpskih domaćina, organizator osmih po redu „Vidovdanskih svečanosti „, ugostilo je u Koštunićima mnoge goste iz zemlje i sveta. Tog dana, kako reče episkop žički Hrizostom, blagosiljajući manifestaciju, Koštunići su bili centar srpstva. I zaista je bilo tako – među zvanicama su bili ministri, ugledni privrednici, crkveni velikodostojnici, ali i mnogi drugi koji nisu žalili ni vremena ni novca da iz Kanade, Italije, Južnoafričke Republike, Amerike, Repubike Srpske… dođu u Koštuniće da druge čuju i da ih čuju drugi, da bi još jednom potvrdili da Srbija u Evropu može samo preko jakog i modernog srpskog sela i srpskog domaćina.
Škola „Zavičaj“
– Da srpska deca ne bi zaboravila svoje korene, jezik i istoriju, finansiram u Johanezburgu školu pod nazivom „Zavičaj“, koja sada ima 72 đaka. Nije problem da to i dalje radim, ali me pomalo boli da se niko od roditelja dece i ne seti da ponudi pomoć, kako bi ta škola bila još bolja – ističe naš sagovornik.
Kao i na dosadašnjim susretanjima, jedna od najmarkantnijih ličnosti bio je 56-godišnji Nićifor Aničić, kojeg zbog izgleda i pojave zovu „Veliki Nik“. Vlasnik firme građevinskih mašina „Aničić kevin inžinjering“ Nićifor Aničić je i potpredsednik Društva srpskih domaćina i, pored Jovana čekovića, idejni tvorac ovog udruženja, koje iz dana u dan raste i u Srbiji i u svetu.
– Rođen sam u selu Stranjane, na planini Jadovnik, odakle sam 1974, nošen svojim nemirima, otišao u Južnoafričku Republiku. Pet godina sam radio kao alatničar za druge kompanije, a onda sam krenuo samostalno u biznis. Napravio sam veliku kompaniju koja radi najveće poslove na afričkom kontinentu, skućio sam mnogo, ali nikada nisam i neću zaboraviti odakle potičem, gde su mi koreni i gde su grobovi mojih predaka. Kada god mogu, dođem u Srbiju i to je za mene najveća radost. Svakog Srbina, ma gde u svetu da ga sretnem, doživljavam kao najrođenijeg brata i tako ga i oslovljavam, a najveće zadovoljstvo u životu mi je da pomažem drugima, jer kakva bi moja sreća bila, ako pored mene neko pišti gladan. Dajem i uživam u davanju, a Bog sve to gleda i meri, pa po nekim njegovim kantarima daje i meni – veli Aničić koji je u Južnoafričkoj Republici, gde živi oko 15.000 Srba, jedan od najviđenijih poslovnih ljudi.
Prokleti dolar
– Naši ljudi u Južnoafričkoj Republici su vredni i uvaženi. Mnogi od njih su stekli znatno bogatstvo, ali moram priznati i da sam pomalo ljut na njih. Ali i ne samo na njih, nego i na druge Srbe po svetu koji su bogati, ali koji su zaboravili ko su, odakle su i nikako da se sete da pomognu Srbiji, danas kada je najteže. Sve se gleda kroz taj prokleti dolar.
– Imam predivnu porodicu, 46-godišnju suprugu Vesnu, 25-godišnju kćerku Ninu, sinove, 23-godišnjeg Pavla i 20-godišnjeg Vasilija, unuka, brata i njegovu porodicu u Stranjanima i mnogo prijatelja i među belcima i među crncima. Pomažem svima koliko i kada mogu, nekada i više nego što su mi mogućnosti, jer uvek imam na umu da ono što ti Bog daje treba sa nekim i da podeliš ili može neko da ti uzme, ali ono što Bog uzme, niko ne može da ti da – kaže Nićifor Aničić iz Koštunića i poručuje braći Srbima u celom svetu: „Zemlji gde su vaši koreni i gde su vam grobovi predaka treba vaša pomoć, a nema većeg zadovoljstva od davanja, ali od srca…“
