SRBIJA ima svoje mesto na političkoj mapi Evrope, bar sudeći po nagradama koje su po belom svetu dobijali naši političari. Skromnost ili ne, tek laureati su gotovo uvek nagrade delili sa građanima, pripisijući narodu ključne zasluge za priznanja koja su dobijali.
Predsednik Boris Tadić, od dolaska na funkciju, dobio je dva značajna priznanja – Evropsku nagradu za političku kulturu, koju dodeljuje švajcarska Fondacija „Hans Ringier“, i „Kvadrigu“.
– Nagradili ste svakog građanina Srbije i ohrabrili nas da nastavimo da unapređujemo vrednosti koje svi delimo – istakao je predsednik 2007. godine na dodeli Evropske nagrade. Novčani deo od 50.000 evra dao je za opremanje porodilišta u Gračanici.
Na Dan nemačkog jedinstva, 3. oktobra ove godine, predsednik je u Berlinu dobio nagradu „Kvadriga“, koja se dodeljuje za „hrabrost, vizionarstvo i angažman kojim svet postaje bolji“.
Među dobitnicima svetskih priznanja našao se i vicepremijer i ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Lider G 17 plus proglašen je u Vašingtonu za ministra finansija godine u svetu za 2006, a priznanje je dodelio časopis „Juromani“. Dinkić je za doprinos ekonomskim reformama u Srbiji prošle srede dobio nagradu „Ekonomist medija grup“.
Dojučerašnji premijer i lider DSS Vojislav Koštunica, kao jugoslovenski predsednik, u maju 2001. dobio je nagradu „Državnik godine“, koju dodeljuje američki „Ist-vest institut“. Koštunica je tu nagradu zaslužio zbog izborne pobede nad Slobodanom Miloševićem. On je, posle odlaska s premijerske dužnosti, objavio knjigu „Odbrana Kosova“, za koju je nedavno dobio nagradu za pravnog pisca i društvenog radnika, koju dodeljuje Zadužbina Živka i Milice Todorović. Koštunica se odrekao novčanog dela nagrade od 10.000 evra, u korist porodiceŠapić, koja će se preseliti u Srbicu na Kosovu.
Kada je reč o domaćim nagradama, tu je „favorit“ Rasim Ljajić, ministar i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Hagom. On je 2004. proglašen za ličnost godine, 2005. dobio je nagradu „Najevropljanin“ u oblasti politike, a godinu dana kasnije proglašen je za najkomunikativnijeg političara.
Nagradom „Najevropljanin“, koju dodeljuje Evropski pokret u Srbiji, mogu da se podiče i Boris Tadić, Mlađan Dinkić, Dragoljub Mićunović, Božidar đelić, Nenad Popović, Miroljub Labus, Predrag Bubalo…
Ubijenom premijeru Zoranu đinđiću ta nagrada je dodeljena posthumno. Inače, đinđić je dobio uglednu nemačku nagradu „Bambi“ za 2000. godinu u oblasti politike, a u avgustu 2002. u Pragu je primio nagradu Fondacije „Polak“ za doprinos razvoju demokratije u Srbiji.
Poslednji je „evropsku“ nagradu dobio Bojan Pajtić, koga je odlikovao SE.
A, predsedniku Tadiću za malo je protekle nedelje izmakla nagrada „evropskog političara godine“, koju dodeljuje briselski nedeljnik „Juropijen vojs“, a koja je pripala francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju.
ZAVISI KO DAJE I KO PRIMA
Psiholog Žarko Trebješanin kaže za „Novosti“ da je smisao nagrada da afirmišu neke vrednosti.
– Značaj nagrade zavisi od toga ko ju je još dobio, zatim ko je dodeljuje, ko je u žiriju… Nekada je, zapravo, laureat potreban nagradi da bi se ona afirmisala.
Kulturolog Zorica Tomić kaže da dodeljivanje Nobelove nagrade Martiju Ahtisariju dovodi u pitanje smisao nagrada:
– Međunarodne nagrade postaju produžena ruka svetskih centara moći koji na taj način diskvalifikuju osnovnu nameru osnivača nagrade da one budu deljene izvan dnevnopolitičkog interesa.
