U suštini, čuli smo od pojedinih vernika, ništa neobično jer svaka parohija u Nemačkoj slavi svoju crkvenu slavu. Ali, ova proslava je bila specifična jer se na bogosluženju u hramu i na slavi našlo ni manje ni više nego sedam srpskih vladika! Celu liturgiju je predvodio mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije uz činodelovanje episkopa vranjanskog Pahomija, raško-prizrenskog Teodosija, timočkog Ilariona, moravičkog Antonija, jegarskog Jeronija, a prisutan je bio i vladika frankfurtski i cele Nemačke Sergej kao domaćin. Upućeni kažu, da od osnivanja Eparhije srednjoevropske koja je svojevremeno obuhvatala Holandiju, Nemačku, Švajcarsku i Austriju, na čijem je čelu kao prvi arhijerej bio vladika Lavrentije, pa do njenog „uisitnjenja“ na više manjih eparhija iz koje je nastala i ova eparhija čudnog imena „Frankfurtska i cele Nemačke“, na jednom mestu van Srbije nije viđeno ovoliko vladika. Službu u harmu Svetzog Save su uveličali Srpski pravoslavni pojci iz Beograda kao i Crkveni hor iz Frankfurta predivnim pojanjima, a vladika Porfirije je čitao iz Jevanđelja a vernicima se obratio i svojom besedom. Posle osvećenja slavskog kolača i žita, besedio je i domaćin, episkop Sergej koji je tek oko 2 godine na ovoj dužnosti u Nemačkoj. Pomenimo da su bogosluženju prisustvovali generalni konzuli Republike Srbije Nebojša Košutić i Grčke Gregorij Delavekouras i druge zvanice. Domaćin slave je bio Crkveni odbor. Po uobičajenom ritualu sličnih proslava, posle bogate slavske trpeze, u zabavnom delu programa nastupili su folkloraši nekoliko naših klubova kao i jedan lokalno poznati narodni guslar. Naravno da su se posle velelepne službe i dobro organizovane slave, ručka i zabavnog dela proslave, neki vernici upitali, čemu ovoliko vladika i opšteg sjaja, raskoša i gozbe u vreme kada je u Srbiji toliko sirotinje. -Silne vladike su mogle, novac potrošen za dolazak u Dizeldorf da udele sirotinji, a mi bi lepo slavili i bez njih, rekao nam je jedan od prisutnih koji ne želi da mu pomenemo ime. Kaže, plaši se, anatemisanja njegovog sveštenika. Drugi sumnjaju da je ovaj nezvanični skup ustvari trebalo da bude dogovor nekolicine vladika, kako nastupiti na Svetom sinodu koji je odžan samo nekoliko dana kasnije u Pećkoj patrijaršiji. Iz novina se znalo, da je navodno na listi za uklanjanje sa dužnosti episkopa i vladika Sergej zbog brojnih pritužbi sveštenika iz njegove eparhije. Optuživan je za navodno loš rad, samovolju, maltretiranje sveštenstva, nejasne finansije isl. Bilo je dosta pritužbi na Sergeja po društvenim mrežama, na koje je on, prema pisanju jednih novina koje izlaze u Nemačkoj, reagovao tako što je zatražio od nemačke policije da mu dostavi, verovatno radi lične osvete neposlušnim sveštzenicima, ko stoji iza pritužbi. To su Nemci izgleda i uradili. Da li je Srgije ipak posle slave a pre održavanja Sinoda, u razgovoru sa drugim episkopima hteo da ugovori podršku svojih kolega u Pećkoj parijaršiji ostaje da se vidi. Nije više nikakva tajna, da se već dosta dugo u Sprskoj pravoslavnoj crkvi u inostranstvu i u matici primećuje nesloga, postoje navodno finansijske maleverzacije, utaje novca pa čak i krađe kao npr. u crkvi Ružica na beogradskom Kalemegdanu. Govori se o samovolji vladika, progonu „neposlušnih“ sveštenika itd. Čitaocima Novosti su sigurno u sećanju novinski izveštaji o vladiki Konstantinu i njegovom rođenom bratu koji je bio vladika u Kanadi o njihovim maleverzacijama ali i o nekim vladikama u otadžbini.– Izgleda, kažu brojni vernici sa kojima smo razgovarali u Štutgartu, da Crkva na čelu sa patrijarhom ili ne može ili ne želi da ozbiljnim i oštrim rezovima među episkopima i sveštenstvom sredi i smiri situaciju da bi Crkva, kao jedini pravi stožer okupljanja naših ljudi u inostranstvu i u matici, ponovo vratila svoj ugled i svoj autoritet. Kako drugačijhe objasniti svojevremenu situaciju oko Kačavende, Pahomija čiji je verovatno na mig ondašnjih vlsti predmet „zastareo“ u sudu, zatim mesecima trvenje oko Konstantina, pohlepu nekih vladika za novcem i zemaljskim dobrima kojih su se kao bivši monasi a oni bi to trebali da su i danas, pred Bogom odrekli? Zašto mi kao vernici, kada ukažemo na neku nepravilnost u radu sveštenstva pa i samih vladika, uvek čujemo istu floskulu – pa i oni su ljudi i mogu da (po)greše -pita se jedan naš sagovornik.
