Australijski „Sandej Ejdž“ predstavio je Kseniju Lukić, 29-godišnju TV voditeljku, poznata po intervjuima koje je vodila sa brojnim ličnostima iz javnog života, a trenuno je angažovana na Fokstelovom kanalu E!.
– Tata je uvek bio tu da nas zaštiti dok sam odrastala. Kada sam želela da negde izađem, sa mnom je uvek u pratnji morao da ide brat ili neki rođak. Baba i deda su se doselili u Australiju 1961. godine, kad je moj tata imao samo godinu dana. Baba i deda su odvojeno posle rata napustili Jugoslaviju, zemlju koja se tako zvala, a u poznali su se u Engleskoj. Venčali su se i dobili dvoje dece, a nakon toga dolaze u Australiju. Tata još uvek čuva brodsku kartu kojom su ovde došli – priča Ksenija Lukić.
Njen otac se sa roditeljima doseljava u Sidnej gde završava Pitvoter srednju školu. Nikola Lukić se u svojim 20-im godinama angažovao na izgradnji Srpske pravoslavne crkve u obližnjem Inglsajdu, a kasnije se venčao u toj crkvi.
– Tata je uvek bio angažovan u Srpskoj crkvi, bio je blagajnik i organizovao je mnogo dobrotvornih akcija za prikupljanje novca. Tako da je srpska crkva bila sastavni deo njegovog odrastanja – kaže sagovornica „Sandej Ejdža“.
Ksenijini roditelji Nikola i Olga su se upoznali 1978. godine kada su kao članovi srpske folklorne grupe nastupali u Brizbejnu. Olgina porodica se doselila u Australiju tokom pedesetih godina prošlog veka iz tadašnje Jugoslavije. Nikola je bio šarmantan, naočit i uporan mladić, a majka je bila veoma povučena i stidljiva. Nikolin najbolji drug oženio se Olginom rođenom sestrom, pa su tako najbolji prijatelji postali i članovi porodice.
– Tata je bio zagrižen za istoriju, tako sam je i ja uz njega zavolela. Dosta smo slični, oboje smo malo usijane glave i uporni u onome što smo zamislili. Naučila sam mnogo o srpskom poreklu, jer je ono uvek bilo moje. Iako sam rođena ovde, srpsko poreklo i kultura imaju izuzetan značaj u mom životu. Kada putujem u Srbiju uvek osećam svoju pripadnost – kao da se vraćam kući. Sjajno je što mogu sa tamošnjom porodicom i ljudima u Srbiji da pričam na maternjem jeziku. Srpski je, inače, glavni jezik u našoj kući. Tata je uvek insistirao na važnosti srpskog jezika i da treba da ga sačuvamo – ponosno kaže o svom poreklu poznata TV voditeljka.
Ima dva brata, Simeona, koji je od nje stariji tri godine i Aleksandra, pet godina mlađeg.
– Moja prva sećanja o bratu Aleksi datiraju od moje pete godine. Sećam se da sam otišla u bolnicu i da sam ga tada prvi put držala u naručju. Bio je kao moja mala lutka i odmah sam želela da se igram sa njim. Uživala sam posmatrajući kako odrasta. Moja braća i ja smo mnogo vremena provodili igrajući se napolju. Na našem drvetu u bašti pravili smo svoju kuću, a kod bake u dvorištu igrali smo se žmurki. To je bilo sjajno detinjstvo – priseća se Ksenija.
Kako je odrastala uz braću naučila je koliko su joj oni važni. Uvek su bili tu da je zaštite, a najveću brigu preuzeo je otac Nikola.
– Porodica je bila patrijarhalna i stroga. Kada bih poželela da izađem uveče, to je uvek bilo u pratnji braće ili rođaka. Tata bi uvek dolazio po mene gde god sam išla, koliko god je to za jednu 15-godišnju tinejdžerku bilo frustrirajuće – priča Ksenija.
Odmah po završenoj srednjoj školi počela je da radi kao manekenka i potpisala prvi profesionalni ugovor, a ujedno završavala fakultet na odseku umetnosti.
– Moj muž Den Brag je, zapravo, bio moj prvi momak. Počeli smo da se zabavljamo pri kraju srednje škole. To je bilo 2008. godine, kada sam sa svojim drugaricama izašla i slučajno srela Dena na zabavi. Pomislila sam da je privlačan, posmatrali smo jedno drugo, ali je prošlo nekoliko sati pre nego je skupio hrabrost da mi priđe i predstavi se. Razmenili smo brojeve telefone. Narednog dana mi je poslao poruku i izašli smo nekoliko puta – otkriva nam Ksenija.
Punih 11 godina su se, uz manje prekide zabavljali da bi na kraju shvatili da su rođeni jedno za drugo.
– Shvatila sam koliko je on sjajan čovek. Kada je moj muž upoznao moju porodicu tati je trebalo godinu dana da pokaže da ga voli. Bio je veoma hladan i ozbiljan. Sada se malo opustio – u šali kaže Ksenija.
Dečake bolje razumela
Odrastala je uz dečake, pa su školske drugarice počele da je zadirkuju…
– Sa dečacima sam se bolje razumela, ali su i oni mene rAzumeli. Nije se tu radilo ni o kakvoj međusobnoj privlačnosti – kaže Ksenija.
Prva dečja ljubav dogodila se u osnovnoj školi, kada ju je na jednom rođendanu poljubio dečak iz škole.
– Joj, kako sam se posle te žurke plašila da tata slučajno ne otkrije da me je dečak poljubio. Ma, nikad mu to nisam rekla…
Porodica najveće bogatstvo
Suprug Den je, inače, advokat, međusobno se dopunjuju i sad razmišljaju i o – deci.
– Veoma sam tradicIonalna. Uvek se setim kako sam odrastala uz mlađeg brata i kada je došao kući kao beba. Porodica je nešto najznačajnije i najvažnije u mom životu i od toga nema većeg bogatstva – ističe Ksenija.
Чланак I Srbija je moja kuća! се појављује прво на Vesti online.
