Milun Nikolić je inženjer i i već oko 20 godina tehnički direktor “ Svete Ane“, najčuvenije bolnice za lečenje leukemije u Beču.On ima i svoju građevinsku firmu. Gradi stanove, ključ u ruku, ali i druge objekte.U tom, kaže, da mu pomaže sin.Supruga Nada je medicinski radnik.
Radi kao medicinski instruktor.
– U Austriji je posao koji radim najbolje plaćen, što nije mali motiv.Opredelila sam se da studiram i teologiju.Tom mi sada čini posebno zadovoljstvo – rekla nam je Nada Nikolić, za vreme susreta u potkozarskom selu Marićkoj, gde su ona i njen suprug kumovali hramu Svetog proroka Ilije.
Crkva na Klisini
-Doći će mo iduće godine na leto. Volela bih do tada da imamo projekat i da počnemo raditi na saniranju crkveu na Klisini, u Srednjem Duboviku, gde sam krštena. Nadam se da će mi se iduće godine i ta želja ostvariti. Bilo bi dovoljno samo da nam neko kaže šta to treba – veli Nada, kuma crkve svetog Ilije u Marićkoj.
Nada je rođena u Srednjem Duboviku, mestu pod Grmečom, blizu ćopićenjvih Hašana, koje sada pripada opštini Krupa na Uni,u RS. Tu je živela do kraja devete godine, kada je sa roditeljima preselila u Sremsku Mitrovicu, a onda otišla u Beč, gde sa suprugom živi i radi tridesetu godinu.
-Tokom rata mi smo u Republiku Srpsku slali pomoć, a u svom selu sam, sa svojom porodicom napravio ovako lep hram. U tom mom mestu smo od ambulante napravili bolnicu koja se po opremljenosti može da meri sa VMA. Pomagali smo i mnoge druge bolnice po Srbiji. Samo tokom rata sam u Srbiju i RS poslao oko 170 šlepera razne robe.U Prijedor ću poslati uskoro još jedan šleper pomoći, jer sam čuo da je u Prijedorskoj bolnici stanje jako teško.
Moram reći da smo opremili fakultete u Srbinju. SFOR je svojim kamionima, besplatno, prevezao svu tu pomoć. Sve sam prikupio uz pomoć Karitasa, iz bolnice u kojoj radim, susednih bolnica i slao u rodni kraj. I na tom nećemo stati – obećava Milun Nikolić.
