Tim rečima master diplomirani inženjer saobraćaja Aleksandar Petković opisuje porodičnu odluku o odlasku iz Srbije.
„Avantura“ njegove porodice otpočela je u avgustu 2017. godine, a u razgovoru za portal Danasa ovaj tridesetsedmogodišnjak kaže da je ideja napuštanja Srbije dugo bila prisutna u njegovoj glavi. „Nekako sam mislio da se nikada na taj korak neću odlučiti. Već sam zašao u godine koje, po mom mišljenju, predstavljaju granicu za odlazak“.
– Supruga i ja smo imali poslove za stalno, čime se u Srbiji ne može podičiti dobar deo stanovništva, tu su i dva sina, svi uslovi ispunjeni da se odlazak iz Srbije nikada ne desi. I verovatno i ne bi, da nije moje drage supruge, priseća se Petković.
Krajem aprila 2017. godine odlazak iz zemlje postaje moguć zahvaljujući njegovoj ženi koja je aplicirala za posao u norveškoj niskobudžetnoj avio kompaniji Norwegian Air.
– Taman kada smo pomislili da od svega neće biti ništa, stiže odgovor da je od svih kandidata na konkursu upravo ona najbolja i da će joj poslati ponudu, da razmisli i javi im odluku. U trenutku poziva bili smo sa klincima u nekom parku, seli smo na klupu i za par minuta doneli odluku da idemo, dodaje on.
Par meseci kasnije svo četvoro postali su stanovnici Barselone. U međuvremenu se i sam zaposlio u Norwegian-u, a deca su krenula u školu. „Mogu reći da je sada sve onako kako treba. O povratku trenutno ne razmišljamo, kao ni o uslovima pod kojima bismo to učinili“.
Život u tom gradu, tvrdi naš sagovornik, ni malo nije dosadan.
– Uzbudljivo je biti deo nove kulture, učiti jezike, posmatrati sina koji sa svojih sedam godina govori četiri jezika. Uzbudljivo je živeti u Barseloni, gradu koji i posle više od dve godine oduševljava svojom lepotom i raznolikošću. Sve što vam može pasti na pamet, ovde postoji, priča Petković za Danas.rs.
Nakon promene adrese usledila je i promena u domenu finansija. „Mnogo je lakše kada ne morate konstantno da razmišljate kako da se ‘skrpite’ do kraja meseca, kada stvari do juče nedostupne postanu deo vaše svakodnevice“.
Ističe i da aktuelnosti iz Srbije do njega dopiru sa svih strana, hteo on to ili ne.
– Svakog drugog dana se zareknem da više neću čitati o aktuelnim dešavanjima, ali to je jednostavno jače od mene. Opet se vratim, čitam i nerviram. Opšta katastrofa koja traje jako dugo i kojoj se, nažalost, ne nazire kraj, ocenjuje ovaj saobraćajni inženjer celokupno stanje u zemlji porekla.
Kao posledice jednog bolesnog sistema, dodaje naš sagovornik u rubrici „Našu ljudi u svetu“, imamo siromaštvo, nezaposlenost, proteste. „Tužno je što je to svakodnevnica našeg naroda“.
Na pitanje našeg portala šta mu iz Srbije najviše nedostaje odgovara: „Porodica i prijatelji su ono što najviše fali, toga preko nema. Ono što svakako ne fali jeste birokratija i problemi koji nastaju svaki put kada treba izvaditi neki papir“.
– Finansijska sigurnost i miran život su jako bitna stavka. I dalje me fascinira koliko su ljudi ovde smireni i srećni. Nema onih smrknutih lica i nervoze na koju sam navikao u Beogradu, priča Petković.
Srba je u Barseloni malo, tvrdi on, te je slab i njegov kontakt sa ljudima sa našeg prostora.
„Sa lokalcima je teško uspostaviti neki ozbiljniji kontakt, tako da se druženje svodi na strance koji su kao i mi nekako završili ovde. O nekom pravom prijateljstvu neću ni da govorim, možda se nekada i desi, ali za sada kada se uželimo prijatelja dovedemo ih ovde, dobro je što poziv u Barselonu retko ko odbije“.
Mišljenja je da njihovi sugrađani nisu naučeni da vode politiku od malih nogu i brinu tuđu brigu, pa tako malo znaju o Srbiji i dešavanjima u njoj.
– U Barseloni je toliko stranaca da dosta njih nema predstavu ni gde je Srbija. Jedino stariji ljudi imaju nekog pojma, ali to je uglavnom vezano za Jugoslaviju. Jednom prilikom kada nas je Pakistanac u lokalnoj prodavnici pitao odakle smo, na naš odgovor usledilo je pitanje u kom delu Sjedinjenih Američkih Država je to, verovatno zbog dobrog vladanja engleskim jezikom. Toliko o tome, zaključuje Petković.
