Najistaknutiji pripadnici bivseg rezima prenosili su veliki deo privilegija na svoje najblize. Supruge, sinovi, kcerke, zetovi, suraci SPS–ovih i JUL–ovih mocnika, zahvaljujuci rodbinskim vezama u centrima moci, imali su status „nedodirljivih“. Dobar deo kolaca prigrabili su i prijatelji nekadasnjih vlastodrzaca, a mnogi su se okoristili se „drugovanje“ – barem za stan ili racun u nekoj inostranoj banci.
A kako je, sada, u novoj vlasti? Da li su prvi ljudi DOS–a imuni na nepotizam i protekciju svojih rodjaka, bliskih prijatelja, skolskih drugova?
Naravno, malo je onih koji o tome zele javno da govore, ali ipak, za razliku od pre nekoliko godina, ovo vise nije tabu tema u vodama politike.
Jedan od prvih, zlonamernih komentara, upucenih na adresu guvernera NBJ Mladjana Dinkica, odnosio se na njegovu suprugu Tanju, koja je postavljena za sefa kabineta potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa. Pricalo se da je, cak, guverner uslovio postavljenje supruge na ovo mesto…
Dr Mirosinka Dinkic, majka guvernera Dinkica, inace doktor ekonomskih nauka i naucni savetnik u Institutu G17, govori za „Svedok“ o tome da li porodica Dinkic uspeva da izbegne zamke nepotizma.
– Dobro je sto ste me pozvali, jer je to pitanje vise puta potezano. Posebno u skorije vreme, zbog moje snahe i mesta na kome radi. Ona se, kao odlican student, sa prosecnom ocenom 9, jos pre deset godina, dakle pre nego sto se udala za mog sina, zaposlila u Ministarstvu za spoljnu trgovinu. Smenjivali su se ministri, ali ona je, kao strucnjak koga cene u toj bransi, i kao neko ko voli svoj posao – opstala.
Po recima Mirosinke Dinkic, nikakve protekcije nije bilo prilikom zaposljavanja njene snahe.
– O tome su odlucivali konkurs i nadlezni. A sto se nase porodice tice, u njoj svako radi svoj posao i trudi se da postigne sto vise. Ljudi na ovim prostorima nisu navikli na uspesne porodice koje nemaju i familijaran odnos u poslu.
Da nepotizma u DOS-u nema, tvrdi i potpredsednik Demokratske stranke, inace savezni ministar policije Zoran Zivkovic, cija se supruga Biserka, gotovo istovremeno sa njim, iz Nisa preselila u Beograd. I to, kao pravnik koji je dobio visoko mesto u kabinetu srpskog premijera Djindjica!
U intervjuu „Svedoku“, odgovarajuci na to skakljivo pitanje pre nekoliko nedelja, Zivkovic je rekao:
– Tacno je da je premijer Djindjic angazovao moju zenu na tu funkciju, ali verujte da mene pri tome uopste nije konsultovao. Nije me cak ni obavestio!
Povodom tvrdnji (upravo traceva, ispostavilo se kasnije) da je Dragan Milovanovic, republicki ministar za rad i zaposljavanje, u rodbinskim vezama sa premijerom Djindjicem – tacnije, da su njihove supruge rodjene sestre, ministar Milovanovic kaze za „Svedok“:
– Bilo bi mi drago da je tako, ali tu zaista nema nikakvih rodbinskih veza. Jedina moja veza sa nekim srpskim politicarem, i to bivsim, to je samo cinjenica da je moja supruga unuka prvog srpskog ministra pravde Jevrema Grujica.
Po Milovanovicevim recima, u republickoj vladi, barem medju ministrima, nema rodbinskih veza, kao sto je to bilo u vreme bivseg rezima.
– Kao pouka treba da nam bude slucaj bivseg vladajuceg para Milosevic – Markovic. Oni su los i tragican primer kako politiku ne treba uvlaciti u porodicu, niti porodicu u politiku. Struka mora biti presudna. To sto svako na vazna mesta rasporedjuje svoje ljude, mozda prijatelje, to je normalno, jer su ti ljudi pomagali borbu za vlast. Osim sto su poverljivi, oni su i skolovani, strucni za posao koji rade.
Posto je na odmoru, nismo stupili u kontakt sa republickim ministrom za saobracaj i veze Marijom Rasetom Vukosavljevic. Tako nismo saznali da li je prilikom njenog izbora za ovo mesto, osim neosporne strucnosti, prevagnulo i to sto je ona supruga glavnog telohranitelja premijera Djindjica.
A upravo kao premijer, Djindjic se odlucio da na mnoga kljucna mesta u drzavnoj administraciji postavi svoje mladje pulene iz DS, koji su sredinom devedesetih godina, jos kao studenti, organizovali masovne proteste protiv rezima Slobodana Milosevica.
Tako su, recimo, na mestu specijalnog savetnika saveznog ministra policije nasao Goran Vesic, pravnik po struci, ali i jedan od iskusnijih, mladjih kadrova DS. I diplomirani biolog Srdja Popovic, premijerov savetnik za ekologiju (neki kazu, i buduci ministar ekologije u, rekonstrusanoj Vladi Srbije), poput Vesica, potice iz „Djindjicevog obdanista“, kako su zlonamenici nazvali DS prethodnih godina. Visoku i poverljivu funkciju DOS–u, mada ne u drzavnoj administraciji, vec kao sef poslanickog kluba, Cedomir Jovanovic, takodje jedan iz „obdanista“, kao da je zasluzio jos u vreme studentskog protesta ’96–’97, kada je bio „vrbovan“, a potom i pristupio Demokratskoj stranciS–u.
Poput premijera, i ministri na poverljiva mesta rado postavljuju strucnjake u cije su se sposobnosti uverili mnogo ranije, cak i za skolskih dana. Kljucni primer za to mogao bi biti srpski ministar pravde Vladan Batic, ciji uspesni skolski drugovi nisu stupili na vazne funkcije samo u njegovom rodnom Obrenovcu, vec i u organima drzave Srbije. Indikativan je slucaj general-majora policije Svetislava Djurdjevica, jednog od nasih najboljih policijaca – Djurdjevic, skolski drug ministra pravde jos iz obrenovacke gimnazije, mada rodom sa Uba, penzionisan je pod Milosevicem, ali je sada vracen u sluzbu i postavljen za specijalnog savetnika srpskog ministra policije Dusana Mihajlovica.
A kao rodjeni Valjevac, aktuelni sef srpske policije u politici se retko odvaja od svojih zemljaka. To bi se ponajpre moglo odnositi na dosadasnjeg, saveznog ministra sporta Vladimira Andrica, po diplomi profersora matematike, inace bivseg direktora valjevske gimnazije i nekada uspesnog sportiste (igrao rukomet u sabackoj „Metaloplastici“, u vreme njenih zlatnih, evropskih dana). Ministar Mihajlovic, pre gotovo cetvrt veka, radio je jedno vreme – doduse, kratko, u tadasnjoj Drzavnoj bezbednosti, pre nego sto se vratio u Valjevo, na mesto predsednika opstine, pa nema sumnje da dobro poznaje prilike u svom, kolubarskom kraju…
