Opustela Slavonija odavno je izgubila svoju mladost. Pri prolasku kroz ova sela danas umesto ulica prepunih sveta mogu da se vide samo bakice kako „divane“ na klupicama ispred svojih kuća prekraćujući tako svoje monotone dane i hvatajući poslednje tople sunčeve zrake pred dugu zimu koja dolazi. Ušorene ulice izgubile su dečiju ciku i graju, život kao da je stao.
Dok njegovi vršnjaci sada pune ulice Dablina, Minhena ili Beča, vlasnik porodičnog poljoprivrednog gazdinstva Dean Bogovac (26) iz malog mesta Lipovac koje se nalazi između Slatine i Virovitice nastavlja da radi posao kojim su se bavili i njegovi stari. Nije bilo teško zapaziti da je on, među ljudima koji u selu mogu da se sretnu, verovatno i najmlađi stanovnik.
– Selo je vrlo malo, mnogi su otišli za Nemačku. Neki koji su ostali u državi, nisu hteli da se bave poljoprivredom već su sreću potražili u gradovima. Osećam se kao da sam vrsta koja je pred izumiranjem jer sve je mane ljudi koji svoj život vide u seoskim sredinama. Kad sam bio mali bilo je mnogo više mojih vršnjaka sa kojima sam išao u školu, ali kako su godine prolazile svi su polako odlazili tako da nas sad na ovom području ima vrlo malo – objašnjava Dean migraciona kretanja u svom selu i okolini.
Ovaj mladi poljoprivrednik bavi se stočarstvom, predaje mleko obližnjoj mlekari, a ostatak vremena provodi na njivi baveći se ratarstvom. Trenutno ima desetak grla stoke dok je prošle godine imao oko dvadeset. Obrađuje tridesetak hektara zemlje, a nedavno je kupio i novi traktor koji mu umnogome pomaže u obavljanju teških poslova. Kako kaže, ratarstvo je zahtevniji posao od stočarstva, ali u skladu sa utrošenim radom, donosi i više prihoda. Zbog toga dobro mora da rasporedi svoje vreme i posao pa posle rada u štali odlazi u polje da radi na zemlji, a naveče se opet vrati u štalu. Njegov radni dan ponekad traje i dvadesetčetiri časa.
– Nažalost u mlekarstvu je veoma teška situacija što me prisililo da smanjim obim posla sa samim tim i broj grla stoke. Nemamo problema sa državnim poticajima, ali cena mleka je dosta mala i ne isplati se proizvoditi ga pa razmišljam da se u skorije vreme možda i prestanem baviti stočarstvom. Već sam počeo da planiram da se u doglednoj budućnosti više posvetim ratarstvu i uzgoju povrća. Nije ni to nešto puno bolje, ali sa stočarstvom uvek budemo u minusu. Imam svoje poljoprivredno gazdinstvo koje se bazira na ratarskoj proizvodnji, a mama ima OPG na koji su prijavljene krave. Ipak, obim posla je velik pa svi radimo, i majka, i otac i ja – kritičan je Dean Bogovac prema stočarstvu.
Svoju budućnost i dalje vidi na selu
Kako mladih gotovo da i nema, tako u Lipovcu nema ni osnovne škole, nego deca u školu idu u obližnju Gradinu koja je ujedno i opštinsko središte. U srednju školu mora se malo dalje, u Viroviticu koja je kulturni, politički, ali i privredni centar podravskog dela Slavonije. Kao i ostali njegovi vršnjaci, Dean je do škole morao da putuje autobusom. Sada studira mehatroniku u Bjelovaru pa sa poslom mora da uskladi studentski, ali, kao i svaka mlada osoba takođe i privatni život.
– Pošto sam vanredni student profesori mi dopuštaju da izostajem sa predavanja pa mi je to neka olakšavajuća okolnost koja mi mnogo pomaže da svoje vreme bolje rasporedim kako bih imao vremena i za nekakav privatni život i za rad na imanju. Moje radno vreme je dosta rastezljivo, dan je kratak za sve što je potrebno da se uradi i teško je na sve stići pa ne uspevam da vodim život kakav ostali mladi danas vode. Ustajem rano ujutro oko pet sati, odradim posao u štali i potom idem u polje te radim naveče i do deset sati. – objašnjava Dean.
U doba kada velika poljoprivredna mehanizacija u polju zamenjuje čovekov rad i kada ljudi imaju mogućnost da koriste sredstva iz fondova Evropske unije, Dean prihvaća ono što mu tržište nudi.
– Izgleda da sam jedan od retkih mladih ljudi koji se bave poljoprivredom i pokušavam da u tom poslu ustrajem. Pre svega i moji stari su se bavili poljoprivredom pa je to ljubav koju su oni uspeli da prenesu i na mene. Osećam da je to moj poziv, da sam u tome dobar i želim da se nastavim time baviti i dalje. Od malih nogu sam gledao roditelje kako rade zemlju, uvek sam im pomagao i to mi nije bilo teško, tako da sam to i zavoleo, tu se osećam svoj na svome. Nastaviću se baviti poljoprivredom i ostaću na svom imanju jer ne želim da prekinem porodičnu tradiciju – zaključuje Dean Bogovac.
Iako naporno radi i u isto vreme studira, Dean pronađe vremena i za godišnji odmor pa tako nekoliko dana godišnje redovno provede na moru. Treba čovek malo i da se opusti i odmori od napornog rada. Dean je aktivan i u društvenom i političkom životu svoga kraja. Uz sve što radi pronašao je vremena i za bavljenje politikom jer ponekad se i na tom polju treba boriti za bolje sutra. Polaznik je osme generacije Političke akademije Srpskog narodnog veća gde se dodatno školuje i politički obrazuje kako bi mogao da da svoj doprinos boljem životu mladih u kraju u kom živi.
The post Ima nade i za mlade poljoprivrednike appeared first on srbi hr.