SLADAK ukus od kolača vlasti ostaje u ustima državnih funkcionera i kada napuste kabinete. Pravo na kancelarije, plate dok se ne snađu ili odu u penziju, službena kola, obezbeđenje i diplomatske pasoše mnogi koriste i po silasku sa „velike scene“.
Na šta sve visoki državni zvaničnici mogu da računaju pošto izađu iz fotelja, a koja prava su zloupotreba na konto bivšeg položaja? Ko koristi povlastice stečene minulim radom, a ko ih se odrekao?
čim se bivši šef države Milan Milutinović iz ćelije u Sheveningenu preselio u slobodu aktivirano je i pitanje da li će koristiti privilegije kao nekadašnji prvi čovek Srbije. On se još nije odlučio šta će da radi, ali ga i dalje čuvaju dva policajca koja mu je svojevremeno dodelio Dragan Jočić.
Na naše pitanje da li će iskoristiti pravo na povlastice koje mu po zakonu sleduju i može li se desiti da se ponovo uključi u politiku, Milutinović je odgovorio kratko, učvršćujući bedem ćutanja kojim se okružio po povartku iz Haga:
– Krajnje sam uzdržan po tom pitanju i ne mogu da kažem ni da hoću, ni da neću koristiti prava.
Po zakonu, Milutinović, ali i svi bivši predsednici, imaju pravo na kancelariju, savetnika, sekretara i službeni automobil sa vozačem što mogu da koriste onoliko dugo koliko im je trajao mandat. Sleduje im i 80 odsto zarade aktuelnog predsednika dok ne ispune uslove za penziju.
Iako je „Novostima“ iz vrha vlasti potvrđeno da je nekadašnjem predsedniku SRJ Zoranu Liliću dodeljen kabinet u Palati Srbije, on to demantuje.
– Nemam ni kabinet, ni službena kola ni vozača – izjavio je Lilić za „Novosti“ želeći, kako kaže, da stavi tačku na nagađanja o širokim povlasticama koje, kako tvrdi, nije dobio.
Lilić dobija predsedničku platu, a ranije nam je potvrdio da nadoknadu koju dobija kao predsednik Upravnog odbora „Puteva Srbije“ daje u dobrotvorne svrhe.
Vladavinu
nekadašnjom SRJ Vojislav Koštunica nije hteo da „dopuni“ povlasticama. On se odrekao tih blagodeti, baš kao i Dobrica ćosić. Lider DSS sve i da je hteo, nije mogao da računa na beneficije kao bivši premijer, jer za razliku od šefa države, predsednik Vlade ne može da računa na navedene pogodnosti.
Premijer i članovi Vlade, koji odmah po izlasku iz Nemanjine 11 ne pronađu stalno zaposlenje, imaju pravo na dotadašnju zaradu i narednih šest meseci. Isplate prestaju čim radnu knjižicu prebace na drugo radno mesto ili steknu uslov za penziju.
Obezbeđenje ekspremijera ili „isturenih“ bivših ministara, takođe, nigde nije precizno regulisano. Praksa je, ipak, da se država stara o bezbednosti nekadašnjih članova vlade ukoliko MUP proceni da im preti opasnost. Tako ispred zgrade u kojoj stanuje Koštunica, u Gospodar Jevremovoj ulici, po odluci Ministarstva, dežura jedan policajac.
I bivši šef policije Dragan Jočić imao je po isteku mandata državno obezbeđenje, koje mu, po našim informacijama, nije ukinuo njegov naslednik Ivica Dačić.
Odmah posle raskola u SRS šef naprednjaka Tomislav Nikolić otkrio je da je dobio informacije da se sprema njegova likvidacija. Nezvanično, Dačić mu je ponudio policijsku pratnju, ali je on to odbio.
Za razliku od njega, čedomir Jovanović, lider LDP, složio se sa odlukom MUP da mu dodeli obezbeđenje. Posle pretnji koje je dobijao, ministar Jočić je još 2005. odobrio da ispred Jovanovićevog stana stražare „plavci“.
PASOŠI
PREMA Vladinoj uredbi od februara pravo na diplomatski pasoš i po prestanku funkcije imaju predsednik Srbije, predsednik Skupštine, premijer i ministar spoljnih poslova.
Osim njih, ovu privilegiju za vreme trajanja mandata mogu da uživaju i potpredsednici Vlade, ministri, predsednici Vrhovnog i Ustavnog suda, guverner Narodne banke, načelnik Generalštaba, kao i pojedini zaposleni u Ministarstvu spoljnih poslova.
VUK DRAŠKOVIć ZA „NOVOSTI“: ZAŠTO SAM PRIHVATIO OBEZBEđENjE
I DANAS SAM MEđU NAJUGROŽENIJIMA
POLICIJSKO obezbeđenje dobio sam posle hapšenja Radomira Markovića, 2001. godine, ali ne kao državni funkcioner, jer to nisam ni bio, nego kao čovek koji je nekoliko puta bio meta atentatora Slobodana Miloševića, Radomira Markovića i Milana Radonjića.
I danas sam među najugroženijim ljudima u Srbiji, jer ne odustajem od rizične i teške borbe da državni teroristi koji su počinili masakr na Ibarskoj magistrali, koji su ubili Stambolića, ćuruviju i mnoge još, dobiju zaslužene kazne, kao i da se otvore tajni dosijei i korenito transformišu službe bezbednosti.
Izložen sam stalnim pretnjama. Poručuju da će dovršiti nedovršeno. Zbog toga su, i preko medija, zatražili da mi se ukine policijska pratnja. Milan Radonjić me tuži, a Radomir Marković mi piše iz zatvora i pita: Dokle tako, Vuče?!
