Foto: Privatna arhiva
Maja Živkov je sa mužem Zoranom napustila Srbiju i preselila se na Majorku.
Kako ona kaže, oni su mladi bračni par, koji je odlučio da ode iz Srbije jer nisu bili zadovoljni životom u našoj zemlji.
„Kad kažem životom, mislim na to da sa našim primanjima stvarno nismo uspevali ništa. Jedino da plaćamo kiriju i ponekad priuštimo odlazak u bioskop, pozorište i slično. Imali smo solidne poslove, ali to opet nije bilo dovoljno“, objašnjava Maja.
Momenat kada su odlučili da „okrenu novi list“, kako nam priča Maja, bio je kada su posetili Švedsku i videli da je tamo stvarno život drugačiji.
„Ja u to baš i nisam verovala, moj muž doduše jeste jer je pre toga već “okusio“ život van Srbije, jer je tri sezone radio u Americi. Ja sam počela intenzivno da učim mađarski jezik, a muž je dobio hrvatski pasoš. Nedugo posle toga Zoran je našao posao na Majorci, a ja sam naravno krenula sa njim“, priča nam Maja.
U momentu kada su odlučili da odu, kaže Maja, nisu imali nameru da se vraćaju.
„Nemamo ni sad nameru, ali videćemo šta će biti za par godina. Majorka mi je prvo iskustvo van Srbije i nije bilo sve idealno, počev od toga da slabo pričaju engleski, da moraš jako, jako da se trudiš sa njima da bi te koliko toliko uslužili, ali bilo je sad ili nikad. Imali smo situacije da u kancelariji za strance niko ne priča engleski pa smo onako sluđeni igrom slučaja naleteli na advokaticu koja nam je posle mnogo pomogla oko sređivanja papira“, ističe ona.
Na Majorci su bili dve sezone, a Maja je našla posao posle nepunih mesec dana.
„Prošle zime smo bili u Finskoj, a sada smo u Austriji. Svaka zemlja nam je pružila drugačiji ugođaj na ovaj ili onaj način, svuda smo imali poteškoća, ali smo kroz ove dve godine naučili da borba traje ceo život, da čovek ceo život uči, ali je jedina razlika u tome da li vredi ili ne. U Srbiji šta god da smo radili nismo postigli ništa. I uvek nas je rastuživalo to što svojim radom i trudom nismo daleko stizali“, objašnjava Maja.
Maja i Zoran i dalje prate dešavanja u Srbiji, ali ih to rastužuuje.
„Dešavanja u Srbiji redovno pratimo, pogotovo Zoran, i tužno nam je svaki put kad vidimo koliko su se ljudi prepustili lošim uticajima, gledaju i rade samo ono što im se servira pa onda kukaju. Čast stvarno izuzecima. Da ne postoje poneke satirične emisije i Vaše novine, pravu sliku stanja u Srbiji ne bi mogli da vidimo, mada je i dalje pravi dokaz kad vidimo to kako naši roditelji i prijatelji žive“, ističe Maja.
Ona kaže i da stranci nisu baš upoznati sa stanjem u Srbiji i da retki znaju gde se nalazimo.
„Stvarno se ponekad zadesimo sa ljudima koji putuju kao i mi i oni uglavnom znaju malo više. Tek sad u Austriji imamo u okruženju naše ljude i sa njima smo stvarno dobri, iako su dosta stariji nekako nam je falilo da imamo nekog našeg, drugačiji smo i to se tačno vidi kada smo u okruženju gde su Šveđani, Englezi, Litvanci… i zaista volimo kada čujemo naš jezik“, priča Maja.
Opisala nam je i kako i koliko im se život promenio otkad su napustili Srbiju.
„Život nam se promenio drastično, u smislu da između sezona putujemo, obilazimo mesta koja smo samo sanjali, bukvalno na mapi označimo gde bismo išli i san sprovedemo u javu. Stvarno nije lako, počev od toga da kada smo u Srbiji sve je nekako drugačije, ljudi su normalno nastavili sa svojim životima, a mi očekujemo potpunu posvećenost što naravno nije moguće. Jedino nam ostaje da pronađemo mesto gde ćemo stvarno ostati malo duže“, nada se Maja.
Ona je poslala poruku i onima koji se premišljaju da li da pokušaju sa odlaskom.
„Za sve one koji se dvoume ili misle da je teško samo ću reći da ništa nije nemoguće ako zacrtate da je to taj put. A moguće je bukvalno sve. Ne planiramo da se vraćamo u Srbiju, ali nikad se ne zna – život je nepredvidiv.
