Foto: Privatna arhiva
Ivan odlazi iz Srbije u Sloveniju, prvi put 1999. godine, zatim se 2002. godine vraća sa mišlju da je Srbija sada bolje mesto za život.
Ipak, razočaran nepromenjenim stanjem u državi, on je ponovo napušta 2006. godine. Danas je Ivan već 13 godina na Karibima, odnosno na ostrvu Sveti Martin.
Ivan nam kaže da su pre svega devedesete godine doprinele njegovom odlasku iz Srbije.
„Politika koju je tada vodila moja država kosila se sa nekim mojim ubeđenjima. Posle prvog odlaska i vraćanja u Srbiju shvatam da se vlast možda promenila, ali da je sve ostalo isto. Samo sada sa nekim drugim ljudima na vlasti, potpomognutim ljudima koji su prethodno „vedrili i mračili“ za vreme Miloševića. Nekako nisam mogao da shvatim da ljudi koji su direktno odgovorni za bombardovanje i ratove, opet sede u ministarskim foteljama kao da se nikada ništa nije desilo. Plus da je tadašnji vladajući establišment toliko ogrezao u raznim korupciskim aferama i skandalima, to je bio ponovni okidač za odlazak 2006. godine“, objašnjava Ivan.
On ističe za naš list da nakon drugog odlaska, nikad više nije razmišljao o trajnom povratku u Srbiju.
„Jednostavno nikada nisam mogao preboleti povratak iz Slovenije. Čak i posle 2017. godine, kada je „Sveti Martin“ pogodio uragan pete plus kategorije i kada je ostrvo bilo skoro 80 odsto oštećeno, nije mi padao na pamet povratak nazad. Tada je ćerka imala četiri i po meseca i u razgovoru sa suprugom odlučili smo da ostanemo ovde. Ne želim da naše dete odrasta uz Parove, Marića, Mitrovića, Vučića, Tomu, Ivicu, Martinovića, Vučićevića i ostalih. Supruga i ja nismo bili šest godina u Beogradu posle posete 2017. Mislim da će proći neko vreme do ponovnog dolaska“, kaže Ivan.
Kako nam kaže, na ostrvu na kom trenutno živi, može se živeti od poštenog rada.
„Ovde nisam opterećen politikom. Iako i ovde ima problema kao i u svakoj državi, ne pridaje se takav značaj političarima. Nema ih na televiziji,
srećete ih u prodavnici, restoranu… sasvim obični i prijatni ljudi. Kao i u svakoj zemlji i ovde postoje korupcija i kriminal, ali to ne utiče u tolikoj meri na vaš život i jednostavno ako ste vredan i pošten radnik, sva vrata su vam otvorena. U Srbiji su političari glavne zvezde u medijima i nekako se stvara utisak da mi njima treba da budemo non-stop zahvalni. Zaboravljaju da su oni ti koje plaća narod i da su oni direktno odgovorni za sve nenamesko trošenje novca, korupciju i jednostavno za sav sunovrat u društvu, koji se trenutno događa u Srbiji“, ističe Ivan.
Ipak, bez obzira na sve, Ivan pomno prati dešavanja u Srbiji i upoznat je sa stanjem u politici i društvu.
„Teško je posmatrati trenutnu političku scenu. S jedne strane imamo ljude koji su na vlasti, a koji su direktno odgovorni za politiku koja se vodila devedesetih. Političare sa sumnjivim diplomama, sa sumnjivom biografijom, umešani u razne skandale. Imamo TV kanale, koji se utrkuju u kiču i šundu, koji plasiraju mladima. U tome prednjače, kao i svih ovih godina, Pink, Hepi, Studio B (potpuno je neverovatno da su od nezavisne televizije devedesetih dogurali na ovaj nivo) i bivša B92. Imamo predsednika koji je kao mirođija, svuda ga ima. Sve nešto objašnjava, ukazuje, a nikada ne odgovara konkretno na postavljeno pitanje. Ali od svih mi je najzanimljiviji Dačić, koji je jedno oličenje ljigavosti i prostakluka i prosto je neverovatno da je taj čovek još u vlasti. Samo još predsednik nije bio, a nadam se da to nikada neće ni biti“, naglašava Ivan.
Ivan nije preskočio ni opoziciju u svojim komentarima.
„Opozicija je kao i uvek podeljena na petnaestak partija. Izgledaju kao raštimovan orkestar bez dirigenta. I nažalost i oni su upleteni u raznorazne malverzacije i spletke. Jedine svetle tačke koje vidim su nezavisne novne i mediji koji pokušavaju da malo razbistre i pročiste mulj u kome je trenutno Srbija. Ne bih da budem pesimista, ali ne vidim svetlo na kraju ovog vrlo mračnog tunela“, ističe on.
Ivan nam je otkrio i koliko ljudi na Karibima znaju o Srbiji.
„Ovde vrlo malo lokalnog stanovništva zna za Srbiju (gde se nalazi) i totalno su neupućeni u našu političku zavrzlamu. Ostrvo je turističkog tipa i dolazi dosta turista iz celog sveta. Neki znaju malo o nama, uglavnom su čuli za Srbiju preko ratova i događaji devedesetih, ali i preko sporta. Pitaju za poneku našu reč i to bi bilo to. Malo je onih koji su upućeni u bilo kakva zbivanja u našoj zemlji, a to ih uopšte i ne interesuje“, objašnjava Ivan.
On nam je ispričao i koliko je naših ljudi zatekao na ostrvu kada se preselio tamo.
„Kada sam došao na „Sveti Martin“ bilo je oko petnaestak ljudi iz naših krajeva. Da bi taj broj kulminirao 2017. godine na oko sto ljudi. Posle uragana taj broj se drastično smanjo, ali u poslednjih godinu dana ljudi polako dolaze ponovo. Družim se sa našim ljudima, ali i sa lokanim stanovništvom. Ostrvo je podeljeno na francuski i holandski deo. Ima najviše ljudi iz Evrope, Amerike i Južne Amerike. U restoranu gde radim ima osam različitih nacionalnosti“, kaže nam Ivan.
Kaže nam da mu se život značajno promenio od odlaska iz Srbije.
„Radio sam na privatim jahtama, u restoranima, upoznao mnogo zanimljivog sveta, video prelepa mesta na Karibima, proveo neko vreme u Americi… kao što sam već rekao, ako ste vredni i hoćete da radite, ovde može lepo da se živi. Neopterećeni ste politikom, tenzijom sa susednim državama, stalnom neizvesnošću, bogaćenjem političke elite i slično. Ovde se živi sa malo stresa i imate vremena da uživate u životu, koji nam se čini dugačkim, ali jako brzo prolazi da bi ga traćili na nebitne stvari“, zaključio je Ivan.
