Nadam da ce taj „teg“ na vagi da pretegne i da ce evropske zemlje pokušati da ubede Sjedinjene Države da bi trebalo da nam daju šansu i da nas podrže
Kako ce najnoviji americki stav uticati na donatorsku konferenciju planiranu za pocetak juna?
Mi smo imali dva kriticna roka, dva „ded-lajna“: prvi 31. marta, a drugi je se tice održavanje donatorske konferencije. Nekako smo prebrodili 31. mart i ostaje nam da prebrodimo i drugi.
Na koji nacin?
Da svojim argumentima, ali i uz pomoc prijatelja iz Evrope, ubedimo americku administraciju i Kongres da demokratizacija u našoj zemlji tece bez teškoca, da na zadovoljavajuci nacin ispunjavamo svoje medunarodne obaveze i da bi bilo tragicno da se zbog nekih pojedinacnih problema, kao što je stepen saradnje s Haškim sudom, zakoci jedna vlada u reformskom zamahu, koja ce ogromne probleme morati da rešava i nepopularnim merama. Nadam se da ce se do pocetka donatorske konferencije stav SAD omekšati. U suprotnom, imacemo problem. Cinicemo ono što možemo, imamo podršku svih evropskih zemalja, puno radimo na diplomatskom planu, mnogo energije trošimo na to da predstavnicima evropskih vlada objasnimo svoju politiku, njene limite, zašto se neke stvari ne odvijaju brže. Vecina evropskih zemalja fascinirana je brzinom naših reformi: pre nekoliko dana razgovarao sam s predstavnicima vlada 13 zemalja i niko od njih nije rekao da su promene u Srbiji sporije nego što bi trebalo da budu. Naprotiv, svi su pitali kako je moguce da se u jednoj zemlji posle desetogodišnje krize tako glatko sprovodi takav reformski paket. Zato se nadam da ce taj „teg“ na vagi da pretegne i da ce evropske zemlje pokušati da ubede Sjedinjene Države da bi trebalo da nam daju šansu i da nas podrže.
Zar vam se ne cini da je lakše u vecem stepenu saradivati s Hagom?
Cinimo sve što je u našoj moci. DOS i Savezna vlada su izmedu dve vatre, jer na jednoj strani imamo SNP, a na drugoj Ameriku, i u oba pravca cinimo sve, ali bez panike i želje da se taj luk prenapregne na bilo kojoj od njih i da na kraju pukne. Pokušavamo da nademo kompromis i najbolja rešenja i ona ce, kakva god da budu, biti posledica našeg maksimalnog truda na obe strane.
Da li je uopšte moguca donatorska konferencija bez SAD i koliko bi štete izazvalo njeno eventualno odlaganje za jesen?
– Mislim da je bolje da se održi u junu, cak i pod restriktivnim uslovima, nego da bude odložena, jer bi to u našoj javnosti i svetu stvorilo utisak da se usporavaju reformski procesi. Postoje dve mogucnosti: da Amerika ne ucestvuje uopšte, što bi za nas bila velika šteta, ili da sudeluje na vrlo niskom nivou. Želimo da sve zemlje na njoj ucestvuju s punim angažmanom. Ipak, smatram da svetsko javno mnenje podržava našu poziciju.
Ukoliko je Sjedinjene Države ne podrže ili ako se odluce da na njoj ucestvuju na najnižem nivou, koliko se novca realno može ocekivati od donatora?
– Nikada nisam licitirao s tim iznosom, ali procenjujem da ce od oktobra prošle do oktobra ove godine u Srbiju preko medunarodnih organizacija uci oko dve milijarde maraka. Deo novca stici ce preko Evropske komisije i drugih medunarodnih organizacija, a deo od donatorske konferencije, ali i od nekih zemalja na bilateralnoj osnovi. To je vrlo solidna suma, koja daje za pravo predizbornim najavama Evropske unije da ce u slucaju pobede DOS-a u prve tri godine u Srbiju stici oko pet milijardi maraka. U razgovorima s Krisom Patenom i clanovima Evropske komisije uoci septembarskih izbora pitali smo na koliku finansijsku pomoc naša zemlja može da racuna u prve tri godine i receno nam je da ce ona biti izmedu dve i dve i po milijarde evra, znaci, cetiri-pet milijardi nemackih maraka. Ako u prvoj godini dobijemo dve milijarde DM, realne su šanse da se najava realizuje. Price nekih iz opozicije da smo obecavali da ce u zemlju odmah uci pet milijardi, i to bezuslovno, pokazuju kako oni to zamišljaju. Ali, kako zamišljaju, tako su i prošli, nažalost, i svi mi s njima. Svaki iznos vezan je za konkretan projekat koji se prethodno proverava i nijedan dinar vladi nije dat da bi s njim mogla da radi šta hoce, vec je sve usmereno u glavne projekte, pre svega, u energetiku, poljoprivredu i saobracajnu infrastrukturu, a deo i u zdravstvo i školstvo. Mi smo zadovoljni tim tempom i kako god se završi donatorska konferencija, mislim da cemo do kraja godine dobiti trecinu od obecanih pet milijardi DM i da ce se to pozitivno odraziti na našu privredu i društvo.
