Dama Megi Smit, poznata britanska filmska, pozorišna i televizijska glumica, dobitnica Oskara za najbolju glavnu glumicu za ulogu u filmu Najbolje godine gospođice Džin Brodi i Oskara za najbolju sporednu glumicu za film Kalifornijski apartman, preminula je jutros u Londonu u 90. godini. Megi Smit nije predstavnik srpskog rasejanja naravno ali je zasigurno osoba koja svojom glumom nikoga u srpskom rasejanju nije ostavila ravnodušnim.
U svojoj bogatoj karijeri bila je nominovana za šest Oskara, od kojih je osvojila dva; osamnaest nagrada BAFTA (osvojila pet); devet Emija od kojih je osvojila tri i za dvanaest Zlatnih globusa – osvojila tri. Stoga se sa pravom smatra jednom od najboljih i najpoštovanijih glumica na svetu. Spada u nekolicinu glumaca koji su ovekovečili svoju karijeru trostrukom krunom glume (dobitnica je Oskara, Emija i Toni nagrade). Godine 1990. kraljica Elizabeta II joj je dodelila titulu Dame Ujedinjenog Kraljevstva.
Prenosimo i opise o ovoj divnoj glumici koje su preneli FB Beleške o filmu i FB Gromade Filmske
Preminula je vlasnica okruglo 50 glumačkih nagrada iz kategorije najprestižnijih, a opet to nije dobar način da se dočara duh Megi Smit, jer nagrade same po sebi zrače dosadom, ustaljenim manirima, kurtoazijom, formalnostima, dok je Megi bila skroz suprotna svemu naporno ceremonijalnom, jer kad je neka osoba toliko oštroumna i visprena čim progovori i kad je uvek kadra reći nešto zanimljivo i originalno, onda nekako svi ti događaji propraćeni frazama ne idu uz nju. A morala ih je udostojiti prisustvom bar 50 puta…
Kada bismo uzeli pojam britanština i odbacili 98% otpadnih, a zadržali 2% kul osobina, u tih 2% bi se našlo sve ono što krasi Megi Smit i zato je Britanka kakve bi inače Britanke želele da budu i kakvima sebe predstavljaju, a naravno i Britanci. Neka je večna slava elitnoj predstavnici svoje vrste Megi Smit, zapisano je na FB profilu Gromade Filmske.
Stigla je vest da je par meseci pre navršenih devedeset godina preminula velika Dama Megi Smit, ikona na više frontova i glumica neobično raskošne filmske karijere za jednu klasično školovanu Engleskinju. U početku je odbijala dosta filmskih uloga da bi se fokusirala na pozorište, ali je kasnije ispravno odlučila da ne uskraćuje publiku za svoje umeće ni na velikom platnu.
Privatno veoma duhovita žena britkog jezika, dobro je to iskoristila i za svoje likove, naročito u drugom delu karijere. Počela je da glumi krajem pedesetih, da bi se već posle nekoliko godina u njene kvalitete uverio lično Lorens Olivije, koji je najpre radio sa njom u teatru, da bi joj potom ponudio filmsku verziju Dezdemone u Otelu za koju je bila nominovana i za Oskara.
Iz drugog pokušaja je odmah nabola Oskara za „The Prime of Miss Jean Brodie”, kao naslovna nastavnica u strogoj i uglađenoj školi kojoj se učenice predvođene Pamelom Frenklin suprotstavljaju kad shvate da su joj svetonazori krajnje sumnjivi i kad to ode malo predaleko i za njih. Sjajno je odigrala tu ekscentričnu ženicu dobrih namera koja ne shvata koliko je zapravo zastranila. Vrlo izazovna, ali izuzetna uloga.
Igrala je kao deo vrhunskih postava kod Agate Kristi u „Smrti na Nilu” i „Zlu pod Suncem”, a dobila je drugog Oskara za sporednu ulogu u „California Suite” u segmentu sa Majklom Kejnom kao glumica koja ne dobija istu nagradu. „Sudar titana”, „Soba sa pogledom”, „Usamljena strast Džudit Hern” i „Ričard Treći” su naslovi koje je takođe oplemenila svojim prisustvom.
Zablistala je i u lakim komedijama poput „Sestara u akciji”, a još jednom bila fašistički nastrojena u „Čaju sa Musolinijem”. Za „Gosford park” Roberta Altmana je bila još jednom nominovana za Oskara, i to je još jedno svedočanstvo o njenoj veličini, što je uspela da se istakne u takvoj ekipi. Bila je jedna od šačice glumica koja je osvajala triplu krunu – Oskar, Emi i Toni.
Pomalo je tužno što će je mlađi znati samo po Hari Poteru, mada je i o tome umela da se šali na svoj način. Kažu da je i u Dauntonu takođe razbila, to nisam gledao, a sa dosta kolega je bila veliki prijatelj, naročito sa Džudi Denč. Imitacije Ijana Mekelena su suvo zlato, treba ih potražiti na internetu. Radila je koliko god je mogla i za sedamdeset godina ostavila mnogo.
Još jedna od pripadnica stare škole se odselila na bolji svet i gubitak je nenadoknadiv. Njena studiozna gluma, beskrajni šarm i nadasve ogroman kvalitet će mnogo nedostajati svima koji su znali šta može. Neka je večna slava Margaret Natali Smit (1934 – 2024).
Izvor: Rasejanje.info/FB Gromade Filmske/FB Beleške o filmu
