U 53. godini u Baru, na godišnjem odmoru okružena svojim najdražima u ponedeljak 5. avgusta iznenada je preminula Suzana Bunčić iz Štutgarta. Supruga, majka, baka, prijateljica, drugarica, društveni aktivista, saradnica na svim poljima, vlasnica firme sa svojim suprugom, osoba koja je uvek za sve i za najdraže bila na pravom mestu i u pravom trenutku… Tuga, neverica, šok… Kako dalje? Kako o tako veseloj i pozitivnoj osobi koja je imala i vremena i razumevanja za sve pričati u prošlosti? Kako objasniti unucima Davidu i Dušanu da bake, za koju su bili toliko vezani, više nema?
Foto: arhiva J.Bunčić
Rođena je 27. maja 1972. u Augzburgu, u kome je odrastala do polaska u školu. Osnovno i srednje obrazovanje je završila na svom Kordunu. U srednjoj školi je upoznala Janka, budućeg supruga, sa kojim je živela u skladnom braku 38 godina. Krajem osamdesetih su došli za Nemačku, u Štutgart i tu se nastanili. Majka dve ćerke, baka dva unuka. Sreći nije bilo kraja jer ja javljeno da je na putu još jedno unuče.
Vrlo brzo su se Suzana i Janko uključili u rad srpskog društva Sveti Sava u Štutgartu. Nakon par godina aktivnog rada krajem devedesetih Janko je postao predsednik toga društva. Druga kuća za celu porodicu je postalo društvo Sveti Sava. Svi zajedno su bili nosioci mnogih događanja a posebno kod mladih. Kao i svaka majka Suzana je u tome prednjačila, više je razumela potrebe mladih i suprugu je neumorno pomagala da se mladima izađe u susret svuda gde je bilo moguće. Jednom rečju bračni par Bunčić je svima a posebno mladima u društvu Sveti Sava ispunjavao skoro sve želje i potrebe. Vodili su ih svuda, organizovali mnoge žurke i susrete, o svoj deci su se brinuli kao da su njihova.
Foto: J. Bunčić
Suzana je, kao i cela porodica Jančić uvek imala lepe reči za sve članove. Ipak ona je posebno poštovanje imala prema starijima, koji su je mnogo voleli i cenili. Njen karakter je bio takav – uvek pozitivna, nasmejana i kada je teško, pronalazila je prave reči za sve, što su stariji članovi posebno cenili. I tako je ostalo do Suzaninog poslednjeg dana. Uvek verni svome društvu, uvek su tražili načina da pomognu i kada više nisu bili u upravi. Koliko im je značilo ovo društvo govori i podatak da kada su nastali problemi u društvu i kada su se članovi osuli njihova ćerka Jasmina koja je u to vreme u Srbiji, došla je da stane na kormilo ovog udruženja. I desna ruka za sve su joj bili roditelji, posebno mama Suzana.
Suzana je svu borbu nosila uz osmeh. Pobedila je rak. I za vreme borbe je živela punim plućima, borila se, a borba je itekako bila potrebna jer su tu bili unuci. I pored bolesti putovala je sa njima svuda, čuvala, vaspitavala, igrala se….
Posebnu ljubav je pružala suprugu Janku, od koga se 38 godina nije odvajala. Kako Janko kaže „Bila je žena kakvu bi svi hteli da imaju. Uzorna, vredna, pozitivna, uvek nasmejana, uvek spremna na akciju…., prava majka, supruga, ćerka, baka, prijatelj. Radili smo zajedno, mi se nismo odvajali i kako ću ja sada? Ništa nije ukazivalo na nesreću, bili smo na brodu, veseli, nasmejani, slikali smo se. Samo je rekla da joj je loše. Pozlilo joj je, brzo je izbila svest. Puls je bio tu, davao sam veštačko disanje… Kako nismo bili u luci već par minuta dalje okrenuli smo se i pošli ka Baru, pozvali smo hitnu pomoć i obavestili šta se dešava. Ljudi su reagovali odmah kako treba, čak su nas pustili da se usidrimo gde staje vojska i policija. Hitna pomoć je bila tu, čak su bili spremili i čamac da dođu do nas, ali smo mi bili brži. Dali su sve od sebe, ali spasa nije bilo. Kada ju je hitna preuzimala više pulsa nije bilo“, kroz suze je ispričao suprug Janko.
Foto: J. Bunčić
„Kada su izjavili saučešće pustili su me da budem sa njom. Bio sam preko jednog sata. Molio sam je da se probudi, da otvori oči. Umrla mi je na rukama. Trebao je ovo da bude poseban odmor, a mi ostadosmo bez naše Suzane“, dodao je Janko, koji je sa suprugom Suzanom od prvog dana negovao sve prave vrednosti jednog braka. Po skladu življena i načinu vaspitavanja njihove ćerke su zaista bili primer drugima. Kao porodica uvek su bilisložni pred drugima, iako se nisu su uvek u svemu slagali, ali su se između sebe dogovarali. Vrlo tolerantni i puno ljubavi i razumevanja. Takvi su bili prema sebima, prema svojima i prema drugima.
Suzana će biti sahranjena u subotu, 10. 08. 2024. na groblju Barunovac u Rumi (Srbija). Opelo i sahrana su u 12.30 časova. Pored članova uže i šire porodice tuguju prijatelji, poznanici, članovi kluba Sveti Sava, poslovni partneri.. kao i pas koga je Suzana specijalno zvala Bos.
Suzana je bila i veliki prijatelj medijskog portala Rasejanje.info.
Počivaj u miru draga Suzana, hvala ti za svu toplinu, ljubav, nežnost, reči, podršku, savete…za svo rodoljublje i patriotizam koji si pokazala prema svome narodu.
Neka te anđeli čuvaju!
Izvor: Rasejanje.info
