Njegov lik i narav moguće je opisati jednom Gandijevom misli, i ona bi bila dovoljna.
„Svi bogovi su dobri, a svi ljudi su braća“.
Zaista, on ljude nije delio ni po jednom osnovu, voleo je sve, bez razlike, i živeo Gandijevski, ljudi su to osećali bez obzira na to kojoj su veri ili narodu pripadali. Za sve njih on je bio „naš doktor“.
Oni koji su ga poznavali kažu da je bio čovek vedrog duha, pun priče, šarmantan, duhovit, uvek spreman da pomogne i sjajan lekar. To se mora reći, iako on nije patio od te titule, ali je živeo potpuno u duhu Hipokratove zakletve.
Voleo je obične ljude, radnike, i oni su voleli njega. Bio je lekar 24 časa dnevno. Kažu da je recepte nosio sa sobom i kada bi mu se ljudi na nešto požalili on bi odnekud izvukao recept i napisao lek i nije bilo važno da li tada na borovskom stadionu gleda utakmicu, da li ga sretnu na ulici, na pijaci, u prodavnici ili dok sedi na nekoj klupi u parku.
Bio je sjajan dijagnostičar. Dovoljno je bilo, pričaju ljudi, samo da pogleda obolelog i znao bi koja je boljka u pitanju i da joj nađe leka. Voleo je da priča, a umeo je i da sluša. Odlično je poznavao ljudsko telo i sve njegove slabe tačke, ali je jednako tako poznavao i ljudsku dušu.
Iako je doživeo mnoga poniženja pa i ličnu tragediju u njegovom srcu nije bilo mesta za mržnju ni prema kome. Ta osobina krasila je samo velike ljude.
Doktor Đuranec rođen je 18. novembra 1935. godine. Školovao se u rodnom Zagrebu gde je završio i Medicinski fakultet na kom je diplomirao 1960. godine. U Borovo je došao 1966. godine iz Lipika nakon pet godina prakse. Radio je u Zdravstvenoj stanici Kombinata „Borovo“ u ordinaciji za radnike Gumeno-tehničke robe i otuda i njegova ogromna ljubav prema običnim radnim ljudima. Do 1991. godine bio je direktor vukovarskog Doma zdravlja, a kasnije, sve do penzije, radio je kao lekar opšte prakse.
Vest o njegovoj smrti šokirala je i iskreno ražalostila Borovčane, a mnogima koji su videli osmrtnicu sa njegovom slikom bilo je teško zaustaviti suzu zbog njegove iznenadne smrti. Žal za njegovim gubitkom je tim veći što zbog situacije izazvane merama za suzbijanje širenja koronavirusa građani koji su ga voleli i poštovali nisu bili u prilici da ga dostojno isprate 19. maja, kada je, samo u prisustvu njegovih najbližih, organizovan pogreb.
Otišao je tiho, isto onako kako je poslednjih godina i živeo, ali će uspomena na njega živeti i ljudi koji su ga voleli će ga uvek pominjati u svojim pričama.
Iza sebe je ostavio suprugu Ivanku i ćerku Arijanu.
Neka mu je večna slava i hvala i neka počiva u miru Božjem!
The post IN MEMORIAM: Tomislav Đuranec (1935-2020) appeared first on srbi hr.
