Književnik, prevodilac i novinar časopisa Vremena Ivan Ivanji preminuo je juče u 96. godini života. Napisao je 26 romana, neke izvorno na srpskom, neke na nemačkom, tri zbirke pripovedaka, tri knjige poezije, pisao je drame, knjige za decu, memoare, eseje…
Radio je kao nastavnik nacrtne geometrije, kao novinar, bio je umetnički direktor Savremenog pozorišta u Beogradu, zamenik upravnika Narodnog pozorišta, Titov prevodilac za nemački jezik.
Prevodio je na nemački jezik, između ostalih i Kiša i Albaharija, a sa nemačkog Brehta, Borherta, Grasa, Bela, Encensbergera, Jaspersa. Takođe je prevodio je mađarsku poeziju na srpski. Gostovao je, kako je sam govorio, u diplomatiji kao ataše za kulturu i štampu u jugoslovenskoj ambasadi u Bonu od 1974. do 1978. godine. Do raspada SFRJ bio je generalni sekretar Saveza književnika Jugoslavije.
Rođen je u Zrenjaninu u jevrejskoj lekarskoj porodici. Roditelje su mu ubili ubrzo nakon nemačke okupacije 1941. godine. Preživeo je nacističke koncentracione logore Aušvic i Buhenvald, o Kojima je kasnije pisao kao o „svom lepom životu u paklu”. Kako su preneli srpski mediji „život je završio tamo gde je pre 80 godina iz Novog Sada kao Jevrejin bio deportovan da umre – u Vajmaru, samo desetak kilometara od svog nekadašnjeg logora, u Hitlerovom omiljenom hotelu i to na Dan pobede nad fašizmom”.
Njegov sin Andrej Ivanji zapisao je na društvenoj mreži Fejsbuk da je njegov otac otišao pod svojim uslovima, kao i da mu deca, unuci i praunuci malo zameraju što nije doživeo stotu.
„Ivan Ivanji je otišao pod svojim uslovima. Blagoslovio je naslovnu stranu za svoju novu knjigu koju objavljuje Laguna pod naslovom „Bilo jednom u Jugoslaviji”, imao književno veče u vajmarskom pozorištu, otvorio Muzej prinudnog rada u Vajmaru, dao sijaset intervjua za nemačke medije, večerao špargle i popio belo vino u Geteovoj omiljenoj kafani „Beli labud”, pričao o svom belom labudu Dragani, otišao u Hitlerov omiljeni hotel „Elephant” gde je fireru u inat voleo da odseda, legao u krevet i zaspao, ovog puta zauvek, i to na Dan pobede nad fašizmom 9. maja 2024. u 96. godini, u gradu u koji su ga nacisti bili deportovali pre tačno 80 godina sa namerom da ga ubiju. Bio je obavio posao. Njegovo dvoje dece, četvoro unuka i troje praunuka malo mu zameraju što nije doživeo stotu. Ali, šta da se radi, uvek je bio svojeglav”, napisao je Andrej Ivanji.
Foto: FB A. Ivanji
Izvor: Rasejanje.info
