SVAKI put kada Kolorado mamuti pobede u američkoj ligi lakrosa, prastarog sporta kojeg su još u 12. veku igrali Indijanci, a usavršili ga Kanađani, u jednoj kući u Vankuveru bučno se trgne bar čašica – ljute srpske šljivovice.
Iako je dva puta bio i na Olimpijskim igrama (doduše, pre čitavog veka), za ovaj munjevito brzi ekipni sport većina Srba i ne zna. Pa tako, ni za činjenicu da će u Mamutima ove sezone igrati čak trojica srpskih Kanađana, i to rođene braće: Nenad (26), Ilija (24) i Aleksandar (22) Gajić.– Ja sam ovde već dve godine. Sada mi se pridružuju Ilija i Aleksandar. Imamo još jednog brata, Milana, ali on se bavi hokejom – smeje se, na početku razgovora za Novosti, Nenad Gajić, desetka Mamuta i jedan od najboljih i najpopularnijih mladih igrača lakrosa u američkoj profesionalnoj ligi NLL.
Oduševljen što
je neko iz otadžbine čuo za njih, Nenad ipak na mejlove odgovara na – engleskom. Kaže da ne može dobro da priča srpski, jer je poslednji put u Srbiji bio kao dete, mada ga dosta dobro razume. Bez problema, ipak, na maternjem vergla sve naše najvažnije pojmove. Jer, kako Amerikancima ili Kanađanima uopšte prevesti šta je šumadijski čaj, ili pravo srpsko kumstvo, na koje se pazi i tamo daleko, na krajnjem zapadu američkog kontinenta…
– Kod kuće jedemo sarmu, pasulj, punjenu papriku, slavimo Svetog Luku kada nam dolazi mnogo ljudi, pa onda idemo kod prijatelja na Svetog Nikolu… I pijemo, pijemo, jedemo, jedemo… – otkriva nam Nenad da se običaji ne razlikuju ovde i tamo, preko okeana. Njegov otac Lazo poreklom je iz Halapića u Bosni, a majka Jelena je rođena u Vankuveru, a njeni su iz Like.
Ovaj će Božić mlađi Gajići, ipak, proslaviti trenirajući, pošto već 9. januara počinje nova sezona. To im neće pasti previše teško, jer su baš od oca sva četvorica braće i nasledila gen za sportove. Lazo Gajić je sa 22 godine stigao u Kanadu, gde je vrlo uspešno igrao fudbal. Naslednici su, ipak, uzeli štapove u ruke…
Pre dve godine, Nenad Gajić obukao je i dres reprezentacije. Onaj sa javorovim listom na grudima, doduše.
– Kanadska reprezentacija bila je jedno veliko iskustvo za mene. Iako mlad, bio sam u istom timu sa najboljim svetskim igračima – priča Nenad, pre nego što će iz njega ponovo progovoriti Srbin. – Ako bi Srbija ikada napravila svoj lakros tim, makar i samo za neki egzibicioni meč, i moja braća i ja bismo jako voleli da zaigramo za svoju zemlju. To bi bila velika čast za sve nas ovde.
MAMUTI
Nenad je prvi od trojice braće stigao u Denver, gde u modernom – i uvek rasprodatom – Pepsi centru stoluju Mamuti. Braća su mu se tek nedavno pridružila.
