Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je njen Izvršni odbor na današnjoj sednici odlučio da referentna kamatna stopa ostane na nivou od 5,75 odsto, na kome se nalazi još od septembra prošle godine.
U saopštenju upozoravaju i da je prisutan rizik da bi blokade i protesti mogli da utiču „na odlaganje određenih investicija i potrošnje“, što bi moglo potencijalno da utiče na obim ekonomske aktivnosti u Srbiji -ali da za sada nema podatka da se to i desilo.
Odluka o zadržavanju referentne kamate na istom nivou znači da se deo „cene kredita“ u domaćoj valuti koji je vezan sa referentnu stopu NBS neće menjati. Treba ipak imati u vidu da je Evropska centralna banka samo u ovoj godini dva puta spuštala referentne stope za po 25 baznih poena, što je od značaja za sve u Srbiji zadužene u evrima.
„NBS je negde s jeseni prestala da sledi put Evropske centralne banke u pogledu obaranja kamate, što pre svega ima veze sa domaćim inflatornim pritiscima koji su ostali na solidno visokom nivou. Ovime je NBS indirektno priznala da dobar deo rasta cena nije bio uvozne prirode, te da nije slučajno što smo imali jednu od najvećih inflacija u Evropi“, osvrnuo se na današnju odluku glavni broker Momentuma Nenad Gujaničić u izjavi za Nedeljnik.rs.
KAKO INFLACIJA UTIČE NA CENU KREDITA?
Veza inflacije i kamatnih stopa posebno je bila u centru pažnje javnosti od početka 2022. godine, kada je značajan rast cena energenata izazvan posledicama napada Rusije na Ukrajinu pogurao naviše i ostale cene i naterao centralne banke širom sveta da se protiv inflacije bore podižući referentne kamate. To je razlog zbog kojeg su i kamate na kredite građana i privrede rasle do sredine prošle godine. Tada je počelo takozvano ublažavanje monetarnih politika i obaranje referentnih stopa, ali uz budnu pažnju da se ponovo ne razbukta inflacija.
Izvršni odbor NBS je današnju odluku obrazložio time da je referentna kamatna stopa tokom prethodne godine u tri navrata smanjivana za po 25 baznih poena i da se od septembra 2024. godine nalazi na nivou od 5,75 odsto, pri čemu se, kako ističu, efekti ovih smanjenja mogu očekivati i u narednom periodu.
Naveli su da je „i pored znatnog smanjenja inflacije i njene stabilizacije, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike“, s obzirom na i dalje prisutne geopolitičke tenzije, rast protekcionizma i neizvesne trgovinske politike u međunarodnom okruženju.
„Opreznost je takođe potrebna i zbog neizvesnosti u pogledu kretanja svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, kao i cena pojedinih prehrambenih sirovina, pre svega kafe i kakaoa, koje su nedavno dostigle rekordne nivoe na svetskim berzama“, ističu iz NBS.
KAKVE VEZE IMA PRIVREDNI RAST SA KAMATAMA?
Kada je reč o inflaciji, u Srbiji se ona od početka ove godine kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, kaže NBS. Preciznosti radi, gornja granica tog raspona je 4,5 odsto, ali je u januaru ona premašena, a inflacija je iznosila 4,6 odsto. U februaru, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), inflacija je iznosila 4,5 odsto.
„Njenu dinamiku opredelile su više cene naftnih derivata, poskupljenje pojedinih kategorija prehrambenih proizvoda – povrća, kafe i konditorskih proizvoda, kao i cene komunalnih usluga“, istakli su iz NBS.
Nenad Gujaničić, međutim, smatra da će NBS morati da krene sa obaranjem referentne stope bez obzira na povišeni nivo pre svega bazne inflacije.
„Domaća monetarna politika će morati da popusti u narednom period ako se pokažu tačnim navodi državnih zvaničnika o slabljenju privredne aktivnosti u tekućoj godini. To će verovatno značiti povišeni nivo inflacije u dužem vremenskom periodu bez obzira na njenu razarajuće dejstvo kada je u pitanju kupovna moć potrošača“, upozorava Gujaničić.
Međutim, uprkos izjavama predsednika Srbije da su blokade i neodgovorno ponašanje naneli ogromnu štetu Srbiji u raznim oblastima, uključujući i pad priliva stranih direktnih investicija, ni NBS ni Republički zavod za statistiku još nisu objavili konkretne podatke koji bi podržali takve tvrdnje.
„Pokazatelji realnog sektora za januar ukazuju na to da za sada nije došlo do znatnijih zastoja u proizvodnom sektoru, pre svega industrijskoj proizvodnji, a nastavlja se i rast aktivnosti u uslužnim sektorima, ali se kod priliva stranih direktnih investicija u dosadašnjem toku godine ipak beleži određeno usporavanje“, navela je NBS u saopštenju povodom odluke o zadržavanju referentne kamatne stope na 5,75 odsto.
Post Views: 36
