Ukidanje viza za državljane Jugoslavije, ukoliko se imaju u vidu svi problemi koje imamo, nije moguce pre 2004. godine. Mi smo to pitanje pokrenuli, ali je nerealno ocekivati da se nešto dogodi pre ovog roka, kaže u izjavi za „Vesti“ šef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic.
Za državljane SR Jugoslavije vize su postale obavezne za ulazak u zemlje Evropske unije koje su potpisale Šengenski sporazum pocetkom 90-ih. Posle promene vlasti, 5. oktobra 2000, godine mnogi su se ponadali da ce biti ukinute. Godinu i po dana posle toga, vize su i dalje obavezne, ali izgleda da je ovo pitanje pokrenuto sa mrtve tacke.
Razgovor sa Nemcima
Goran Svilanovic je, naime, posle poslednjeg susreta sa nemackim šefom diplomatije Joškom Fišerom u Berlinu izrazio uverenje da je moguce da se Jugoslavija nade medu zemljama cijim gradanima nece biti potrebne vize za odlazak u Zapadnu Evropu. Razgovore o ukidanju viza zapoceo je upravo u Nemackoj s obzirom na to da je ova zemlja, kako je rekao, kljucna u ovom procesu jer je pod najvecim pritiskom.
Svilanovic je Fišeru izneo želju Jugoslavije da se sa Nemackom jasno definišu uslovi promene režima viza, da bi se krenulo u njihovu primenu i gradanima omogucilo da putuju u inostranstvo bez viza, kao nekada.
– Veliki sam optimista da to može da bude dogovoreno, možda ne za šest meseci, ali mi cemo nastaviti blisku saradnju sa ministrom unutrašnjih poslova upravo oko formulacije uslova za ukidanje viza – rekao je Svilanovic.
Sa druge strane, Nemacka za sve odgovore oko viza upucuje na Brisel.
Komšijska iskustva
Jugoslovenski ministar inostranih poslova nade polaže u dejstvo pozitivnog iskustva sa jugoslovenskim susedima, Bugarskom i Rumunijom, cijim gradanima od prošle, odnosno pretprošle godine nisu potrebne šengenske vize za ulazak u zemlje EU.
– Ova odluka prošla je bez loših posledica po Evropsku uniju, jer nije bilo nikakvih incidenata, niti navale migranata, i to je naš glavni argument, istice Svilanovic.
– Po zakonima koji važe u EU, pitanje viza je zajednicka stvar svih njenih clanica. Pravo da predloži izmenu viznog režima prema nekoj od trecih zemalja ima Evropska komisija. Ona je zadužena za svaki predlog koji stigne oko ukidanja ili uvodenja viza državljanima pojedinih zemalja. Tek pošto Evropska komisija razmotri neki predlog i donese svoj sud, pocinje usaglašavanje izmedu zemalja-clanica EU – zvanicno je saopšteno „Vestima“ u odeljenju za štampu u sedištu nemacke diplomatije.
Drugim recima, dobro je što Jugoslavija pokrece ovo pitanje i što je Nemacka kao najuticajnija EU zemlja odabrana za ovaj pokušaj, ali se ocito valja okrenuti ka Briselu. Što se Nemaca tice, teško je poverovati da ce oni u sadašnjim prilikama ozbiljnije podržati zahtev Beograda jer su na listi podnosilaca zahteva za azil državljani Jugoslavije i dalje na trecem mestu, odmah iza Kurda iz Turske i Iraka.
Nemacka je vize za gradane Jugoslavije uvela 1991. godine pozivajuci se tada upravo na nužnost sprecavanja masovnog ulaska kosovskih Albanaca koji su tražili politicki azil. Poslednjih meseci u Nemackoj u proseku oko 600 gradana sa jugoslovenskim pasošem traži politicki azil, pri cemu je veliki deo i dalje sa Kosova.
Prema nekim navodima zapadnih diplomata, u meduvremenu, i u Berlinu se smatra da se mora ozbiljno pristupiti problemu viza, ali uz upozorenje da ce „to ici veoma teško i sporo.“
– Ukidanje viza za naše državljane zahteva rešavanje niza pitanja. Jedno od važnih je pitanje granica, odnosno sprecavanje ilegalne trgovine oružjem, belim robljem, narkoticima, što teško ide. Neophodno je i podici standard stanovništva, jer vecina onih koji traže šengenske vize su migranti – objašnjava Svilanovic.
Zajednicka politika
Slican stav kao Nemacka ima i Austrija.
– Ova država nece i ne može sama da donese odluku o ukidanju viza gradanima SRJ – saopšteno je „Vestima“ u Ministarstvu inostranih poslova Austrije.
Naime, Austrija kao zemlja clanica EU, a uz to i potpisica Šengenskog sporazuma, može ovakvu odluku da donese samo zajedno sa ostalim partnerima u Uniji. Šengenskim sporazumom Austrija se obavezala na zajednicku politiku cuvanja granica EU, što ujedno znaci da ne može samovoljno da ukine vizni režim sa zemljama cijim državljanima trebaju vize za neku od drugih država Šengena.
– Austrija je zemlja koja ima najdužu takozvanu „spoljnu granicu“ EU, koju mora da cuva i spreci ilegalni ulazak na terirotiju Zajednice – objašnjeno je u Becu.
Odluka o ukidanju viza jugoslovenskim državljanima, kako je naglašeno, bice doneta samo u saglasnosti sa ostalim partnerima u EU. Dodato je da trenutno još nema nagoveštaja da ce do toga uskoro doci.
