„Kroz kontakte sa našim ljudima, različitih nivoa obrazovanja, shvatam da oni ponekad pogrešno razumeju reč ‘integracija’ ili je pogrešno interpretiraju. Mi koji na tome radimo u Švajcarskoj, pod integracijom podrazumevamo zajednički život ne samo Švajcaraca i migranata, nego i zajednički život različitih generacija, političkih opredeljenja i mišljenja, religija i veroispovesti, jednom rečju svih nas u gradu i Kantonu u interesu naše bolje zajedničke budućnosti“.
Tako za „Vesti“ govori LJuba đurđević, koja se u švajcarskom kantonu Lucern obrazuje za socijalnog radnika, a praktični deo svog školovanja obavlja u Odeljenju za kulturu direkcije za obrazovanje grada Lucerna.
– Niko od nas ovde ne zahteva da se odreknemo naših korena, ili pasoša zemalja iz kojih potičemo, da bismo dobili švajcarski. Sa druge strane, postoji mogućnost da se naši ljudi uspešno integrišu u ovu sredinu i ako ne uzmu švajcarsko državljanstvo, a takođe niko ih ne sprečavada održavaju dobre i prijateljske kontake sa domaćinima – kaže LJuba đurđević, ističući da su Švajcarci spremni da nam u tome pomognu i da nas podrže, ako kod nas postoji interesovanje i želja.
– Sadašnja politika podržava integraciju zainteresovanih stranaca – tvrdi ona, a potporu za to nalazi i u angažovanju ljudi za koje radi: Sibile Štolc, koja je zadužena za integraciju u gradu Lucernu, te Hansjorg Fogela, koji isti posao obavlja na nivou ovog švajcarskog kantona.
– Oni podržavaju projekte i rad uduženja stranaca, sve sa ciljem boljeg zajedničkog života.
Da sve to nije samo „mrtvo slovo na papiru“ dokazuju i mnogi projekti, koji su trenutno veoma aktuelni u ovom kantonu, za koje naši ljudi, prema rečima LJube đurđević, pokazuju malo ili čak nimalo interesovanja.
– Jedan od takvih zove se „Otvorena vrata“ i ja sam u njega direktno uključena. Cilj je da se pomogne ženama migrantkinjama da savladaju nemački jezik, što će im u prvom redu olakšati svakodnevni život, ali i omogućiti da se druže, sastaju i viđaju sa drugim ženama, a za majke je obezbeđeno i čuvanje dece za vreme kursa – priča nam LJuba đurđević i dodaje da se ti kursevi trenutno održavaju u lucernskim gradskim naseljima Bazel i Bern štrase, gde inače živi mnogo ljudi sa područja bivše Jugoslavije.
– Kurs je veoma jeftin, namenjen je samo ženama, a rukovodilac projekta je gospođa Lis Bamert (tel: 041 250 1731).
Drugi značajan integracioni projekat u Lucernu je „BaBel“ projekat. To je program za dugoročni razvoj grada, sa velikim procentoma stranog stanovništva, (računa se 40 odsto) čak 70 različitih nacija. Projekat je organizovan u saradnji sa visokim školama kantona i i grada Lucerna. Ovaj program, po rečima LJube đurđević, treba da omogući i saniranje i obnovu prostora za stanovanje, reguliše saobraćaj, omogući bolji životni standard ljudi, poboljša socijalne uslove i omogući integraciju visokog procenta stranog stanovništva, posebno mladih i dece. Koordinator projekta je Aleks Vilener.
Projekti Sentitrefa
Mnogi naši zemljaci nisu čuli za Sentitref, instituciju konfesionalno neutralnu, koja podržava projekte ne samo rada sa strancima nego i sa, recimo, nezaposlenima. U Sentitrefu je ova godina jubilarna – slavi 20 godina postojanja. Sentitref daje mogućnost iznajmljivanja sale za razne manifestacije i priredbe. Koordinator je Rene Furiman, a kontakt telefon: 041/240 94 79.
