Српски језик, писмо и култура у савременим информационим технологијама
Научно-стручни скуп „Интернет и ћирилица: Српски језик, писмо и култура у савременим информационим технологијама“, организују : Вукова задужбина, Народна библиотека Србије и Одбор за стандардизацију српског језика.
Београд, 11–12. фебруар 2002, Амфитеатар Народне библиотеке Србије
Увод
У свету данас живи преко 3.500.000 нaших сународника, од чега је више од 1.500.000 исељеника и њихових потомака. Распрострањени су у стотину земаља на свим континентима. Ипак, највише их има у Северној Америци, Европи и Аустралији.
Организовани су, мање више успешно у клубове, асоцијације, савезе, самоуправе, фолклорна и спортска друштва и по правилу у црквене општине.
Сама територијална разуђеност и удаљеност земаља у којима је дијаспора најбројнија указује на потребу темељите и сталне комуникације са отаџбином. Она треба да обезбеди афирмацију српског језика и писма и очување националног идентитета у новим срединама.
Али, уместо свега тога, српска емиграција суочена је са спорадичним, најчешће неорганизованим покушајима институција из отаџбине да попуне празнину међусобних сусрета и покушају да обнове узајамно поверење, нарушено свакојаким међусобним сукобима и поделама.
Као трачак светлости и наде која се може ојачати али и изгубити јављају се савремени облици комуникације у виду новина на матерњем језику и сателитског ТВ програма. Али то су једносмерни медији, који не задовољавају потребе узвратног, интерактивног деловања.
На сву срећу, појавио се и Интернет, као моћни електронски медиј који је својом брзином приступа вестима и информацијама заузео место важног а у неким срединама и примарног начина за очување културно-духовног идентитета нашег народа у расејању.
Глобална мрежа INTERNET постаје свакодневница и новостворена зависност код великог броја наших суграђана у развијеним земљама Европе, а нарочито САД, Канаде и Аустралије. Мултимедијске Интернет презентације, заједно са e-mail-ом и чатовима наметнули су нове стандарде у комуникацији дијаспоре и отаџбине.
Иако је веома дискутабилна процена распрострањености Интернет корисника међу нашом дијаспором, несумњиво је да рачунари представљају средство за рад већем броју високообразованих младих стручњака који су емигрирали непосредно пре и након распада некадашње Југославије, док су за децу ранијих генерација исељеника нормална ствар, коју користе у свакодневном животу.
Интернет презентације намењене српској дијаспори
Како изгледа ` Интернет небо ` изнад српске емиграције ? На првом месту, видљиве су галаксије колоритних, разнородних Интернет презентација које нуде веома ` конкретне ` садржаје у виду галерија слика нагих естрадних звезда са бивших ЈУ терена www.erotika.co.yu/, најчешће лажних или фотомонтираних. Затим, по популарности али и тражњи долазе гигабајти југоносталгичарских www.nostalgija.com/muzika или `јужноветровских` МП3 песама www.balkanmedia.com/. Ово и није неко изненађење имајући у виду да је МП3 роба једна од траженије на Интернету, у мртвој трци са еротско-порнографским садржајима www.yusex.co.yu/. Унутар ових галаксија плутају сазвежђа тема, бесплатних програма http://www.download.co.yu, чувара екрана, позадина са српским мотивима http://www.slike.co.yu/.
На сву срећу по дијаспору и њену отаџбину, на Интернет небу постоји мали али вредан ` унчев систем` са едукативним садржајима, попут разних словарица http://www.srpsko-pismo.org/, буквара, www.srpskadijaspora.co.yu/zemlje/menibukvar/index.asp, граматика, http://www.yuread.com/index.html, сајтова о ћирилици http://www.fonts.co.yu/ , http://www.cirilica.org/, презентација са библиотекама прозе и поезије https://www.srpskadijaspora.info/zemlje/menibiblioteka/index.asp, страница посвећених нашим писцима http://www.ivoandric.org.yu, http://www.aleksasantic.com, историји http://www.rastko.rs/istorija/index.html, Цркви http://www.spc.org.yu/, традицији и култури http://www.sheli.co.yu/index.html.
Уз опасност субјективног приступа, сматрам да су нарочито вредни пажње пројекти Растко http://www.rastko.rs/, и Ћирилица на Интернету http://www.cirilica.org. Оба пројекта су веома обимна и садржајна, од користи емиграцији али и нама у земљи. Претпостављајући да ће ове презентације бити предмет посебних анализа на овом скупу, јер то и заслужују, прелазим на остале феномене Интернет комуникације Матице и Дијаспоре.
У сазвежђу ` кумове сламе ` емиграцији се нуде авио карте www.alfatravel.net, трансфер новца родбини у отаџбини http://www.konbel.on.ca/yu-money, као и зачетни облици електронске трговине, кроз продају плазма кекса, еурокрема, соколове ракије, бајадера и сличних производа http://www.robnakuca.com/. Па ко воли, нек изволи. О сигурности у плаћању нико не води рачуна.
Већину споменутих презентација направили су самоиницијативно појединци или више њих улажући сва своја знања и велику вољу, а њима су се прикључиле и институције из отаџбине. Уз часне изузетке, њихов наступ био је у почетку некоординиран и самосталан да би се последњих година дефинисао кроз организоване наступе научно-стручних институција и Интернет презентација државних министарстава и служби.
Пионирски посао започело је некадашње Министарство за везе са Србима изван Србије, које је далеке 1997. године лансирало презентацију http://www.srbisvet.org.yu/, са садржајима намењеним информисању дијаспоре и очувању националног бића међу емиграцијом. У то време постојала је још једино презентација Министарства за информације Републике Србије, која и данас постоји, модерно дизајнирана са корисним званичним информацијама на адреси http://www.serbia.sr.gov.yu/. Ѕа разлику од ње она прва је угашена са укидањем Министарства за везе са дијаспором пре више од годину дана.
На сву срећу, у међувремену су се појавиле званичне Интернет презентације Савезне владе http://www.gov.yu/ Републичке Владе http://www.serbia.sr.gov.yu/ и многобројних министарстава на савезном http://www.arhiv.sv.gov.yu/ http://www.ssinf.sv.gov.yu/ и републичком нивоу http://www.mier.sr.gov.yu/ http://www.min-cul.sr.gov.yu/. То је значило позитиван помак и више квалитетних информација и садржаја за српску дијаспору. Иако раштркани на много адреса, захваљујући све квалитетнијим претраживачима www.srpko.com/ , www.google.com и систематизованим линковима http://www.smip.sv.gov.yu/Related/index_e.html, ови ` државни ` сајтови представљају данас важан извор података чијим се коришћењем помаже нашој емиграцији да очува национални дух.
Српска православна Црква успешно се укључила у технолошке промене у комуникацији са верницима, не само садржајним и обимним званичним сајтом http://www.spc.org.yu/, већ и многобројним Интернет презентацијама Епархија по свету, чији се индекс најбоље налази на адреси http://www.serbianorthodoxchurch.com/index.html.
Пре скоро годину дана појавио се и Портал српске дијаспоре, најпре на адреси www.srpskadijaspora.co.yu/ а данас се исти садржај може погледати и на www.srpskadijaspora.info/. Иако је ова презентација предмет копирања неких других домена са предзнаком српски и дијаспора, анализом организације и садржаја ове презентације указаћу на њене квалитете и слабости.
Српскадијаспора је намењена Србима у свету, али и свима онима који желе да се упознају са традицијом, језиком, културом, историјом и садашњицом Србије и српског народа. Презентација је подељена у приличан број тематских целина од којих се могу издвојити :
Србија www.srpskadijaspora.info/zemlje/menisrbija/index.asp
Овај део представља информативно кратак али визуелно допадљив приказ Републике Србије кроз основне податке о градовима, националним парковима, минералним бањама, културним споменицима и туристичким могућностима. Тежиште је на квалитетним фотографијама српских пејзажа, што је успорило учитавање странице али омогућило квалитетно преношење слика на штампаче или радне површине компјутера.
Историја www.srpskadijaspora.info/zemlje/meniistorija/index.asp
Ово је тематска целина у којој је обрађена духовна баштина и културно наслеђе Србије, Студенице са Богородичном црквом, Сопоћана са храмом Свете Тројице, уз презентације Светог Николе Чудотворца, Крсне славе у Срба и српског манастира са црквом Ваведење Богородице на Хиландару .Није изостао ни приказ из живота Светог Саве, као и икона Богородице Тројеручице .
Буквар www.srpskadijaspora.info/zemlje/menibukvar/index.asp
Ово је веома важан део презентације. Поред кратког приказа историје и развоја ћириличног писма, главно место заузима Буквар на Интернету. Ради се о апликацији која омогућује српској деци у свету да науче да пишу и читају ћирилицу. Полазећи од сазнања да мало српске деце у свету има могућност да научи правилно писање ћирилице, овде је уз линкове на свако слово у прозору азбуке, урађено линковање на отварајући екран у којем се приказује начин правилног писања великих и малих слова ћирилице у потезима обележеним стрелицама. Ово је веома посећен део целе презентације о чему сведочи евиденција великог броја приступа овом садржају.
Библиотека www.srpskadijaspora.info/zemlje/menibiblioteka/index.asp
Она је израз жеље да се непретенциозним али квалитетним литерарним садржајима формира богата виртуелна српска библиотека, која броји преко хиљаду страница разних садржаја. Уколико макар половина библиотеке буде пренесена на штампаче српске дијаспоре широм света, постигнут је велики циљ у виртуелној комуникацији са нашом емиграцијом.
Важно је истаћи да се сви ови садржаји могу гледати у ћириличној https://www.srpskadijaspora.info/cirilica и латиничној верзији српског језика, али и на енглеском језику https://www.srpskadijaspora.info/english, што се бира приликом приступа презентацији. За оне гледаоце којима су потребни, понуђена је и могућност преузимања основних ћирилично-латиничних фонтова са презентације https://www.srpskadijaspora.info/fontovi.zip.
Статистика
Овај садржај укључен је како би Србима у дијаспори биле пружене статистичке информације и подаци о Србији у виду тематских карата и нумеричких показатеља. На једноставан начин приказани су статистички подаци из разних области, а на основу извештаја Републичког завода за статистику.
Поред ових садржаја, за читаоце портала https://www.srpskadijaspora.info, свакога дана се објављују две до три вести о животу и раду српске емиграције у свету https://www.srpskadijaspora.info/zemlje/francuska/020129_1.asp ( вести су из светских центара где има Срба ), које су комбиноване са информацијама из отаџбине, али и текстовима магазинског типа https://www.srpskadijaspora.info/zemlje/magazin/index.asp који су критиковани на почетку овог рада, али које наши сународници пажљиво и редовно читају. Они су допуњени галеријом слика https://www.srpskadijaspora.info/zemlje/galerija/index.asp и аудио видео галеријом домаћих радио http://www.topfm.co.yu/audio/live.ram и ТВ станица http://www.rts.co.yu/b_fin/bfin3.ram.
Читаоцима су на располагању многобројни линкови на дневне и недељне новине ради информисања, затим саопштења српских организација у свету, линкови на презентације српских клубова и удружења у свету, као и неколико линкова на презентације намењене деци и омладини.
Као посебна целина запажају се адресе српских организација у свету, које су на жалост недовољно ажуриране и у великом броју превазиђене, (читати нетачне). Поред линка на српске цркве широм света, веома је посећен линк на српски кувар htt://www.inet.co.yu/kuvar/index.html, али са непознатим процентом количине рецепата који су заиста испробани у туђини. Хороскоп, биоритам, укрштене речи и вицеви, комбиновани са марфијевим законом и Кораксовим карикатурама, уврштени су у презентацију како би орасположили читаоце овог Портала.
Узгред, портал према Интернет дефиницијама треба да буде презентација и место на којем се налазе сви потребни садржаји и линкови за корисника одређене циљне групе. Ако нагласимо да српска дијаспора има и рубрику са бесплатним саветима адвоката ( ако комшијина крава буде жива и здрава ) и електронску верзију књиге г’ђе Милене Милановић `Срби у свету Ко је ко` ( да се зна ) онда ово заиста може, а не мора да буде полазна Интернет страница за Србе у земљи и свету. Чак и оним лењим Србима стоји на располагању поштанска листа за пријем недељних најзанимљивијих вести без сурфовања.
Најчитаније вести се посебно издвајају а све објављене се архивирају према земљама или тематици. Читаоци могу сваку вест да коментаришу, и то је веома честа појава, која поред поштовања начела демократије дозвољава и тражи вежбање писмености аутора, Срба из света. За оне који се озбиљније баве писањем прозе, постоји веома читана рубрика ` Приче из туђине ` . Подстрека ради најбољи сарадници се месечно награђују књигама.
Интернет презентација https://www.srpskadijaspora.info/ постоји мање од годину дана, а свакодневно је посећује преко осам стотина читалаца, који дневно прочитају преко 9.000 страница, задржавајући се у просеку 16 минута на презентацији. Највећи број посетилаца долази из САД 55% затим из Југославије 10%, Канаде 5%, Шпаније, Аустрије, Аустралије, Хрватске, Швајцарске, Немачке и Шведске али и из Индонезије и Панаме.
Приказани статистички подаци, као и многобројне поруке подршке и понуде сарадње који свакодневно пристижу у Редакцију српскедијаспоре, говоре о исправности и општој корисности ове презентације. Они треба да охрабре остале кориснике Интернета да се са сличним пројектима укључе у очување српског националног идентитета путем мреже свих мрежа.
Београд, 30. јануар 2002
Звонко Шошевић,
http://www.rastko.rs/projekti/cirilica2/net-cirilica2002/zsosevic.html
