Етнолингвистика је у славистици прилично нова дисциплина. Њен оснивач је Никита Иљич Толстој, руски слависта, иначе рођен у Србији, у Вршцу, 1923. године. Животни пут и дело Никите Толстоја су увек били чврсто везани за Србију и њен народ:...
Након пада Цариграда 1453. Турци су постепено успевали да једну за другом ставе под своју власт и све самосталне српске државе, Србију (1459) и Босну (1463), Херцеговину (1482) и Црну Гору (1499). Турци су тако већ крајем XV века...
Видовданска свечаност Српског сокола на Цетиљу 1914./ Помен палим косовским витезовима
Видовдан је један од најсветијих српских празника и најтежи дан у српској историји. Он је постао одредишна тачка за сва будућа покољења: јунаци су хтјели достићи јунаштво Милоша и...
… Када се појавило издање Гундулићевог Османа 1844. у Загребу, није му указана посебна пажња, јер језик у њему није био познат у тадашњој кајкавској Хрватској. Решетар наглашава да ће се тек са победом Вукове и Гајеве реформе језика...
Да војска заиста маршира на свом желуцу, како је говорио Наполеон, још једном је потврђено у Првом светском рату. Иако је аустроугарска војска имала обилније и богатије оброке, српски војник се захваљујући таину хранио здравије. Зато је био спретнији...
Многе песме Стевана Владислава Каћанског постале су незваничне српске химне, као што су: “Хеј трубачу, с бојне Дринe“, “Са Авале ор’о кликћe“, “Грахов лаз“, “На Србобрану“, “Где је српска Војводина“, “Ој облаци мутна ока“, “Тешко ли је Србин бити“. После...
*BRANISLAV NUŠIĆ(1864—1938)Branislav Nušić (Beograd, 8/20. oktobar 1864 — Beograd, 19. januar 1938) je bio srpski komediograf, pisac romana, drama, priča i eseja, začetnik retorike u Srbiji, i istaknuti fotograf amater. Takođe je radio kao novinar i diplomata.Nušić je rođen u Beogradu kao Alkibijad Nuša u cincarskoj porodici Đorđa i...
Овај интервју са професором Ноамом Чомским, који доносимо ниже у нашем слободном преводу са енглеског, обавио је Давид Барсамиан, оснивач и директор Алтернативног радија у САД. Ми смо га нашли на Интернету под оригиналним насловом „Колатерални језик“, 24.7.2003.
* *...
Овај текст је посвећен људима које је живот везао за Србију. Опште прихваћени и лепо примљени у народу, одужили су нам се на најбољи начин оставивши велики траг како у областима свог рада тако и у хуманитарном делању. Ово...
Василија Вукотић, ћерка славног сердар Јанка, прославила се као болничарка и ратница, завршила Руски институт и говорила неколико страних језика
Василија Вукотић, кћерка сердара Јанка Вукотића
Храбра, скромна, лепа и посвећена слободи српског народа. Таква је била Василија Вукотић, кћерка чувеног...