Sve veći broj državljana Srbije nalazi se na međunarodnim poternicama. Zvučna imena poput Mirjane Marković, Marka Milošević ili Stanka Subotića Caneta nalaze se u informacionim sistemima policija Rusije, Australije ili Tajlanda posredstvom srpskog Interpola. Kada se nađu na poternici, sve policije sveta tragaju za tom osobom. Primera radi, Subotić koji već godinama živi u Švajcarskoj, sigurno je predmet potrage njihove policije. Kada organi neke države imaju informacije da se begunac krije kod njih, ili im to dojave kolege iz drugih zemalja, organizuje se potraga za njima, kao i za svakim lokalnim kriminalcem. U prvom kontaktu s policijom, čak i prilikom najbanalnijeg saobraćajnog prekršaja, osoba s poternice biće uhapšena.
Da bi neko dospeo na listu najtraženijih begunaca, kriminalaca, za kojima se raspisuje međunarodna „crvena“ poternica mora da ispuni nekoliko uslova, objašnjava Miloš Oparnica, šef Nacionalnog biroa Interpola u Srbiji.
– Međunarodne poternice raspisuju se isključivo na zahtev suda. To može da uradi istražni sudija, kao i sudija koji vodi proces, ukoliko osoba za kojom se traga treba da se pojavi na suđenju ili je osuđena na pravosnažnu presudu. Naravno, misli se na opštinske, kao i okružne sudove. Takođe i upravnici kazneno-popravnih ustanova mogu da traže raspisivanje poternice ukoliko je neka osoba pobegla iz zatvora. Tužilaštvo, međutim, ne može da traži da se za nekim izda međunarodna poternica – objašnjava Oparnica.
Hapšenje, pa izručenje
Kada je nekog uhapse po Interpolovoj poternici, sledi postupak ekstradicije odnosno izručenja. Ministarstvo pravde kontaktira Ministarstvo spoljnih poslova, koje zahtev za ekstradiciju prosleđuje kolegama iz zemlje u kojoj je uhapšena osoba. Tamošnje Ministarstvo spoljnih poslova prosleđuje zahtev za ekstradiciju svom Ministarstvu pravde i onda se čeka odluka o izručenju.
Dva dokumenta su neophodna za raspisivanje Interpolove poternice. To su rešenje o određivanju pritvora i nalog za hapšenje.
– Kad dobijemo poternicu u kancelariji Interpola, tražimo saglasnost Ministarstva pravde da je objavimo, jer je po zakonu ovo ministarstvo nosilac troškova ekstradicije. Za bagatelna krivična dela se ne raspisuje međunarodna poternica, odnosno ukoliko je zaprećena kazna do dve godine zatvora, zbog prevelikih troškova. Ministarstvo pravde donosi odluku u svakom slučaju, kao i o prostornom važenju poternice – kaže šef Interpola u Srbiji.
Evropski nalog
U državama Evropske unije postoji i takozvani evropski nalog za hapšenje. On omogućava izručenje svojih državljana drugim zemljama. Ovaj nalog se distribuira informacionim kanalima država EU, kao što je Šengen sistem. Sve zemlje članice Interpola mogu videti za kojim osobama je raspisan ovaj nalog za hapšenje. Tako je na osnovu ovog naloga nedavno uhapšen Andrija Drašković u Rimu. On je sa sobom imao pasoš Bosne i Hercegovine, zbog čega nisu kontaktirani naši državni organi.
Poternice mogu da važe za sve države sveta, za Evropu ili samo za susedne zemlje. Potrebno je pola sata da se raspišu, a postoje dve vrste, difuzne i crvene poternice. Obe imaju istu pravnu snagu, ali se difuzna koristi u slučaju veće hitnosti i kada svi potrebni podaci nisu dostupni, kao, na primer, otisci prstiju. Kada se poternica prosledi u centar Interpola u Lionu, ona prolazi proveru Pravnog saveta. Tako je srpskim vlastima osporena poternica za Hašimom Tačijem, a nedavno i za nekoliko Hrvata koji su počinili ratne zločine u Vukovaru.
Neki od najpoznatijih begunaca
Ratko Mladić – nalog za hapšenje izdao Haški tribunal; tražen zbog genocida, huliganizma, vandalizma, štete i ratnih zločina;
Stanko Subotić Cane – poternicu izdao Interpol Srbije; tražen zbog prevare;
Radovan Karadžić – nalog za hapšenje izdao Haški tribunal; tražen zbog genocida, huliganizma, vandalizma, štete i ratnih zločina;
Mirjana Marković – poternicu izdao beogradski Interpol; tražena zbog prevare;
Slobodan Radulović – poternicu izdao Interpol Srbije; tražen zbog prevare;
General Veljko Kadijević – poternicu izdao hrvatski Interpol; tražen zbog sumnje da je počinio genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti;
Bojana Atanasovski – poternicu izdao Interpol Dubaija, Ujedinjeni Arapski Emirati i makedonska policija; osumnjičena za prevare i krađe.
Milan LJepoja – nalog za hapšenje izdao Interpol Dubajia i Vaduza iz Lihtenštajna; osumnjičen za krađe.
– Posle toga, svaka država članica Interpola određuje šta će uraditi s poternicom. Da li njihovo zakonodavstvo poznaje krivično delo za koje je neko tražen ili je možda poternica zastarela, zbog čega neće tragati za tom osobom. U informacionom sistemu MUP-a Srbije nalazi se 25.000 poternica. Na Interpolovim poternicama ima 400-500 naših građana, a najpopularnije mesto za njihovo skrivanje se zemlje u kojoj je naša emigrantska zajednica jaka, pa im je lakše da ostanu neotkriveni. Oni su traženi zbog ubistava, pokušaja ubistava, zloupotrebe službenog položaja, prevara, silovanja i ostalih teških krivičnih dela, kao što su, recimo, odbegli „zemunci“ traženi zbog atentata na premijera Zorana đinđića – kaže Oparnica, dodajući da je pogrešna predstava da postoje javne i tajne poternice Interpola. – Postoje samo one dostupne javnosti i poternice dostupne policijama sveta, ali i posebnim službama kao što je na primer carina.
