Boris Milošević rođen je 1974. u Šibeniku. Završio je Pravni fakultet u Rijeci. Na dužnost saborskog zastupnika Boris Milošević stupio je u oktobru 2016., a u međuvremenu je postao i predsednik Kluba zastupnika Samostalne demokratske srpske stranke.
I ove godine imali smo tri kolone sećanja u Jasenovcu. Možete li da nam objasnite činjenicu da sa jedne strane srpski predstavnici učestvuju u saborskoj većini, a sa druge strane, zajedno sa predstavnicima jevrejske zajednice i antifašista, bojkotuju komemoraciju kojoj je pokrovitelj taj isti Sabor?
– Opet je nažalost došlo do tri komemoracije zbog bojkota od strane naroda žrtava što je pokazatelj, da kada se jednom neka jako bitna stvar u društvu naruši, koliko je onda teško to narušeno poverenje popraviti. Država do sada nije postigla da se to narušeno poverenje vrati iako su učinjeni neki pozitivni pomaci. Ploča je maknuta iz Jasenovca, ali je samo premeštena na drugo mesto. Za nas je pozdrav „za dom spremni“ neprihvatljiv u bilo kojem obliku i na bilo kojem mestu. Jasenovac jeste i političko pitanje, ali ne sme biti samo to. Ustavom proklamovane vrednosti bi trebale biti stvar konsenzusa, a činjenica je da je Jasenovac mesto gde su desetine hiljada ljudi deportovani i ubijani samo zato što su bili krive nacionalne pripadnosti. Na takvom mestu ne može biti kompromisa i počast treba odavati na pravi način.
Koji su to još pomaci koje je država učinila da se spreči dalja fašizacija u društvu?
– Jedan primer je to što je pre nekih mesec dana formiran Savet javne ustanove spomen-područja Jasenovac u kojem svoje predstavnike imaju i narodi žrtava i gde će se njihov glas čuti i uticati na politiku rada ove ustanove što je jedna važna stvar. Taj Savet nije bio formiran skoro četiri godine.
Nije bilo pritisaka zbog Jasenovca
Jeste li, kao predstavnici srpske zajednice, ove godine imali pritisaka od vaših partnera u vlasti da ove godine ipak dođete na zvaničnu komemoraciju?
– Nije bilo nikakvih pritisaka. Jasenovac i sve oko njega je prvenstveno civilizacijsko pitanje gde ipak moramo postići neki dogovor o jednom civilizacijskom minimumu i da se suprotstavimo svakoj vrsti revizionizma, jer su sve jača nastojanja da se taj logor prikaže kao neku dobrotvornu ustanovu gde se umiralo samo slučajno.
Kakva je trenutno situacija u Saboru i kakva je stabilnost saborske većine pogotovo nakon poslednjih događa oko podrške ministarki Martini Dalić i ratifikacije Istanbulske konvencije?
– Činjenica je da smo imali jedan potres u Saboru i da smo gotovo simultano, u jednom danu, glasali o ova dva važna pitanja. Mnogi zastupnici, i članovi HDZ-a i drugih stranaka koje daju poverenje vladi, su uskratili svoj glas kada je u pitanju Istambulska konvencija, tako da se u jednom trenutku podelila i pozicija i opozicija što je bio raritet. Odmah nakon toga glasalo se i o Martini Dalić što je bila provera ima li Vlada većinu. Podršku ministarki dalo je 77 zastupnika i ona je za malo prošla tako da sada koalicija broji 77 glasova što ne isključuje mogućnost da će i u budućnosti neki članovi opozicije iz nekih svojih razloga pružati podršku Vladi po nekim pitanjima.
Elektrifikacija do kraja naredne godine
Šta to sve znači za pripadnike srpske zajednice i šta je sve ono što vi, u ovakvoj situaciji radite, kada su u pitanju potrebe glasača iz 12. izborne jedinice koji su vam dali poverenje?
– Radimo na svim stvarima koje su ušle u Operativni plan za nacionalne manjine koji je Vlada usvojila prošle godine i rad na zaštiti interesa naših birača prilikom izglasavanja nekih zakona koji ih se direktno ili indirektno tiču. Tako je bilo sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu u okviru kojeg smo sa našim amandmanima i žustrom raspravom uspeli da zaštitimo interese naših građana koji nisu tu i da zaštitimo njihovo pravo vlasništva koje mora biti neupitno.
Pomenuli ste Operativni plan za nacionalne manjine. Kakva je dinamika provođenja ovog dokumenta koji je donesen pre skoro godinu dana i ima li nekih konkretnih rezultata na terenu?
– Konkretnih rezultata i ima i nema, a mi definitivno nismo zadovoljni sa dinamikom kojom se taj program i naši zahtevi ostvaruju. Tu imamo 35 opštih mera koje se tiču svih manjina, a imamo i 13 mera koje se tiču isključivo srpske manjine. Jedan od najvećih prioriteta nam je elektrifikacija koja se izričito spominje u tom dokumentu i imamo obećanje premijera da će to biti urađeno. To je lagano krenulo. Uspostavili smo kontakt sa HEP-om i radimo na izradi konkretnih planova i dinamici kojom će se elektrifikacija izvršiti.
Šta je ono što ljudi u tim mestima bez struje mogu da očekuju?
– Oni će na kraju biti priključeni na električnu mrežu, ali u praksi očekujemo brojne praktične probleme raznorazne prirode. Kod infrastrukturnih projekata treba prvo pripremiti svu projektnu dokumentaciju, napraviti javne konkurse i izbore izvođača, a često treba preći i preko nekih parcela koje su u privatnom vlasništvu za koje oni moraju dati saglasnost. Zato je sve procedura koja traje. Imamo domaćinstva koja su jako izdvojena od naselja i udaljena od vodova struje. U tim slučajevima je potrebna mnogo veća investicija gde i mi tražimo način da svi budu zadovoljni. Prioritetna su nam područja gde ljudi žive, a nakon toga i područja gde ljudi možda ne žive u ovom trenutku, ali nisu zauvek napustili tu svoju kuću. Nama je cilj da taj posao završimo najkasnije do kraja sledeće godine i nadamo se da će tako i biti. Bitno je da je to sve konačno krenulo i na tome ćemo insitirati.
U mnogim selima postoje problemi vodoopskrbe. Šta je najaktuelnije po tom pitanju?
– Vodoopskrba je veliki problem, a posebno na područjima posebne državne skrbi gde živi dosta našeg stanovništva. Činjenica je da taj problem pogađa svo stanovništvo koje tamo živi, ali mi smo posebno senzibilizovani za srpski živalj i trenutno prikupljamo podatke sa terena iz naših opština o vodovodima koji postoje, ali nisu u funkciji ili o mestima gde vodovoda uopšte nema. Naš je zadatak da probamo da nađemo načina za finansiranje projektne dokumentacije, a na kraju da se i ta investicij finansira i da se voda dovede u svaku kuću. Sve to neće biti lako, ali radićemo na tome da to osiguramo ili preko preko Hrvatskih voda, ili na druge načine, kao što je to bilo u Erveniku gde je američka vlada osigurala donaciju, a mi smo od države uspeli da osiguramo da plati PDV.
Koja su još pitanja koja su bitna?
– Imamo čitav set mera koje se tiču obrazovanja, a nama je od velike važnosti registracija srpskih škola na istoku Hrvatske. Pretpostavka za realizaciju većine tih mera je formiranje posebne organizacione jedinice u ministarstvu obrazovanja i to je do sada polovično napravljeno.
Može li se očekivati pomak kada je u pitanju registracija srpskih škola? Vi ste iz Šibenika i možda niste do kraja upoznati sa ovim problemom sa kojim se susreću Srbi na istoku Hrvatske, ali kako gledate na to i da li je čudno što to ne može tolike godine da se reši?
– Upravo zato što nisam iz tog kraja nisam bio direktno u tom problemu, ali moram da kažem da je meni to definitivno čudno. Teško mi je shvatljivo zašto taj posao nije dovršen do kraja, a posebno što vidim da se u praksi ništa ne bi promenilo. Te škole jesu dvojezične i imaju nastavu na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu i sve ono što predstavlja manjinska škola i u drugim krajevima. Nedostaje samo taj jedan formalni završetak da se ta priča zaokruži, stoga mi je u tom delu to sve teško shvatljivo.
„Na dnevni red će doći i jezik i pismo“
Govorimo ovde o raznim problemima. Kakav je senzibilitet Vlade prema problemima srpske zajednice i da li su sva ta nastojanja iskrena usmerena prema tome da se bar neki od tih problema konačno reši?
– Smatram da ima sluha da se infrastrukturni problemi reše i često se na sastancima Vlade pokazuje dobra volja i želja da se pomogne. Obavljanje tog posla kasnije ne ide dinamikom kojom bi mi hteli i ako mi, kao zastupnici, ne budemo gurali ta pitanja to onda jednostavno neće ni ići. Moramo stalno podsećati da se to treba odraditi.
To su infrastrukturni problemi, a šta je sa onim drugima, kao što je na primer upotreba jezika i pisma? Taj problem nije možda od presudnog značaja kao voda i struja, ali i dalje ostaje kao nerešen. Da li je to nešto što je gurnuto pod tepih u ovom trenutku?
– I to pitanje je u operativnom programu i Vlada se obavezala da će napraviti sve da osigura ono što je po zakonu. Jezik i pismo, po meni, nisu ključni, egzistencijalni problemi, ali ako ćemo čekati na to da osiguramo idealne životne uslove pa onda tek da pričamo o jeziku i pismu, onda nećemo nikada sa tim pitanjem doći na zelenu granu. To pitanje treba uvek legitimno gurati tamo gde to imamo pravo. Činjenica je da napredak na tom polju ide isto sporo i da je to pitanje osetljivo prvenstveno zbog grada Vukovara. Ne treba Vukovar zanemariti, ali je pogrešno da se samo na njega fokusiramo. Treba učiniti sve, da ono što je zakonom propisano, da se ostvari u svim opštinama i gradovima, a pogotovo da postignemo to da Hrvatske ceste na ulaze u naselja postave dvojezične natpise. To pitanje nismo stavili pod tepih i ono će u budućem razdoblju doći na dnevni red. Ne očekujem da ćemo do kraja mandata sve to rešiti, ali sam siguran da ćemo ostavariti napredak.
Zbog jezika, odnosno načina na koji govori, Dragana Jeckov često je meta napada u Saboru. Kako gledate na to?
– Takve napade desnica koristi za prikupljanje jeftinih političkih poena. To su apsolutno šovinistički i diskriminatorni napadi gde se nastoji svideti desnom biračkom telu. Jako sam ponosan na svoju koleginicu koja je prva zastupnica iz reda srpske manjine. Ona govori jezikom kojim se služi u svakodnevnom govoru. Prihvatio bih kritike kada bi ona bila iz Dalmacije ili da recimo ja govorim ekavicom koji se inače ne služim ekavicom u svom govoru. Ona govori tako jer je rođena u istočnoj Slavoniji, nema nameru nikoga da vređa i ne treba se zbog svog govora nikome opravdavati. Baš ovaj poslednji put kada joj je zastupnik Hrasta prigovorio, u saborskoj raspravi se mogao čuti i engleski i nemački i italijanski jezik. Zastupnici su govorili čitave rečenice na ovim jezicima i niko nije na to reagovao.
The post INTERVJU Boris Milošević: „Nismo zadovoljni dinamikom kojom se naši zahtevi ostvaruju“ appeared first on srbi hr.
