Delokrug rada savetnika za dijasporu
Posto je njegovo angazovanje u najvecoj meri vezano za Bec, zeleli smo da citaocima „Vikend magazina“ iz drugih pokrajina predstavimo funkciju savetnika i makar deo onog sto je u protekloj godini radio u cilju uspostavljanja kvalitetnije saradnje izmedju srpskih organizacija u Austriji i matice.
„Osnovna funkcija savetnika za dijasporu je da, nakon svih dogadjaja koji su se desili u poslednjih desetak godina i posle svih poremecaja nastalih u zemlji, pomogne da se opet razvije onaj pozitivni kontakt koji je nekad postojao i da se uspostave pokidane veze i poverenje izmedju matice i dijaspore. Deo mog vremena je posvecen i nastojanjima da osnazim komunikaciju i poboljsam razmenu podataka unutar dijaspore, ali i da ostvarim kontakte i bolju komunikaciju na relaciji dijaspora-austrijski organi na svim nivoima. Kad sam dosao u Austriju, imao sam zadatak od strane Ministarstva inostranih poslova, tj. Sektora za dijasporu da, uz dogovor sa Ambasadorom, napravim plan rada i osmislim vidove saradnje sa dijasporom. U to vreme nisam dobro poznavao dijasporu, a dosao sam u Austriju u vreme promena u zemlji, ne samo na unutrasnjem planu, nego i u pogledu novih tendencija u odnosu prema dijaspori. Trebalo je otpoceti sa vracanjem poverenja, koje je u periodu izmedju 1990. i 2000. godine bilo ozbiljno poljuljano, jer je u tom vremenu dijaspora u nekoliko navrata bila ozbiljno izmanipulisana od strane prethodnog rezima. Promene na politickom planu u zemlji su na vlast dovele jednu novu grupu ljudi, demokratski orjentisanih, a dijaspori nepoznatih, ciji je osnovni cilj da zemlju uvedu u Evropu. Deo dijaspore je u pocetku osecao da nove vlasti misle da su oni bili privrzeni bivsem rezimu i to je znalo da dovede do nesporazuma. Medjutim, Ambasada je vrlo brzo shvatila da je austrijska dijaspora u toku proteklih godina u najvecem broju slucajeva bila iskljucivo okrenuta matici i ocuvanju jedinstva srpskog korpusa, uz negovanje kulturnih i sportskih aktivnosti u svojim sredinama.“
Gospodin Dimitrievski je uocio da je u proteklim godinama smanjena aktivnost u pogledu organizovanja bogatijih kulturnih sadrzaja, sto je, po njegovom misljenju, direktna posledica prestanka angazovanja nastavnika u klupskim sredinama i on je sebi postavio zadatak da uradi ozbiljnu analizu aktuelnog stanja, nakon cega bi, zajedno sa postojecim organizacijama krenuo u ozivljavanje zamrlih aktivnosti. Dosta toga je vec uradjeno, ali predstoji jos puno rada da bi dijaspora postala jaka i dovoljno organizovana. Gospodin Dimitrievski istice da je deo njegovog angazovanja posvecen pruzanju pomoci nasim gradjanima po svim onim pitanjima koja nisu obuhvacena konzularnim poslovima, kako u odnosu na institucije u otadzbini, tako i u slucaju da je pomoc potrebna kod resavanja problema u Austriji. Naravno, savetnik za dijasporu ce rado pomoci da se dobiju informacije iz oblasti privatizacije i investicionih programa, sto je trenutno za nasu zemlju od primarnog znacaja. Cilj je da se odnosi izmedju matice i dijaspore razvijaju na partnerskim osnovama i da se na taj nacin stvaraju uslovi za poboljsanje uslova zivota i rada u maticnoj drzavi, sto je svakako jedna od prioritetnih zelja nasih gradjana iz rasejanja.
Osnivanje Saveza srpske dijaspore u Austriji
„U drzavi se doslo do zakljucka da se komunikacija najjednostavnije moze ostvariti sa dobro organizovanom i ujedinjenom dijasporom, sto je u interesu obe strane. Kad je odluceno da se krene sa osnivanjem tela dijaspore koje bi drzavnim organima bilo sagovornik, nailazili smo na probleme u vidu otpora jednog dela ljudi, koji je proizilazio iz nepoverenja i prema drzavi i prema sluzbenicima DKP- a. Osnovali smo Radnu grupu koju cine predstavnici svih postojecih organizacija u Austriji i evo, vec godinu dana se radi. Pocetne poteskoce su u najvecoj meri prevazidjene, a 10. oktobra 2002. je usvojen dokument nazvan „Profil srpske dijaspore“ i odluceno je da ce se buduca organizacija zvati „Savez srpske dijaspore u Austriji“. Prihvacene su sugestije Saveza srpskih zajednica, najjace organizacije u ovoj zemlji, a u buducu Skupstinu ce, pored predstavnika svih postojecih organizacija, uci i ljudi koji nisu clanovi nijednog udruzenja gradjana, ali zele da se angazuju i da pomazu i drzavi i matici i da u rad unesu nove ideje i inicijative. Dosli smo konacno do izbora, u cijem ce odvijanju u velikoj meri pomoci i mediji, objavljujuci tekstove i pozive za izbore, pa bi taj model koji je u Austriji zaziveo, mogao da se primeni i u drugim zemljama.“
Gospodin Dimitrievski je naglasio da ce u buducu organizaciju uci svi oni koji Srbiju i Crnu Goru dozivljavaju kao maticu, koji su rodjeni ili su poreklom sa prostora gde Srba ima ili ih je bilo i, naravno, svi drzavljani maticne drzave. Znaci, ova organizacija ne okuplja ljude po teritorijalnom, nego po nacionalnom osnovu i apsolutno nema prepreka ni za koga da bude njen clan. Naravno, predstavnici dijaspore koji budu delegirani u drzavne organe bice drzavljani Srbije i Crne Gore, a podrazumeva se da bi u razgovorima sa vlastima u Bosni i Hercegovini Srbe iz dijaspore predstavljao drzavljanin BiH.
„Nas cilj je da clanovi buduceg tela dijaspore budu izabrani na najdemokratskiji nacin. Jasno je da na prvim izborima verovatno nece biti onoliko kandidata i glasaca koliko bi trebalo da bude, s obzirom na broj nasih gradjana koji u Austriji zive. To je proces koji treba da zazivi medju ljudima i ocekuje se da ce oni shvatiti sav znacaj projekta koji je sada u toku.“
„Pozivam sve one ljude koji procitaju oglase u „Vestima“, „Novostima“, „Vikend magazinu“ i na internet stranicama, a koji misle da mogu da pomognu i da daju svoj doprinos poboljsanju kvaliteta rada srpske dijaspore i komunikacije sa maticom, da se prijave na konkurs. Sa druge strane, pozivam sve gradjane kojima je na srcu dobrobit naroda i drzave da izadju na izbore i da svojim glasom daju doprinos novim, kvalitetnijim i snaznijim odnosima izmedju dijaspore i maticne drzave.“
Gospodin Dimitrievski je posebno naglasio da nijedna postojeca organizacija nece ni na koji nacin biti ugrozena osnivanjem novog tela dijaspore, koje nema apsolutno nikakva prava, a ni namere da se mesa i da utice na rad svojih clanica. Znaci, Savez srpske dijaspore ce birati svoje predstavnike u telima u zemlji i u visim instancamna dijaspore, ali ce i kreirati zajednicku politiku prema drzavi porekla, drzavi prijema i svim stranama koje su za dijasporu vazne, a organizovace i akcije od posebnog interesa, u koje ce se ukljucivati sve postojece organizacije.
Ostavka Aleksandra Leka
Prvih dana januara je poprilicnu buru izazvala ostavka Aleksandra Leka, koji je Srbe iz Austrije predstavljao u Savetu dijaspore pri Saveznoj Vladi. U svojoj pismenoj ostavci gospodin Leko je naveo niz zamerki institucijama vlasti u otadzbini, sto je izazvalo razlicite reakcije. Uglavnom je taj njegov cin sa dosta euforije primljen od strane onih koji su jos uvek na strani suprostavljenoj Radnoj grupi i celom projektu osnivanja zajednicke organizacije srpske dijaspore, a reakcija je bilo i od strane pojedinih organizacija iz drugih evropskih zemalja. No, Radna grupa je odlucna u stavu da taj dogadjaj ne sme da ih zaustavi u trcanju maratona ka cilju koji je sada veoma blizu.
„Gospodin Leko je predstavljao dijasporu Austrije onako kako je to najbolje umeo na cetiri sastanka, koliko ih je do sada odrzano. To apsolutno nije dovoljno da jedna grupa, sastavljena od ljudi koji su dosli iz razlicitih delova sveta, sa specificnim zahtevima i vidjenjima buduceg rada, profunkcionise na idealni nacin. U onim okolnostima kad je gospodin Leko izabran za clana Saveta dijaspore u zemlji, to je bilo najdemokratskije moguce resenje, mada je na njegov izbor bilo puno primedbi. Njegova ostavka je dosla u najgorem mogucem casu jer daje prostora za komentare koji nisu bas dobronamerni, ali Radna grupa nastavlja sa radom, odlucna da posao koji je zapocet dovede do cilja. U medjuvremenu je Savez srpskih zajednica takodje doneo odluku da podrzi osnivanje nove organizacije, prepreke su prevazidjene, a cilj nije daleko. Gospodin Leko ce ostati u Radnoj grupi i pomagace u daljem radu, a nakon izbora ce Savez srpske dijaspore raditi kao potpuno samostalna organizacija, koja ce sama kreirati aktivnosti, programe rada i ciljeve, bez mesanja mesanja i uticaja bilo koga sa strane“, naglasio je gospodin Nikola Diomitrievski, savetnik za dijasporu u ambasadi SRJ u Austriji.
