Svedok: Sest meseci je proslo otkad niste vlast, kakva je razlika – biti vlast i biti opozicija?
Vojislav Seselj: Mnogo je lakse biti opozicija nego vlast, ali je mnogo lepse biti vlast nego opozicija! Svi ozbiljniji politicari zele da budu vlast, i bore se za vlast, ali niko se ne bori da bude opozicija. Mi radikali smo mnogo cesce bili opozicija nego vlast. Ali, nikada nam nije bilo lakse da kritikujemo vlast nego sada, sa aspekta argumenata, i nikada teze, sa aspekta represivnih mera koje vlast primenjuje prema ideoloskim neistomisljenicima. Ova vlast se ponasa kao Tito u najgorim danima – samo jos nije pocela da strelja, ali ni to nije nemoguce!
S: Sta to, po Vama, radi vlast DOS-a?
V.S: Ona pokusava da ukine i unisti svakoga ko joj smeta. I oni vec imaju jedan razradjeni plan ukidanja Srpske radikalne stranke. Nasli su nekoliko otpadnika iz nasih redova i planiraju da drze, falsifikovani, Otadzbinski kongres na kojem bi proglasili da je to „prava“ Srpska radikalna stranka…
S: Zar to vec nije bivsa vlast pokusala sa Sinisom Vucinicem?
V.S: Oni su tada samo uspeli da potkupe jedan broj nasih poslanika kad sam ja bio u zatvoru. Socijalisti su hteli da zakrpe ono sto im je falilo do apsolutne vecine u Saveznoj skupstini. Oni su imali projekat da preotmu celu stranku, to je projekat sa Jovom Glamocaninom, a Vucinic se tek kasnije pojavio, posle tri godine.
S: A u Crnoj Gori?
V.S: To su pokusali i u Crnoj Gori. Medjutim, to su tamo uradili uz pomoc bivseg predsednika stranke za Crnu Goru, koji je podneo ostavku, pa je izabran novi, a taj novi nije bio registrovan u ministarstvu, pa im je to posluzilo kao osnov za pokusaj…
S: Imali su, dakle, nesto…
V.S: Da, imali su, ali ovde, i sada, nemaju apsolutno nista.
S: Ko je, po Vasem misljenju, „mozak“ te operacije?
V.S: To rade DJindjic i Batic! Najdirektnije je u to ukljucen Batic, on je preko svog opstinskog odbora u Loznici obecao toj grupi otpadnika da ce sve biti u redu oko registracije kad se to sve zavrsi. Planirali su to za april, pa posto nisu mogli skupiti iole ozbiljniju grupaciju ljudi, odlozili su za maj. Rade na tome intenzivno, a planiraju da dovedu DOS-ove pristalice i clanove da glume konkres, da glume delegate, jer nemaju ni jedno ozbiljno ime iz stranke. Nijednog aktivnog clana stranke nisu uspeli da pronadju.
S: Posto je broj poslanika SRS u srpskom parlamentu, iako dosta glasan, prakticno nebitan za odlucivanje, zasto tvrdite da radikali smetaju DOS-u?
V.S: Nas je 23 u republickoj skupstini, a delujemo kao da nas ima 200! Vrlo se temeljno pripremamo za sve skupstinske rasprave, ulazimo u sustinu problema, otkrivamo slabe tacke u svim njihovim zakonskim projektima. Nasa kritika je razorna po vlast. Drugo, oni nas ne mogu da ucutkaju, jer iz nas nema nikakve kriminalne afere. Nista kompromitujuce sto bi bilo ozbiljno i sto bi moglo da pokoleba nasu politicku poziciju. Zato smo im nepodnosljivi u Skupstini Srbije.
S: Vec nekoliko brojeva u pojedinim nedeljnicima, u „Ekskluzivu“, na primer, pa sad i u „Nedeljnom telegrafu“, Vas nekadasnji, bliski saradnik i telohranitelj Panic iznosi niz podataka o Vasem, navodno, nemoralnom ponasanju. Pominje se da ste Zoranu Lilicu prodali izbore, da ste lazirali svoja hapsenja, da ste svojim ljubavnicama delili stanove, da ste stranacke pare davali na pozajmicu i kamatu stavljali u dzep…
V.S: To se, takodje, radi po nalogu Zorana DJindjica i Vladana Batica. „Nedeljni telegraf“ je list koji je vec godinama pod izvesnom DJindjicevom kontrolom i koji je vrlo blizak DJindjicu, pa nije prvi put da lansira lazi i klevete protiv mene i Srpske radikalne stranke…
S: Sta, na primer?
V.S: Na primer, svojevremeno su lansirali da mi je Jovo Glamocanin nabavljao zimnicu u Subotici, pa su lansirali pricu da sam ja, navodno, zaklao zenu Slobodana Jovica, a sto je, takodje, u „Dnevnom telegrafu“, lansirao i Slavko Curuvija. Sada rade po direktnom DJindjicevom nalogu. Medjutim, pokazuju ogromnu nervozu i zato su lazi koje lansiraju fantasticne, a uz to, svima, i neverovatne. Da su to ozbiljnije smisljene lazi, umerenije, mozda bi nama i neku stetu naneli. Ovako, lazi su groteskne – da sam za 12 miliona maraka prodao predsednicke izbore…
S: Kome ste prodali?
V.S: Pa, ne znam, treba njih da pitate. Pitajte Zorana DJindjica, kome! To je zaista neverovatno: svi znaju da sam ja pobedio Zorana Lilica i svi znaju kakva je bila manipulacija sa glasovima. Prvo su, navodno, siptarski glasovi munjevitom brzinom uletali u kutije, a kada su videli da je to preslo 50 odsto, onda su izletali…
S: Pominje se Lilic, a u stvari, pobedio je Milutinovic?
V.S: To je bilo u drugom krugu. Tada su izbori falsifikovani i mi smo uhvatlili da je falsifikovano izmedju 300 i 400 hiljada glasackih listica, a mozda i pola miliona.
S: Vi ste nesto, tad, cini mi se, pokusavali da osporite?
V.S: Ja nisam mogao da dokazem da sam imao vise glasova od Milutinovica, ali smo dokazali da su izbori falsifikovani. Mi smo izdali nekih 18 brojeva „Velike Srbije“ u kojima smo to pokazivali… Optuzivali smo Milutinovica da je lopov, da je pokrao izbore, da ne priznajemo lopova za predsednika… Dakle, iskljucena je svaka mogucnost bilo kakvog laziranja. Mi smo izborne rezultate imali iste noci u nasem izbornom stabu…
S: Kao i sad, nedavno, kad je vas izborni stab mnogo pomogao DOS-u?
V.S: Mi smo i sada imali, odmah, tacne rezultate, i ukoliko se secate, cestitali smo Kostunici, priznali smo narodnu volju i trazili i od ostalih da to urade. Ali, i 1997. smo imali dobar izborni stab, novinari su odmah dobijali sve relevantne rezultate. Ovde je, mozda, pitanje, koje moze da mi se postavi – zasto nismo izisli na ulice?
S: Zasto niste?
V.S: Zato sto je tad u Beograd dosao Gelbard, da direktno podrzi Milutinovica. I ovde je rekao Milosevicu – sva sredstva protiv Seselja su dozvoljena! Dakle, navodno moje laziranje izbora je cista izmisljotina. Zatim, ja sam spreman, ako iko utvrdi da sam jedan litar nafte ili benzina prosvercovao u Srbiju, da sve to popijem. Nikad se nisam bavio time.
S: Dobro, naftu niste radili, ali sta cemo sa svalerkama i stanovima koje ste im, navodno, davali?
V.S: Oni iz DOS-a mogu sve! Mogu i da dokazu da sam imao 500 svalerki, 500 ljubavnica, ali ne mogu da dokazu da sam ijednoj dao stan! Kad je, svojevremeno, „Radio TV revija“, onako u sali, raspisala konkurs za moju zenidbu, prijavilo se vise od 1500 kandidatkinja!
S: Pa, sto da ne, ako ste im u miraz davali stan?
V.S: Mozda su sve, stvarno, dobile stan, to bi trebalo da vidimo. Onda, lazu da sam ukrao izmedju 30 i 50 miliona maraka! Gde, kad, od koga?
S: Pa to ne izmisljaju novine, to prica Vas telohranitelj?
V.S: To je toliko groteskno da apsolutno niko ziv u to ne moze i nece da poveruje…
S: Sta se to dogodilo da Panic, koji je dugo bio uz Vas, sve to sad iznosi u javnost?
V.S: Pana! On je, ocigledno, bio vrbovan za sluzbu DB mnogo ranije. Bilo je nekih sumnjivih stvari koje su, i meni i SRS, nalagale opreznost, a zbog cega Panic, iako je bio clan SRS, nije bio intezivno s nama. On je cak, jednom, do 1997. godine, bio i clan Centralne otadzbinske uprave, kada je razresen. Posle one tuce, pet dana pred izbore, a za tu tucu sam bio apsolutno ubedjen da ju je UDBA rezirala. Istina, nisam ima dokaze, niti smo mi Panica javno optuzili, ali bi tu tucu valjda izbegao pet dana pred izbore. Tada je, secate se, za njim raspisana poternica, u svim medijima i na sva zvona svi su jurili Panica, a kada su prosli izbori, niko ga vise nije dirao. Zatim, sumnjivo je bilo jos ono ubistvo pred „Arhaikom“, kad je sa svojom grupom ljudi namrtvo izgazio nekog coveka, a taj covek u bolnici umro. Ako je bilo reci o samoodbrani, onda bi valjda bio dovoljan jedan udarac da se odbrani, jer je taj covek pao na zemlju. A oni su ga posle toga izgazili, a Panic je posle mesec dana istraznog zatvora pusten i potpuno oslobodjen krivice. Verovatno ga je jos tada UDBA vrbovala…
S: Panic nije napao samo Vas, napao je u medijima i Tomislava Nikolica?
V.S: On to ne radi sam. To je sve smisljeno, samo su strasne greske napravili enormnim preterivanjem. Kada sam ja bio u zatvoru, 1994. i 1995. godine, i moja zena je tesko dobijala dozvolu za vanredne posete. Tada je tamo bio neki Sarkic zaduzen za to, sad je valjda taj isti zamenik saveznog ministra. Moja zena je obijala pragove da dobije dozvole, jer su redovne bile dozvoljene jednom u 15 dana, Toma Nikolic me je posetio samo jednom, a oni daju dozvolu da me Panic posecuje, koga nisam ni zvao ni trazio. Istina, dosao je sa gajbom koka-kole. Istina je i to da sam svakodnevno psovao majku upravniku i nisam postovao zatvorsku disciplinu, ali to nije dokaz da je moje hapsenje fingirano, vec dokaz da sam se prkosno drzao u zatvoru. Njima je bilo naredjeno da me ne smeju tuci, taman posla da su me jos tukli, jos bi mi dodatni adut dali! I oni su se u Bosni pokajali sto su me jednom pretukli, jer sam od toga posle napravio veliku aferu. Znate, kad se uhapsi istaknuti politicar, vode itekako racuna, tuku kriminalce, ali i tu dobro paze koga tuku, a koga ne biju…
S: Ovo, po Vama, lici, dakle, na organizovanu kampanju, ali u javnosti se sve cesce prica da ste Vi sledeci u redu za hapsenje?
V.S: Ovi iz DOS-a kopaju i rukama i nogama da nadju bilo sta, ali im je veliki problem sto ne mogu nista da nadju. Sve nase poslovanje u Vladi Srbije bilo je besprekorno cisto, apsolutno. U opstini Zemun nisu mogli nista da nadju, a ja sam slucajno jednom zavirio u to, dade mi to jedan od dosovaca, sto su spremali za mene. Oni nas terete ovde u Zemunu sto smo uselili SRS u ovu zgradu, sto smo zgradu zakupili na 30 godina, sto smo unapred platili zakupninu koja je relativno niska, ali sve politicke partije imaju 90 ili 95 odsto popusta u odnosu na standardnu cenu poslovnog prostora. I Demokratska stranka je po istom osnovu zakupila onu zgradu u Krunskoj ulici, ali na 20 godina.
S: Pominju Vam zaposlenje sina, sestre?
V.S: Oni su se zaposlili kad ja vise nisam bio predsednik opstine. Oni protiv mene nemaju nista konkretno, a zapravo i nemaju sta da imaju, apsolutno nista. Zbog toga su besni. Oni bi najradije da sam ja vec u zatvoru, kao i drugi istaknuti radikali…
S: Pa ne mogu, valjda sve da uhapse, ceo SPS, ceo JUL, celu SRS?
V.S: Oni ne mogu da istrpe nasu kritiku, a ne mogu da nam se suprostave politickim argumentima, oni bi onoga kome ne mogu da pariraju, da ga ukinu! I otuda taj plan da nam se preotme stranka. To jeste ludacki plan, ali pokusavaju da ga provedu…
S: I, kad ce da se izvede taj udar?
V.S: Oni su najavili za maj mesec, planiraju da kongres drze u Banji Koviljaci.
S: Pominje se otcepljenje 70 odbora?
V.S: Lazu! To su gluposti, imali smo problema u samo dva opstinska odbora, u Loznici i u Cacku. To smo resili. U Loznici i Cacku je grupa ljudi otisla iz stranke, vise nigde problema nismo imali. To se uvek procuje, a DOS bi jedva to docekao da plasira preko svojih medija.
S: Vi radikali ste u Skupstini Srbije na predlozene zakone imali 300-400 amandmana. Je li usvojen bar jedan, da se zakunete!
V.S: Ni jedan jedini!
S: Skupstina, sad, po mnogo cemu podseca na onu iz doba apsolutne vlasti SPS: opozicija daje amandmane, prica, kritikuje, a vecina samo cuti, pijucka u bifeu, i kad treba – glasa!
V.S: E, to je tako, ali sad DOS optuzuje opoziciju za opstrukciju!? Od nas iz opozicije se ocekuje da im mi pravimo kvorum! U Skupstini ima 176 dosovaca, a oni nas optuzuju da ne stavljamo kartice da im pravimo kvorum. Pa, nije valjda opozicija ta koja DOS-u treba da pravi kvorum?
S: Prica se, poslednjih dana, da su DSS i SPS u nekim slucajevima poceli da se dogovaraju?
V.S: Neka saradnja postoji, nekakav dogovor, takodje, da glasaju protiv oduzimanja mandata Ivkovica. Tako sad DSS pomalo suruje sa socijalistima, ali ih u odlucujucem momentu uvek prevari. I to je tipicna politika Vojislava Kostunice.
S: Sad Vam ne valja ni Kostunica?
V.S: On je uvek vodio u srpskoj opoziciji takvu politiku u poslednjih deset godina. Takvo je iskustvo svih koji su s njim saradjivali. On nikad nije bio dosledan i korektan u medjupartijskim odnosima. Mi radikali to znamo iz onog kratkog perioda tzv. tehnicke koalicije sa DJindjicem i Kostunicom.
S: Ni DJindjic nije bas naivac?
V.S: DJindjic je pokvareniji od Kostunice. I DJindjic i Kostunica su pokvareni, medjutim DJindjic je pokvaren na jedan nacin koji ima dosta racionalnog u sebi. Kostunica je iracionalno pokvaren i u mnogim potezima nepredvidiv.
S: U celoj ovoj medijskoj prici, protiv Vas se sad ukljucuje i Aleksandar Tijanic?
V.S: Mi u srpskom novinarstvu nismo imali dva prljavija novinara od Slavka Curuvije i Aleksandra Tijanica.
S: Necemo sad o mrtvima.
V.S: Kad je ubijen Curuvija, mi smo prestali da ga pominjemo. Takve ocene sam poceo da dajem tek kad je njegov brat poceo mene da pominje i optuzuje da sam, navodno, kriv za ubistvo. On nije rekao da sam ga ja ubio, ali je rekao da sam ja kriv… Curuvija je pravio vrlo prljavu novinu, prljaviju i od „Balkan ekspresa“, koji je pokrenula Ranka Cicak, pod nadzorom i finasijama SDB. Sto se Tijanica tice, ne bi se trebalo nista cuditi, jer Tijanic je najbolji dokaz kako julovci masovno prelaze u DSS. Najtipicniji primer je upravo on. Aleksandar Tijanic je bio najpouzdaniji, najpoverljiviji savetnik Mire Markovic, bio je i julovski ministar informisanja, da bi u trenutku kad je pomislio da Milosevic pada, napustio brod koji tone. Tada brod nije potonuo, a Tijanic se udavio… Pricali su mi ljudi, kad je u prvom krugu 1996. levica ostvarila veliku prednost na izborima za Saveznu skupstinu, Tijanic skakao do plafona i vikao: „Miro, pobedili smo, Miro, pobedili smo“! Posle drugog kruga, kad je levicarska koalicija pukla na lokalnim izborima, Tijanic je digao sidro i otperjao iz JUL-a.
S: Kako tumacite cinjenicu da je on danas specijalni savetnik predsednika SRJ za medije?
V.S: Mene to uopste nije iznenadilo. Nije on, sada, jedini julovac koji je blizak Kostunici. Uostalom, prica se i za bracu Karic da su danas vrlo blisku Kostunici, a nekad su bili nalblizi Milosevicu i JUL-u.
S: Vi radikali, pa i Vi licno, ipak snosite ogromnu krivicu za ovo sto se danas dogadja. Svi vasi pelceri su urodili plodom. Vi ste uveli taksu na mobilni, ovi su je duplirali, vi ste uveli kaznjavanje medija, ovi su uveli astronomski porez na stampu. Cini se da su dosovci vasi verni sledbenici u otimanju novca od naroda?
V.S: Te moje ideje su bile smisljene da se neki projekat u sferi socijalne zastite, ili u nekoj drugoj sferi, uspesno finasira. Mi smo imali obnovu i izgradnju zemlje, to smo radili pod sankcijama, a oni sad nemaju obnovu. Nista tu ne rade, a i najveci deo obnove mi smo i zavrsili. Sad je drugacije, ukinute su sankcije. Nema vise tih izgovora i tih opravdanja kojima smo mi opravdavali svoje poteze. Oni, sta rade? Ne samo da su zadrzali te takse i udvostrucili ih, nego su uveli i mnoge nove. Kako to mogu da objasne?
S: Struja je, cini se, ipak bila dzabe?
V.S: Pa, mogli smo i mi da podignemo cenu struje cetiri puta, ili deset puta, kako je Labus najavio, ali sad cemo da vidimo kakve ce biti posledice. A, podsecam, nema sankcija, nema blokade, ali nema ni sest milijardi dolara koje su obecavali.
S: Ranije je bilo mnogo prituzbi na rad Privrednog suda, da je radio pod patronatom vlasti, da je donosio sumnjive odluke. Kakvo je stanje danas?
V.S: Sad Privredni sud jos gore radi! Po direktnim nalozima DOS. Vidite sta se ovo sad dogadja u „Galenici“. Mi smo i u „Srpskoj slobodarskom misli“ argumentima dokazali da „Galenika“ pripada Srbiji, da Milan Panic nikada nije to platio, a tu je i dokument kako je Batic upao s naoruzanom grupom i s puskama u „Galeniku“… Dakle, mi i dalje nemamo pravosudni sistem.
S: Kako, nemamo?
V.S: Ono malo pravnog poretka, sto je bilo pod socijalistima, sad je potpuno ukinuto. Sad imamo „engleskog coveka“ – Leposavu Karamarkovic, za predsednika Vrhovnog suda. Ona je nedavno provela 20 dana u Londonu, na „doskolovanju“, vodi projekt, koji finasira Soros, indoktrinacije nasih sudija. Istina, to se sad zove „dokvalifikacija“.
S: Kad ste vi i socijalisti bili vlast, u predizbornoj kampanji opozicija je tvrdila da unistavate medije. Sad je donet zakon o oporezivanju stampe od 20 odsto? Da li mislite da se, opet, mediji dele na „nase“, na „tudje“, ili ce opet trziste da ostane po strani, a da ce se iznaci neki nacin da se pomogne medijima koji pisu kako DOS svira?
V.S: Mi nismo zeleli da unistimo medije i nikad nam to nije bila ideja. Nas je cilj bio da se spreci da se preko medija iznose klevete koje se ne mogu dokazati. Da sad vazi Zakon o informisanju „Nedeljni telegraf“ bi bio kaznjen jer je izneo brojne lazi. Otkad je DOS dosao na vlast, novine mogu nekaznjeno da prenesu sve sto im padne na pamet. Apsolutno, bas sve! Zavisi od maste, ko je mastovitiji i zna bolje da laze, toliko ima izmisljenih informacija! Je li to novinarstvo?. Ima li toga igde u svetu?
S: Cekajte, postoji i redovan sud. Vi, ako mislite da novine lazu, mozete da tuzite novinara i medij sudu?
V.S: Ja necu Panica da tuzim. Zelim da tuzim glavnog urednika lista koji pise lazi o meni…
S: Pa, i to mozete, u redovnom postupku, a ne ono – preki sud, i gotovo!
V.S: Meni je ponizenje da tuzim Panica, hocu glavnog urednika novine koja laze. Ali, to bi se pretvorilo u farsu, a proces bi trajao najmanje tri godine. Zasto bih to radio? I sudska praksa pokazuje da je to zaludan posao. Smisao Zakona o informisanju je bio da se laz i kleveta sprece. Ne moze „Glas javnosti“ na prvoj strani da objavi da je Maja Gojkovic ljubavnica celog vrha albanske teroristicke mafije. „Danas“ je o meni svasta objavljivao, pa i da sam, navodno, izjavio da ce svi Crnogorci u Srbiji, ako se Crna Gora odvoji, morati da nosi zutu znacku. To nikad nisam rekao. Nijedan medij, koliko ja znam, nije nezasluzeno kaznjen.
S: Ipak, kad vase tuzbe nisu prosle, vi ste trazili da se Zakon ukine?
V.S: Bilo je medija koje je trebalo kazniti, a nisu kaznjeni, pa smo zbog toga mi radikali trazili da se ukine Zakon. Jer kad je drzavna televizija ponovo pocela da laze, kao, recimo, ono – da uvoziom 18 cisterni morske vode za svoj bazen u Batajnici, mi smo trazili kod sudije za prekrsaje da se RTS kazni, ali sudija nije reagovao. Znaci, prethodna vlast se moze optuziti da sudovi za prekrsaje nisu uvek, kad su morali, postupali po Zakonu, da je bilo selektivnog pristupa, ali tu su bili krivci SPS i JUL, a ne SRS. Sada je stvorena atmosfera linca i apsolutno nesmetanog sirenja lazi i kleveta, od kojih covek ne moze da se odbrani. Valjda je veca vrednost da se jedan covek-pojedinac zastiti od klevete, ma o kome se radi, nego to sto ce neka novina biti kaznjena.
S: Vi mislite da su se mediji otrgli i da vode istrage, sude i presudjuju?
V.S: Neki mediji, poput „Nedeljnog telegrafa“, podatke dobijaju direktno od policije, od Gorana Vesica, na primer, ili od ovog DJindjicevog Bebe… A mogu, ako imaju, bilo sta o meni da objave, pod uslovom da imaju dokumenta. Ali, ovo sto oni sad rade, to je protivzakonito. Evo, pre neki dan, u Budimpesti, DJindjic najavljuje da Milosevic moze da dobije smrtnu kaznu, Mihajlovic u Becu najavljuje, takodje, Milosevicevu smrtnu kaznu. DJindjic sad najavljuje hapsenje Mire Markovic, Batic je najavio niz hapsenja. Kako mogu clanovi izvrsne vlasti da najavljuju hapsenja? To je direktno protivustavno. Mnogo je veci zlocin sto DJindjic, kao predsednik Vlade Srbije, najavljuje da bi Milosevic mogao da dobije smrtnu kaznu, da bi Mira Markovic mogla da bude uhapsena, nego sve ono sto oni u stampi pripisuju Slobodanu Milosevicu i Miri Markovic. To njemu, izgleda, nije jasno, ali bi Kostunici, kao pravniku, moralo da bude jasno. Ali, ni on ne reaguje. Zato je za sve kriv!
S: Kako objasnjavate sastav Upravnog odbora RTS?
V.S: U sastav Upravnog odbora usli su najgori moguci ljudi! Medjutim, zapravo, uopste i nije vazno ko je usao, rdjav je nacin na koji je UO RTS izabran!
S: Zasto?
V.S: Da bi to bio upravni odbor u pravom smislu reci, da bi u njemu postojala izvesna ravnoteza moci, morali su da udju predstavnici stranaka, a ne pojedinacne licnosti. Oni kao pojedinacne licnosti, cak i da su najbolji ljudi na svetu, a nisu, ne znace tamo nista. Mogu da drze sednice i da kritikuju, ali to nema nikakvih posledica. Ali, da je Upravni odbor formiran na principu proporcionalne zastupljenosti parlamentarnih stranaka…
S: SRS nema nikog „svog“?
V.S: Nemamo, naravno. I kad smo bili zajedno u opoziciji, borili smo se da Odbor bude proprcionalan snazi stranaka u parlamentu. Mi smo to terali, ali nije bilo moguce postici sporazum sa socijalistima. Socijalisti su krivi sto to nije postavljeno na ispravan nacin. DJindjicev cilj je jasan: da se sto vise devalvira i unisti drzavna TV, da bi je, zapravo, preuzela TV B92. Da sve preuzmu…
S: Kad pomenuste B92, ANEM, nedavno je emitovan, i to dvaput, intervju sa albanskim predsednikom. Da li bi bilo moguce da Kostnica sad gostuje na nekoj albanskoj TV?
V.S: Sad, nikad! Mi smo pod okupacijom!
S: Kakva sad okupacija?
V.S: Prikrivena! Umesto direktnih, NATO trupa, ovde je DOS na sceni. DOS je pod komandom NATO, to je jedna paravojna formacija, sto svedoce i ove naoruzane grupe pod komandom Batica i DJindjica. To je strasno opasno, a neki od njih vec, kako cujem, dobijaju legitimacije Sluzbe DB! E, sad ti isti ce, istovremeno, uz debele lance oko vrata, da nose i legitimacije SDB!
S: Da ne preterujete, ipak?
V.S: Ako ste posmatrali prvi pokusaj otmice Slobodana Milosevica, videli ste da to nije bilo hapsenje, to je bio pokusaj otmice. Zadatak je bio ili da se otme i sprovede do Drine, gde je cekao americki helikopter, odatle u Tuzlu, a iz Tuzle u Hag, ili da ga ubiju na licu mesta. To su sve bili kriminalci. E sad, sta je tu bitno! Mnogi od njih su bili sa zlatnim lancima oko vrata, nisu ni krili da su kriminalci.
S: Javnosti je predoceno da su to bili „specijalci“?
V.S: Da su to bili specijalci, imali bi na sebi pancire, a ne carape preko glave! Nisu imali ni uniforme, bili su u razlicitim patikama, farmerkama… Neki s fantomkama, neki s jaknama, ali niko nije imao pancir. Da su specijalci, oni bi znali da u rezidenciji ima naoruzanih ljudi.
S: Ima i prica da je 30. marta sve to, ipak, bila „predstava“ za narod?
V.S: To nije bila predstava, vec nespretno sprovedena akcija…
S: Da nije, mozda, Bane Ivkovic, pozivom sa skupstinske govornice sprecio taj, po Vama, plan otmice?
V.S: Prilicno je omeo plan. Alarm koji se podigao u Skupstini uticao je da na Dedinje dodje dosta ljudi, a onda je vec bilo nemoguce izvesti plan. I seli su i dogovorili se da policija izvede akciju.
S: Istraga je u toku?
V.S: Ovo zasta sad optuzuju Milosevica, to je smesno. Tu ne mogu nista da dokazu… da je zloupotrebom polozaja, sebi ili drugima, pribavio imovinsku korist?
S: Kako ne mogu da dokazu?
V.S: U uslovima sankcija doslo je do preusmeravanja novca iz budzeta. Iz Savezne uprave carine. Pa, to isto je radio i Milo DJukanovic! Ovde je deo novca iz carina preusmeravan, a u Crnoj Gori sav novac, pa Mila jos niko ne hapsi…
S: Pa, ako izgubi?
V.S: Kertes je u istrazi izjavio, a to je uslo u zapisnik, kako sam pouzdano saznao, da je velike sume novca isplacivao Ricardu Holbruku, zatim da je kupovana zlatna ogrlica za Medlin Olbrajt, pa da vidimo ko je jos od zapadnih lidera podmicivan… U Americi je sve na korupciji zasnovano. Kod njih je korupcija institucionalizovana kroz sistem lobiranja i lobista u Kongresu.
S: Da li Vas cinjenica da je Kertes na slobodi, a drugi u zatvoru, ne podseca na uvodjenje institucije „zasticeni svedok“ na mala vrata?
V.S: Ne znam da li je ta institucija uvedena, ali vidite, mnoge cudne stvari se desavaju oko istrage o atentatu na Vuka Draskovica na Ibarskoj magistrali…
S: Koje?
V.S: Reci cu vam dve stvari koje su upecatljive. Na svaki nacin pokusava da se dokaze da je to organizovao general Rade Markovic, da bi se gadjao Milosevic. Medjitim, ljudi koji su to neposredno organizovali nalaze se na slobodi. Je li saopsteno da jedan od njih ima istetoviranu crvenu ruzu na vratu?
S: Ko je taj?
V.S: Legija, pukovnik. On je na slobodi. Drugi covek koji je direktno odgovoran je Frenki. A njih dvojica su glavni izvrsioci udara 5. oktobra. Pa, nisu oni valjda vrbovani 5. oktobra ujutro da to rade, morali su ranije da budu angazovani. Sto su oni postedjeni i ko ih stedi i stiti?. DJindjic. Kome je najvise odvaralo da Vuka Draskovica nema? Pa, DJindjicu! Vecina onih koji su bili osumnjiceni za atentat na Vuka Draskovica u Budvi sada su kod Batica. Tamo je i nesrecni Petar Panic. Ne mogu uopste da poverujem da je Milosevicu ikad palo na pamet, da je i pomislio da likvidira Draskovica! Vuk je najvise smetao Amerikancima, DJindjicu i ostatku opozicije. Dok je Draskovic bio glavni predvodnik prozapadne opozicije, ta opozicija nije imala nikave sanse. To govori zdrava logika. Vidite koliko je generala izdalo 5. oktobra, a neki od njih su isli direktno u Budimpestu na dogovor sa Montgomerijem…
S: Zasto tek sada sve to pricate, ako ste vec znali ranije?
V.S: Pa, nisam sve znao! I meni je bilo jako cudno, zaprepascujuce. Znate, ja po polozaju u Vladi Srbije nisam imao direktnog dodira sa Sluzbom drzavne bezbednosti, mene je ta sluzba u nekoliko navrata obavestavala da mi se priprema atentat. Jednom, kad mi je atentat spremao Andrija Draskovic, sto sam cuo i izbegao, a drugi put sam imao obavestenje da mi grupa kriminalaca iz Uzicke Pozege sprema atentat. Imao sam i dvostruku dojavu 1993, iz Sluzbe DB, sto mi je licno saopstio Jovica Stanisic, a telefonom me je pozvao i obavetio general Nedjo Boskovic, tada sef vojne bezbednosti, da mi Brano Micunovic sprema atentat u Crnoj Gori. Bio sam, dakle, o tome obavesten, ali i pored najave, spremao sam se da odem, ali sam tada imao problema s kicmom, pa sam na dan izbora operisan, i to je jedini razlog sto tom prilikom nisam otisao u Crnu Goru.
S: Da li se sada plasite?
V.S: Ne plasim se nicega! Meni je glava u torbi vec 20 godina, otkad sam poceo ozbiljno da se bavim politikom, kao prvi javno proklamovani antikomunisticki disident. Svestan sam koliko sam problem za dosovsku vlast, oni bi me najradije strpali u zatvor, ali ne mogu nista da mi pronadju. Zato sad razmisljaju kako da me uklone. Kako da me ubiju…
S: Nije valjda?
V.S: Cuo sam vec za jednu varijantu: da se izazove sudar na mostu, kako bi se moj dzip nekim teskim kamionom gurnuo sa mosta…
V.S: Pa, nece valjda opet kamion?
V.S: Jeste! Kad bi dzip dole potonuo, ko bi ga izvukao iz mulja!
S: Sve je poskupelo? Sta vi, kao politicar, predvidjate da ce se dogadjati dalje?
V.S: Samo je hrana poskupela za oko 10 odsto, otkad je stupio ovaj zakon…
S: Znam, bio sam na pijaci!
V.S: Sve druge robe, osim viskija, takodje su poskupele, jer su smanjili dazbine na viski. Pa, ne moze to tako! Mislim da cemo imati velike socijalne nemire i da narod nece ovo moci dugo da podnosi. Nas je cilj da se sto pre izborimo za nove izbore.
S: SPS je, da tako kazem „puko“, DOS se polako deli, ko je ta grupacija koja, po Vama, moze da se suprotstavi na izborima DOS-u?
V.S: Srpska radikalna stranka je jedina alternativa DOS-u.
S: Mislite?
V.S: Ozbiljno vam kazem! I zato nas toliko mrze…
S: SPO?
V.S: Ne znam da li SPO moze toliko da se oporavi. Problem SPO je sto je na istoj ideoloskoj poziciji kao DOS, a SPO je vec pokazao kako izgleda njegova vlast. Moze se desiti da se izvestan broj razocaranih pristalica SPO, koji su otisli u DOS, vrate Draskovicu i da Vuk predje cenzus, sad u to ne mogu da ulazim, ali mislim da ne moze da dodje do velikog ozdravljenja Srpskog pokreta obnove. Jer, kljucni problemi SPO su u njemu samom…
