Veliki novogodišnji intervju sa predsednikom Zajedničkog veća opština Srđanom Jeremićem.
Prethodna 2020. godina nije baš najbolje započela, spopalo nas je nešto što nismo očekivali, ali su se Zajedničko veće opština i opštine u njegovom sastavu, bar u onom prvom delu epidemije koronavirusa dobro snašli. Pa da ovaj razgovor započnemo time. Kakva je situacija danas?
– Okolnostima koje su nastale sa pojavom ovog novog virusa morali smo da se prilagodimo i u smislu organizacije našeg rada, ali i u smislu da pomognemo pripadnicima naše zajednice u meri u kojoj nam je to situacija dozvoljavala. Već početkom marta naši volonteri, koji su pretežno zaposleni u ZVO-u, izlazili su na teren i pružali pomoć ljudima u potrebi koja se sastojala od snabdevanja potrebnim namirnicama, dostavom lekova, sredstava za higijenu i sl. Pored toga i sami smo pripremili velik broj humanitarnih paketa sa prehrambenim i higijenskim potrepštinama koje smo distribuirali našim, uglavnom starijim i nemoćnim sunarodnicima. Svi kojima je takva pomoć bila potrebna i koji su ispunjavali kriterijume koje smo odredili javljali su se na naš telefon i mi smo im tu pomoć isporučivali. Zdravstvene mere tokom tog prvog talasa bile su mnogo strožije, ljudima je kretanje bilo mnogo ograničenije pa je i naša pomoć bila potrebnija, a situacija je sada mnogo povoljnija, mere su ipak blaže i ljudi toliko ne zavise od pomoći nekog trećeg. Ipak, mi smo ostavili mogućnost da se naši ljudi i dalje javljaju na naš telefon, a organizovali smo još jednu turu pomoći koju smo podelili sunaodnicima koji žive u obe naše županije.
Zajedničko veće je prošle godine obezbedilo i samo izdvojilo nikad veća sredstva za obrazovanje, i to na svim nivoima. Kako ste u tome uspeli, odakle sredstva?
– U pravu ste. Prethodne godine nam je to zaista bila centralna aktivnost i trudili smo se da pokrijemo sve segmente obrazovanja, od predškolskog do visokoškolskog i bili smo veoma uspešni. Tokom 2020. godine imali smo dve aktivnosti usmerene prema našim vrtićima kojima smo najpre donirali didaktički materijal, a onda smo i vaspitačima omogućili odlazak na seminar u matičnu državu i to je praksa sa kojom ćemo nastaviti i ubuduće. Za naše osnovne škole prethodne godine smo obezbedili najveću pomoć od kada ova institucija postoji. Uz pomoć Vlade AP Vojvodina obezbedili smo finansijska sredstva u iznosu od 3,4 miliona dinara (oko 227.000 kuna) koja smo utrošili za nabavku radnih sveski za sve učenike koji u ove dve naše županije pohađaju nastavu po modelu A, a sa Vladom Vojvodine potpisali smo i ugovor vredan pola miliona dinara i tim novcem kupili smo 188 školskih torbi za sve đake prvake u nastavi po A modelu, a uz pomoć grada Subotice i vlastitim sredstvima obezbedili smo pakete školskog pribora i to za učenike u sve 23 škole u kojima se obavlja bilo koji od ova tri modela nastave na srpskom jeziku ( A, B i C model ). Bilo je tu i novogodišnjih paketa za sve učenike od prvog do četvrtog razreda, a sada će ti paketi biti za sve učenike od prvog do osmog razreda i to u sva tri modela, znači oko 1650 paketa. Donirali smo i lektire za sve osnovne škole koje rade po modelu A. Žao mi je što zbog ovog virusa nismo uspeli da pošaljemo decu na jednodnevne izlete u matičnu državu s čime smo započeli pretprošle godine, ali se nadam da će nam tekuća godina to dozvoliti jer zaista želimo da naši ljudi osete dobrobiti i koristi od toga što se njihova deca školuju na srpskom jeziku.
Šta je sa srednjoškolcima i studentima?
– I tu smo napravili dosta. Omogućili smo besplatne čitanke za srpski jezik za učenike 1. i 2. razreda za sve učenike u A modelu, a kada je o studentima reč nastavljamo ono što smo započeli 2019. godine, odnosno sa jednokratnim novčanim pomoćima. Za akademsku 2019/20. godinu tu pomoć u iznosu od 2.000 kuna primilo je 35 studenata kao i za ovu 2020/2021. godinu, a ove godine će broj studenata biti povećan na 40, a pomoć na 3.000 kuna. To je jako lepo prihvaćeno i interes studenata je izuzetno velik. Ministarstvo nauke i obrazovanja Hrvatske pomoglo nam je da izradimo velike plakate sa azbukom koje smo isporučili u sve škole Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije u kojima se odvija bilo koji vid nastave na srpskom jeziku. Našim učiteljima i profesorima srpskog jezika omogućili smo učešće na zimskom seminaru u Beogradu, a uz pomoć Ministarstva nauke i obrazovanja Hrvatske provodimo i jedan projekat za učenike iz osnovnih škola u Trpinji, Markušici i Negoslavcima vezan za medijsku kulturu i pismenost. Predavanja se obavljaju u saradnji sa Tehničkom školom Nikola Tesla u Borovu naselju. Taj projekat je zbog zdravstvene situacije trenutno obustavljen, ali čim nam uslovi dozvole biće nastavljen.
Radi se o zaista značajnim sredstvima, možete li nam reći bar otprilike kolika je to cifra 2020. godine uložena u obrazovanje?
– Tačnu cifru znaćemo kada budemo pravili finansijski izveštaj, ali verujem da se radi o sumi većoj od 700.000 kuna.
Čvršća veza sa matičnom državom
Uspostavili ste saradnju i potpisali sporazume sa raznim institucijama i jedinicama lokalne samouprave u matičnoj državi Srbiji. Koliko je to pomoglo?
– Cilj svega toga i jeste bio da se naša saradnja formalizuje i da se naši prijatelji na neki način obavežu da nam pomažu u skladu sa njihovim mogućnostima. Takvi sporazumi potpisani su sa opštinom Stara Pazova, gradovima Suboticom i Novim Sadom, a u pripremi je i jedan takav protokol sa opštinama Ljubovija i Inđija. Sve ove jedinice lokalne samouprave iz Srbije već su nam značajno pomogle i mi smo svima njima na tome veoma zahvalni. U pregovorima smo i sa Mačvanskim okrugom tako da je saradnja sa opštinama i gradovima u Srbiji sve bolja i sveobuhvatnija.
Kakva je saradnja sa državnim organima Republike Srbije?
– Na izuzetno visokom nivou. Prošle godine smo dobili znatno veća sredstva nego svih prethodnih, a izdvajanja za naše isntitucije su generalno svake godine sve veće i veća. Moj apel na nedavnoj sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine RS da izborne institucije Srba u Hrvatskoj ZVO i SNV budu stavke u državnom budžetu naišao je na odobravanje i ja verujem da će to biti ozbiljno razmotreno. To bi nam donelo određenu sigurnost i stabilnost jer tako nećemo u potpunosti zavisiti od sredstava koja dobijamo od naše države Hrvatske. Znamo da je bilo momenata kada smo bili u nemilosti pojedinih hrvatskih vlada i bilo bi dobro da ne zavisimo više od bilo čijeg hira. Mislim da je interes naše matične države da Srbi ostanu na ovom području i verujem da će nam Srbija pomoći i da će stati iza nas još snažnije iako je već sada njena pomoć značajno veća nego ranijih godina.
I aktuelna hrvatska vlada je dosta povećala izdvajanja za Zajedničko veće opština, zar ne?
– Jeste i to treba pozdraviti i pohvaliti. To je dobrim delom zasluga i kluba zastupnika SDSS-a u Saboru RH i našeg potpredsednika Vlade Borisa Miloševića. Iako su mnoge stavke u budžetu Hrvatske 2020. godine smanjene to se nije dogodilo kada su u pitanju Kancelarija za ljudska prava i Savet za nacionalne manjine preko kojih se manjine dominantno i finansiraju, nego su sredstva još i povećana. Mi smo mnogo puta istakli da smo radom sadašnjeg premijera Andreja Plenkovića i njegovim odnosom prema problemima manjina zadovoljni. Međutim, ima još mnogo nerešenih problema, od obrazovanja, upotrebe jezika i pisma do proporcionalnog zapošljavanja koje treba rešiti na način na koji je to regulisano Ustavom i zakonima, a bilo bi poželjno da se konačno reši i status ZVO-a i SNV-a.
Jeste li već razgovarali o tome sa premijerom i članovima vlade?
– Razgovori se vode, a postoji i odluka vlade iz 2010. godine kojom se ona obavezala da će rešiti pravni status ove dve naše izborne institucije. Očekujemo da će ove četiri godine biti godine u kojima će se to konačno dogoditi. U krajnjem slučaju mi ne tražimo ništa više od onoga što je već dogovoreno te 2010. godine i kao što želimo da budemo stavka u budžetu Republike Srbije isto tako želimo da naš status bude jasno definisan i u budžetu Republike Hrvatske.
„Ne trebaju nam zakoni koji lepo izgledaju na papiru, treba ih primeniti i u praksi“
Uspeli ste prethodne godine i na polju zapošljavanja.
– Srećan sam što mogu da kažem da je sama naša institucija u protekle tri godine povećala broj zaposlenih čime smo postali mnogo kapacitiraniji nego ranije. Sa druge strane uspeli smo da dobijemo projekat „Želim-radim“ zahvaljujući kom smo obezbedili zaposlenje za 23 osobe od kojih je 20 žena koje rade na pružanju pomoći starijim osobama na području opština Trpinja, Negoslavci i Borovo i grada Vukovara dok je troje njih zaposleno na administrativnim poslovima vezanim za ovaj projekat. Pet osoba zaposlili smo na šest meseci kroz javne radove na koje smo takođe s uspehom aplicirali i planiramo na taj način da i prošle godine zaposlimo isto toliko osoba. Tekuće godine očekujem još više projekata kroz koje ćemo zaposliti još ljudi. Takođe smo 2020. godine uspeli da zaposlimo jedan manji broj ljudi u nekim službama u kojima imamo pravo na proporcionalnu zastupljenost, ali smo i dalje daleko od toga da možemo biti zadovoljni jer većina tih javnih službi ne mari mnogo za obaveze koje s tim u vezi proizlaze iz Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina. To je nešto čime ćemo se u godini koja je pred nama mnogo više baviti jer je nedopustivo da se i posle 18 godina od donošenja Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina on ne poštuje. Dakle, nije dovoljno da sve to lepo piše samo na papiru, nego sve to treba da bude primenjeno i u praksi, što nažalost još uvek nije slučaj.
Imate li na kraju neku poruku za naše ljude?
– Moja poruka može da se sažme u nekoliko rečenica. Može to nekome da zvuči kao fraza, ali ja zaista mislim da Srbi samo ako su jedinstveni i složni mogu da ostvare sva prava koja im zakon dozvoljava. Od naših podela korist imaju samo oni koji nam ne žele dobro, a štetu ima svaki Srbin koji ovde živi. Ne možemo i ne trebamo oko svega da se slažemo, ali oko nekog minimuma pitanja od našeg nacionalnog interesa moramo imati neophodno jedinstvo. Što se tiče Zajedničkog veća opština mi ćemo i dalje nastojati da što više homogenizujemo našu zajednicu oko svih bitnih pitanja za naš opstanak i identitet, a takođe ćemo nastojati da pomognemo svima kojima je potrebna naša pomoć, naravno u skladu sa našim trenutnim mogućnostima. Pred nama je i popis stanovnika koji će pokazati da nas je u Hrvatskoj još manje i zbog toga se trebamo još jače držati jedni drugih i međusobno se pomagati. Na kraju, svim našim sunarodnicima i čitaocima portala Srbi.hr želim srećnu i uspešnu novu 2021. godinu u nadi da nam bude bolja od ove koju ispraćamo.
The post INTERVJU Srđan Jeremić: Veliki uspesi za ZVO u godini krize appeared first on srbi hr.
