INVESTICIJE IZ DIJASPORE NA NISKOM NIVOU

 

Srbi iz rasejanja darežljivi kada je u pitanju slanje novca
u maticu, ali to

nije slučaj sa investiranjem

 

Direktorka Kancelarije za dijasporu i Srbe u  regionu Slavka Drašković izjavila

je juče da je srpska dijaspora sa 2,7  milijardi evra jedna od nadarežljivijih

kada je u pitanju slanje novca u  maticu, ali da to nije slučaj sa

investiranjem, tako da će kancelarija raditi  na poboljšanju ekonomske saradnje

kroz projekat zavičajnih udruženja. Srpska dijaspora spada
u najdarežljiviju

na svetu. Među prvih pet 
smo po broju doznaka, odnosno po tome koliko

dijaspora šalje rođacima u matici, rekla je Tanjugu
Drašković i dodala da

dijaspora šalje u Srbiju 2,7 milijardi evra kroz doznake.
Međutim, kada je u

pitanju investiranje tu je stanje poražavajuće, kaže  Drašković. Prema njenim

rečima, i dok je u drugim zemljama odnos investiranja i
doznaka  50 prema 50,

to u Srbiji nije slučaj te podaci govore da kapital koji
stiže iz  dijaspore

ima odnos 90 odsto za doznake prema 10 odsto za investicije.
To znači da je

jako malo investicija i to je nešto što želimo da  promenimo, rekla je

Drašković navodeći da kancelarija radi na poboljšanju
ekonomske saradnje s

dijasporom i povezivanjem predstavnika dijaspore s  lokalnim zajednicama u

matici kroz projekat zavičajnih udruženja. Ona je objasnila
da su zavičajna

udruženja u stvari udruženja građana u dijaspori i regionu
koja su organizovana

po principu mesta u Srbiji iz koga potiču. Drašković je
navela da su prvi takvi

projekti započeti povezivanjem zavičajnih udruženja Nišlija
iz čikaga sa Gradom

Nišom, udruženja iz Beča s Požarevcem, kao i da se radi na
povezivanju

dijaspore u Moskvi s 
Kruševcem. Ukazujući da istraživanja pokazuju da čak u 90

odsto slučajeva ljudi koji žive izvan Srbije investiraju u
kraj iz kog potiču,

ona je istakla da 
projekat zavičajnih udruženja ima za cilj ostvarivanje

saradnje, ali i eksploatisanje potencijala. Cilj je da se
pomogne dijaspori i

lokalnim zajednicama da ostvare uspešnu ekonomsku saradnju,
rekla je Drašković

i objasnila da dijaspora nije čvrsto i formalno organizovana
u zavičajna

udruženja te da kancelarija mora da pomogne u tom delu. Ona
je istakla da se na

tom projektu tek radi i da su spajanje tri udruženja  s lokalnim zajednicama

pilot-projekti te da treba da se vidi kako projekat  deluje i koji su

rezultati. Drašković je podsetila i da je kancelarija
nedavno potpisala

Protokol o poslovno-tehničkoj saradnji s Privrednom bankom
Beograda koji će

omogućiti  besplatno
otvaranje i administriranje dinarskih i deviznih računa za

dijasporu  i Srbe u
regionu. Sada smo omogućili dijaspori da može besplatno,

bez taksi, da šalje doznake. S obzirom da je i 10 odsto
naplaćivan transfer

novca to je velika usluga dijaspori, rekla je Drašković.
Ona je navela da je

pored besplatnog transfera novca, obezbeđena i
telefonska  linija i elektronska

adresa na kojima će se pružati besplatne informacije o  mogućnosti deviznog i

finansijskog poslovanja i ulaganja u Srbiji.