Uz ocenu da je više od pola veka prema rasejanju vođena pogrešna politika, ministar za dijasporu najavljuje radikalne promene
Svega oko dva odsto ispitanika se ni pod kakvim uslovima ne bi vratili u maticu
Republika Srpska će u Srbiji uvek imati oslonac
Srđan Srećković, ministar za dijasporu, svestan je mnogih promašaja raznih vlada Srbije u prošlosti, koji su doveli do razočarenja onih koji su sa najboljim namerama stizali u zavičaj i investirali. Srećković tvrdi da će povratiti poverenje Srba u svetu prema matici. Prema njegovim rečima, u Srbiju se već sada isplati ulagati.
Objavili ste da je 13,1 odsto domaćeg bruto proizvoda, dakle 4,9 milijardi dinara, prihod koji nam „ulazi“ preko doznaka rodbine iz inostranstva rođacima u Srbiji. Odakle vam te brojke?
Kolebanje dinara
Vi ste ekonomista po struci. Neki eksperti tvrde da je pozadina kolebanja kursa zamisao profitera i špekulanata iz vlasti, dakle ove Vlade u kojoj ste i vi?
– U ovakvim tvrdnjama nema ni trunke istine. To vam kažem kao ekonomista, a ne kao političar. Kurs dinara se određuje na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu, a ponuda deviza kod nas po pravilu raste pred novogodišnje praznike i tokom letnjih odmora, pa je to razlog što dolazi do rasta vrednosti dinara u odnosu na evro. Ovaj efekat poznat je u svim srednje i manje razvijenim zemljama, jer u tim periodima stanovništvo troši deviznu ušteđevinu, odnosno troši više nego što mesečno zarađuje, a efekat se pojačava ukoliko države imaju i brojnu dijasporu, koja u tim periodima dolazi u zemlju i troši devize. Ove godine, zbog efekata svetske finansijske krize, ova pojava nije izražena, jer je, podsetiću vas, pre samo tri meseca kurs dinara prema evru bio 75 dinara.
– To su procene Svetske banke koje su veoma pouzdane. Ovaj novac nije statistički evidentiran, jer u zemlju ulazi neformalnim kanalima, ali doprinosi da se u Srbiji živi nešto bolje nego što zvanični podaci pokazuju. Nije dobro što najveći deo ovog novca odlazi u finalnu potrošnju. Zato je jedan od prioriteta rada Ministarstva da ohrabrimo naše ljude iz rasejanja da investiraju u Srbiju, da ostvaruju profit i da indirektno podstiču privredni razvoj naše zemlje. Insistiram u javnosti na ovom podatku zato što mnogi nisu svesni ekonomskog potencijala srpske dijaspore i zato što verujem da naši poslovni ljudi iz rasejanja mogu da pronađu poslovni interes u Srbiji i da nam pomognu da ubrzamo i uspešno završimo tranzicioni proces.
Šta znači vaša ocena da sa dijasporom moramo sarađivati mnogo ozbiljnije nego do sada?
– Znači da je vođena pogrešna politika duže od pola veka: Država Srbija nije posmatrala dijasporu kao partnera, već kao političkog protivnika koji ugrožava vladajući politički poredak. Naš cilj je da povratimo poverenje dijaspore u maticu i da uspostavimo partnerske odnose od kojih će koristi imati i Srbija i svaki naš čovek, ma gde živeo. U tom smislu, prvi korak bio je vraćanje novca Fondu dijaspora za maticu. Taj problem je nakon sedam godina na našu inicijativu rešen, što je naišlo na veliko odobravanje naših ljudi u rasejanju. Na početku mandata obećao sam donošenje Prvog zakona o dijaspori kojim se regulišu odnosi i saradnja naših ljudi u rasejanju sa državom Srbijom. Važno je da se uspostavi kontinuitet politike države Srbije prema njenoj dijaspori, a to znači da sa promenom vladajućih struktura ona ne sme menjati. Moramo učiti od država koje, poput nas, imaju brojnu i uticajnu dijasporu, ali i tradiciju ozbiljne politike i strategije prema dijaspori. Moj ideal je da jednog dana dostignemo standarde Izraela, Grčke ili Irske.
Da li ste uspeli animirati poznate ličnosti u dijaspori da budu naši „ambasadori“?
– Svaki naš čovek u dijaspori jeste svojevrstan ambasador Srbije u svetu, i svi oni se trude da poprave imidž naše zemlje i našeg naroda. Pored naših vrhunskih sportista: Novaka, Jelene, Ane, čavića, čiji je doprinos nemerljiv, u rasejanju ima na hiljade naših uspešnih biznismena, menadžera, inženjera, umetnika, koji svojim znanjem, radom i stručnošću prezentuju Srbiju u najboljem svetlu u zemljama u kojima žive. Sa mnogima od njih smo u kontaktu, razmenjujemo informacije, iskustva, pokrećemo zajedničke akcije sa ciljem da Srbiju predstavimo u drugačijem svetlu od onog na koje su, nažalost, u svetu navikli.
Sa kojom institucijom Srba u rasejanju Ministarstvo najintenzivnije sarađuje?
– Ministarstvo za dijasporu je kuća svih naših državljana i svih Srba koji žive van matice, i stoga ne želimo da favorizujemo bilo koju organizaciju – za nas su sve one jednake i podjednako bliske. Želim da naglasim da Ministarstvo raspolaže kompletiranom bazom podataka organizacija i udruženja u dijaspori, koja broji preko 2.000 adresa, i sa kojima održavamo kontakt na dnevnom nivou. Prioriteti saradnje su privlačenje investicija, stvaranje mogućnosti za povratak mladih stručnjaka, efikasnije rešavanje statusnih pitanja, unapređenje nastave srpskog jezika za decu u dijaspori, restitucija, regulisanje vojne obaveze, rehabilitacija žrtava političkog progona, kulturna razmena.
Da li ste zadovoljni raspravom i šta je značajno otkrila rasprava o nacrtu zakona o dijaspori?
– Veoma sam zadovoljan jer je stigao veliki broj konkretnih predloga i inicijativa od strane udruženja, organizacija i uglednih pojedinaca iz dijaspore. Svi predlozi, koji su u skladu sa našim pravnim sistemom i preporukama Evropske unije, biće prihvaćeni. Očekujem da postignemo najširi mogući konsenzus i da ovo bude zajednički Zakon matice i dijaspore, zakon koji će biti normativna osnova za dugoročnu politiku, koja ne sme da zavisi od dnevne politike i stranačkih interesa.
Mnogi negiraju da postoji korektan odnos matice prema rasejanju?
– Mislim da je napredak vidan, ali da moramo još mnogo toga da učinimo kako bi smo povratili poverenje dijaspore i da bi naši odnosi bili na nivou koji svi želimo. Optimista sam i mislim da smo na dobrom putu.
I Srbi u RS spadaju u kategoriju dijaspore. Koji je zadatak ovog Ministarstva kada govorimo o specijalnim vezama Srbije sa RS?
– Za mene tu ne postoji razlika, ali postoji politička realnost da živimo u dve različite države. Naš zadatak je da održavamo najbliže ekonomske, političke i kulturne veze sa Republikom Srpskom, a za uspostavljanje specijalnih veza zadužena su sva ministarstva i Vlada kao celina. Moj utisak je da se Republika Srpska politički stabilizovala, ekonomski se razvija, i siguran sam da će joj Srbija uvek biti oslonac, a ona nama najbliži i najdraži partner i saveznik.
