Čini se da pritisak na Iran raste: dva puta u roku od deset dana Islamska Republika se našla na meti napada.
Prvo je, krajem decembra, u vazdušnom napadu u Siriji ubijen Rasi Musavi, general Revolucionarne garde. Ovaj 62-godišnjak smatrao se jednim od najviših komandanata i savetnika brigade Al Kuds, koja je odgovorna za inostrane operacije, piše DW.
U dve teške eksplozije u Kermanu, na jugoistoku Irana, u sredu su ubijene 84 osobe. Napad se dogodio u blizini grobnice Hasema Sulejmanija, bivšeg komandanta snaga Al Kuds, tačno na četvrtu godišnjicu njegovog ubistva u napadu američke bespilotne letelice u Iraku.
Prvobitno se sumnjalo da je napad na generala Musavija zbog njegove preciznosti izveo Izrael – što ta zemlja još nije komentarisala – a nalogodavce eksplozija u Kermanu bilo je teško identifikovati.
U međuvremenu je teroristička organizacija Islamska država (IS) preuzela odgovornost za napad u Kermanu.
Naime, jedna sunitska grupa je na Telegramu objavila da su dvojica bombaša samoubica detonirala pojaseve sa eksplozivom. Takođe i prema izveštaju državnih medija, iranski istražitelji veruju da se radi o dvojici bombaša samoubica.
Puno najava, ali jedva da ima akcija
Vlasti u Teheranu su ranije nemušto okrivile „neprijatelje Irana“ za napade. Predsednik Ebrahim Raisi je rekao: „Uz Božiju dozvolu, ruka božanske osvete pojaviće se u pravo vreme i na pravom mestu.“
Ali, takve pretnje iz Teherana mogu se čuti uvek iznova. Posle ubistva Sulejmanija pre četiri godine, režim je najavio „tešku odmazdu“ Vašingtonu. Ali, odmazde nije bilo do danas.
Trenutno je slično i sa ratom u Pojasu Gaze. Teheran je više puta u proteklih nekoliko nedelja najavljivao da će i vojno podržati Hamas.
Posebno je ministar spoljnih poslova Hosein Amir Abdolahidžan više puta naglašavao da niko ne može da garantuje da se sukob neće proširiti ako Izrael „nastavi sa napadima na bespomoćno stanovništvo Pojasa Gaze“. Do sada, međutim, dela nisu pratila reči Irana.
Ne može se isključiti da će se druga najjača vojna sila na Bliskom istoku umešati u sukob Izraela i Hamasa i proširiti ga na regionalni rat.
Ali, postoje dobri razlozi da režim mula nastavi da se suzdržava i oslanja na druge pripadnike „osovine otpora“ da se prihvate oružja.
Bez podrške stanovništva
Jer, unutrašnja politička situacija u Iranu je sve samo ne stabilna. Većina stanovništva najverovatnije ne bi podržala učešće u ratu.
Od gušenja „Zelenog pokreta“ posle manipulisanih predsedničkih izbora 2009. godine, u zemlji se često čuje slogan „Ne za Gazu, ne za Liban, žrtvujem svoj život za Iran“.
Pozadina slogana je da režim u Teheranu sponzoriše strane saveznike kao što su libanski Hezbolah, jemenski Huti i palestinski Hamas velikim sumama novca – u slučaju Hamasa to je oko 30 miliona evra mesečno – ali istovremeno krije da najmanje dve trećine Iranaca živi na granici siromaštva.
Iako postoji empatija za patnju Palestinaca, deluje da stalno raste broj onih koji se protive iranskim ratovima preko marioneta u regionu – upravo zato što su džepovi iranskom narodu prazni.
Očekuje se slab odziv na izborima
Činjenica da je podrška režimu svakim danom sve tanja nije bila evidentna samo u višemesečnim protestima nakon smrti Kurdkinje Jine Mahse Amini u septembru 2022. godine, koji su pogodili sve društvene slojeve i provincije.
Poziv koji je šef države uputio u utorak da se izađe na izbore za parlament i Savet eksperata 1. marta takođe odražava nesigurnost iranskog rukovodstva.
„Svako ko se protivi izborima suprotstavio se Islamskoj Republici i islamu“, rekao je ajatolah Ali Hamenei preteći, jer zna da se može očekivati negativan rekord u odzivu birača.
Uostalom, Mohsen Bager Zadeh, direktor državne kancelarije za „Mere i rešenja za sutra“, već je početkom decembra rekao da, prema istraživanjima, do 90 odsto građana ne želi da glasa. Ubrzo nakon toga, reformski političar i novinar Abas Abdi takođe je govorio o očekivanoj izlaznosti birača od samo 15 odsto.
Hamenei želi da zadrži svoju moć
Ako Iran pak odluči da se uključi u vojnu akciju protiv Izraela uprkos najverovatnijem nedostatku podrške sopstvenog stanovništva, to bi predstavljalo veliki rizik za njegovo rukovodstvo. Jer, tada bi snage koje rade na promeni sistema u zemlji mogle da ojačaju.
Pošto revolucionarni vođa Hamenei ne brine ni za šta drugo do da obezbedi sopstvenu vlast – a time i postojanje Islamske Republike – Iran će verovatno nastaviti da izbegava rizik učešća u sukobima.
Post Views: 17
