Priče i anegdote o nekad najvoljenijem i najslušanijem beogradskom profesoru nastavljaju svoj život.
„Ova knjiga je nastajala jedno 50 godina. Srećom, uspeo sam da ne objavljujem po periodici, čuvajući to“, kaže za RTS Milovan Vitezović, autor knjige.
Nekada njegov učenik, danas jedini koji svedoči o velikom čoveku, helenisti, čika Miši, čije lekcije nikad neće zaboraviti.
„Jednog dana sam su obratio sa stepenica. Pogledao me je i rekao: Siđi, budalčino, dole. Ja siđem, a on mi kaže: Dobar dan, sine Milovane. Održao mi je lekciju: Ne javljaj se sa visine!“, kaže Vitezović.
Predavao je etiku u teoriji, ali i praksi. Ni izdavači nisu ostali bez svoje lekcije. Prevod Homerovog speva bio je spreman, ali…
„Prvog koga ugleda na hodniku je lektor. Onda počne da viče: Budalčine, šta to radite, budalčine. Svi izađu, pa ga tiho pitaju o čemu se radi. A on: Budalčine, nije Ahil, nego Ahilej! Odgovoriše mu da je tako svuda u Evropi. A on rezimira: Budalčine, Grčka je bila pre Evrope Evropa, a što se Evrope tiče, u njoj će i Prometej postati Promet“, kaže Vitezović.
Od onih što su smeli, on je smeo najviše. Zbog toga je kažnjavan, ali bezuspešno.
„I kad ne stane struje, on kaže: Šta radi onaj kolmovani na Dedinju? Na sred časa. On je smeo sve“, sa osmehom se priseća Vitezović.
Mala po obimu, ali velika po sadržaju i svojoj misiji.
„U jedintvenom srpskom prostoru, ma gde živeli, mi svi volimo da smo okrenuti ka otadžbini, a nema čoveka koji je bolje uhvatio celinu naše otadžbine u moderno doba, rekao bih u 200 godina“, kaže Dragoljub Kojčić, direktor Zavoda za udžbenike Beograd.
Radeći na knjizi, opet se našao na ispitu kod profesora Đurića, kaže Vitezović. Sada je red na nas, čitaoce. Da li ćemo ga položiti?
