Ispovest Cvetana Slepčeva, televizijskog snimatelja iz Stokholma, koji tvrdi da ga je prošle nedelje švedska policija prvo vezanog pretukla, a potom i uhapsila, jer je štrajkovao zbog cenzure njegove knjige Iza kamera
N: Šveđani me pretukli zbog kraljice Silvije
– Nalazim me u psihijatrijskoj bolnici u Stokholmu, lekari ne žele da me leče. Molim vas objavite istinu o švedskoj demokratiji !
Ovo je bila kratka poruka, koja je preko mobilnog telefona stigla pre mesec dana. Poslao je švedski televizijski snimatelj, kamerman i tonac, Cvetan Slepčev, poreklom sa Starog sajmišta u Beogradu.
Ovaj šezdesetogodišnjak, poznat u prestonici po svom nadimku Bulka, nikada nije pravio izgrede i nikada nije imao posla sa policijom, pa je bilo neophodno da saznamo šta se zapravo dogodilo u Stokholmu:
– Ja sam letos objavio knjigu Iza kamera, u kojoj slikom i rečju govorim o svom životu u Švedskoj i radu na državnoj televiziji. Dobar deo memoara posvetio sam mojim susretima sa visokim švedskim državnicima, od bivšeg premijera Ulofa Palmea, preko kraljevske porodice do sadašnjeg predsednika Gorana Persona. Knjiga je naišla na sjajan prijem kod publike, ali je iz meni nepoznatih razloga Kraljevina Švedska zabranila. Štrajkovao sam zbog toga tri dana, a potom sa se vezao lancima za vrata državne televizije, da pokažem kako izgleda moderna švedska diktatura – ispričao nam je u jednom dahu uznemireni Cvetan Slepčev, koji se javio iz stokholmske bolnice.
Bulka pripada poratnoj generaciji dečaka i momaka sa Save, u kojoj su bili Bata Kameni, Buca Al Kapone, Miško Mercedes i njegov idol i zaštitnik Miroslav čitaković, poznatiji kao profesor čita. Slepčev je rođen 1942. godine u Sofiji, a u Beograd se doselio iz Niša, pet godina kasnije. Odrastao je na Starom sajmištu, gde je krajem pedesetih počeo da sniva san o boljem životu u inostranstvu. Taj san, za koji će se ispostaviti da je ružna java, počeo je da se ostvaruje 1965. kada je Bulka preko Austrije i Nemačke stigao u Švedsku.
– Sreća mi se osmehnula da nađem bolji posao od pranja sudova u hotelu Grand, kada sam kao statista u filmu slavne glumice Bibi Anderson, pokazao talenat za kameru i mikrofon. Glavni snimatelj Oki mi je tada dao nov posao – da snimam ton dugom pecaljkom, na čijem vrhu je bio mikrofom. To je posao kojim se bavim i danas, ali na švedskoj državnoj televiziji, dok čekam da odem u zasluženu penziju. Međutim, neki ljudi u televiziji, a i u policiji su protiv toga da jedan stranac sa oreolom prijatelja kraljevske porodice, kralja Gustava i kraljice Silvije, ode u penziju.
O švedskoj kraljici Silviji u memoarima, koji su štampani i u Beogradu pod nazivom »Purpurna reka – sećanja dečaka sas Save«, može se videti da je Bulka sa Starog sajmišta prosto bio opčinjen lepotom i inteligencijom švedske kraljice Silvije i da je prema njoj uvek gajio iskreno muško divljenje.
– Više puta je uprava televizije pokušala da me izbaci sa posla, a sada je pozvala i policiju. Kada su policajci u subotu noću 13. septembra navalili na mene, slomili su mi ruku i pendrecima napravili podlive – jada nam se Cvetan Slepčev – Policajci su, dok sam bio vezan i nepomičan, na mene izveli tri surova napada. Oborili su me udarcima ruku i nogu na zemlju da bi sa mene mogli da skinu lance kojima sam se vezao i tegove od po 20 kilograma, koje sam imao na nogama, da ne bi mogli da me odnesu – seća se danas Cvetan Slepčev.
– Kada su me bacili na beton razbio sam nos, a onda su me vukli okrvavljenog sa ulaza do svoje policijske marice. Vikao sam da hoću doktora i advokata, ali me nisko nije slušao. Ljudi, prolaznici su me gledali, a samo jedan kolega je tajno sve to kamerom snimao. Odvezli su me u psihijatrijsku bolnicu, gde su mi rekli da oni ne leče povređena tela, već duše. Tražio sam, ali lekari nisu hteli da me stave na rengen da se vidi šta mi je od kostiju policija polomila. Ipak, jedna medicinska sestra mi je obrisala krv, zavila me. Tri dana sam ležao nepomičan u toj bolnici, da bih danas u utorak, ustao i doteturao se do telefonske govornice – pričao nam je sa prekidima u glasu Cvetan Slepčev.
Ovaj televizijski snimatelj 34 godine radi u državnoj televiziji Švedske. Knjiga Iza kamera, nastala je iz njegovih memoara, ali i iz snimljenih intervjua i reportaža o slavnim Šveđanima, koji su bili gosti ove televizije. Samo u zgradi državne televizije Bulka je prodao oko 400 primeraka svojih memoara, ispisanih na švedskom jeziku.
– Ja mislim da je moja knjiga, koja je štampana na švedskom, zabranjena jer ja u njoj prvo, kritikujem organizaciju rada na državnoj televiziji i odnos, rekao bih robovlasnički, koji ova ustanova ima prema zaposlenim strancima. Ja sam Srbin iz Beograda i bio sam uprilici da u državnoj televiizji Švedske osetim mržnju prema meni. Drugi razlog je što ja u knjizi prikazujem svoj profesionalni, ali i privatni, intimni odnos prema kraljevskom paru kralju Gustavu i kraljici Silviji, sa kojima sam radio punih 30 godina. Šveđani su zgranuti činjenicom da jedan stranac može da bude tako blizak sa omiljenom kraljicom i njihovim kraljem. Meni o zabrani knjige zvanično niko nije poslao nikakvo rešenje od suda ili od nekog cenzora, ali su mi knjižari u Stokholmu rekli da moji memoari Iza kamera ne smeju da se nalaze na tržištu – priznao nam je Cvetan Slepčev, koji je tužio policiju i državnu televiziju Švedske.
Optužbe su neosnovane
Kako je NT saznao od švedske policije, optužbe Cvetana Slepčeva su neosnovane. Policija je demantovala da je Bulka tućen i povređen, ali je priznala da je samo sklonjen sa ulaznih vrata jer je ometao rad u državnoj televiziji.
Da su njegove optužbe na račun policije i državne televizije Švedske neosnovane potvrđuje i činjenica da je tužba Cvetana Slepčeva podnesena sudu u Stokholmu odbačena.
Kako nam je u policiji rečeno, pravi razlog Bulkine pobune i ovakve reakcije jeste njegovo prevremeno penzionisanje, koje Cvetan Slepčev nije mogao džentlmenski da podnese.
