Ispovest jednog od Srba uhapšenih u Feniksu

ISPOVEST JEDNOG OD SRBA UHAPŠENIH U FENIKSU

U OKOVIMA DO „LIMENKE“

• Od Feniksa do 100 kilometara udaljenog Imigracionog zatvora poznatijeg kao „Limenka“, uhapšeni imali lance oko nogu, struka i ruku

Američke državne vlasti uhapsile su grupu od 20 bosanskih Srba 12. septembra u Finiksu, glavnom gradu Arizone, koji su optuženi za laganje ili lažno upotrebljivanje imigracionih viza, dozvola, i drugih dokumenta, a neki su dodatno optuženi za lažno svedočenje.
Jedan od 20 uhapšenih ispričao je za „Serbian tajms“, mesečni list koji izlazi u Arizoni na srpskom jeziku, kako šta se sve dogodilo u Arizoni.
– Bio sam na poslu i supruga me je nazvala da mi kaže da je došlo troje ljudi po mene iz imigracionih vlasti, i pitala me je da li da dolaze po mene na posao ili da dođem kući. Odgovorio sam da ću da dođem kući istog momenta i to sam i uradio. Kad sam došao kući rekli su mi da me traži „Imigraciono“, jer imaju neka pitanja za mene. Tada sam video svoju sliku na papiru formata A-4 koju sam prepoznao kao sliku sa moje vozačke dozvole – priča jedan od uhapšenih Srba koji je ostao anoniman.

Dali lažne izjave

Zbog izrvršenog zločina, sa svih strana – srpske, hrvatske i muslimanske – za vreme ratnih sukoba u BiH od 1992. do 1995. godine, svi građani BiH koji traže zaštitu u Sjedinjenim Američkim Državama trebalo je da daju detaljnu izjavu o prošloj i sadašnjoj vojnoj službi, uključujući službe izvršene u Vojsci Republike Srpske. Pod zakletvom, optuženi su usmeno potvrdili nepoštene i lažne izjave, što se tiče njihove srpske vojne službe, koje su upotrebili da steknu imigracione beneficije i preseljenje u SAD.

NJega su stavili u džip marke „dodž durango“ i unutra je video listu imena od kojih je nekoliko njih prepoznao.
– Tada sam znao da nisam jedini koga vode na ispitivanje. U jednom trenutku smo stali i tu nas je čekao kombi sa još trojicom uhapšenih Srba. U kombiju su nam dozvolili da
razgovaramo i tu sam saznao od jednog čoveka da su njega odveli iz kuće i ostavili malu decu samu. Toj trojici su takođe rekli da „Imigraciono želi da razgovara sa njima“ – dodaje ovaj Srbin
Kada su ga privodili od kuće do džipa, nisu mu stavili lisice na ruke zbog komšija, a kada su stigli u zgradu u kojoj su smeštene imigracione vlasti tu su ih slikali i pretresli.
– Stavili su nas u neku ćeliju koja se nalazila u podrumu i tu smo zatekli još troje ljudi srpske nacionalnosti. Bilo je veoma hladno u toj ćeliji. Ubrzo su stigli i ostali uhapšeni i ubrzo nas je bilo 20 – ističe sagovornig „Serbian tajmsa“.

Nema podvala

Paul čarlton, pravnik SAD u Arizoni je izjavio da će vlasti „agresivno da proganjaju sve one koji su lagali o svojoj vojnoj službi da bi nepošteno stekli ulaz u SAD.“
– Mi nećemo da dopustimo da SAD postanu svetište za one koji upotrebljavaju podvale i laži da se kvalifikuju za izbegličko stanje,“ izjavio je Roberto G. Medina, zastupni specijalni agent u birou za istragu Imigracionog i carniskog sprovođenja u Arizoni.
Jana Monroe, specijalni agent FBI u Finiksu, dodala je da, „Amerika pruža slobodu i zaštitu za sve one koji pređu preko njenih granica, a da je osnovni cilj FBI-a i njihovog pridruženja istrazi je da ustanove viši nivo sigurnosti za SAD i da pomognu sačuvati integritet procesa koji odobrava osobama da žive u SAD.

Oko pola tri istog dana, šerif ih je kombijem odveo na čitanje optužnice u Državni Sud u Feniksu. Tu su ih skinuli gole, pretresli, i kasnije u sudnici pročitali optužbu. Posle čitanja optužnice, kako je ko od nas Srba završavao sa saslušavanjem optužnice, stavljali su ih u zatvorski autobus i poslali u zatvor Florens. U jedan ujutru probudili su uhapšene Srbe i dali nam praktično zamrznut doručak.
– Mleko se nije moglo ni piti, jer je bilo potpuno zamrznuto i tek oko šest ujutru su nas odvezli na razgovor sa advokatom. Tako smo četiri dana smo proveli u Florensu, da bi četvrtu noć proveli u „Prolaznoj prostoriji“ Imigracionog zatvora, ćeliji poznatijoj kao „Limenka“ – priča ovaj Srbin.
NJega su 16. septembra u 15 sati pustili kući, rekavši mi da će da mi dozvole da se branim sa slobode.
– Ovo iskustvo je bilo veoma teško. Prilikom transporta, od Feniksa do 100 kilometara udaljenog zatvora Florens, imali smo lance oko nogu, struga i ruku, a na rukama smo imali crnu kutiju koja nam je zabranjivala da bilo šta urade sa rukama – završava svoju priču jedan od optuženih čije ime „Serbian Tajms“ nije želeo da objavi.