ISPOVEST MLADIćA IZ SRBIJE NA PRIVREMENOM RADU U DUBAIJU
PAKAO U RAJU
• čim sam stigao oduzet mi je pasoš, bilo nas je petorica u sobi i deset na jedno kupatilo, a hrana nije mogla da se jede • Vratio sam se tek kada su mi roditelji poslali pare
Raskoš Dubaija, NJujorka Bliskog istoka, zaseni svojim bogatstvom svakog ko u njega doputuje. Neboderi na čijim krovovima se igra tenis, veštačko ostrvo u obliku palme, šoping molovi u kojima se prodaje „od ptice mleko“… sve je to samo jedno lice ovog arapskog grada nastalog na pustinjskom pesku. NJegovu dušu ipak čine ljudi koji omogućavaju da funkcioniše ova turistička meka, a to nisu nekadašnji beduini, a sada bogati biznismeni, već kelneri, recepcioneri, pomoćni radnici… Oni uglavnom dolaze iz inostranstva na privremeni rad u Dubai. Teže fizičke poslove obavljaju Indijci, Pakistanci, Filipinci, Bangladešani. Za rad u ekskluzivnim hotelima, barovima i restoranima regrutuje se radna snaga iz Evrope, a među njima, svoje mesto pod suncem ovog impresivnog, ali surovog sveta pokušavaju da nađu i mladi Srbi.
Rad u raju omogućavaju im razne agencije registrovane u Srbiji. Jedna od njih je IRS (Internešenel Rekruitment Sistem) čiji je vlasnik Maja Radošević, sestra nekadašnje misice Jelene Jakovljević, koja živi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i koja pomaže sestri da za srpsku radnu snagu nađe posao u Dubaiju. Ova agencija zainteresovanim mladićima i devojkama kvalifikovanim za rad u turizmu (za kelnerisanje ili rad na recepciji) nudi dvogodišnje ugovore za zapošljavanje u ekskluzivnim hotelima. Međutim u ugovorima se nigde ne navodi da će im pasoši biti oduzeti i da će im u slučaju raskida dvogodišnjeg ugovora biti vraćeni tek ako isplate penale. Zato su retki oni koji su uspeli da se iščupaju iz ovog „ropstva“.
Pasoši i bežanje
Jelena Jakovljević tvrdi da su ugovori ispoštovani
– Radimo s licencom koja je proverena i ugovorom potpisanim s Ministarstvom za rad i zapošljavanje republike Srbije. Pasoši im nisu oduzeti da bi im se onemogućila sloboda kretanja u Emiratima, već isključivo radi zaštite interesa poslodavca koji je investirao u njih, da ne bi „pobegli“ u neku drugu kompaniju ili se vratili za Beograd ne ispoštujući ugovor.
„Vesti“ su stupile u kontakt sa mladićem (27) iz Beograda, koji je insistirao na anonimnosti, a koji je proletos našao posao preko agencije IRS i radio kao konobar u Dubaiju. On je potvrdio da su njemu i grupi Srba, odmah po dolasku, oduzeti pasoši koji su stajali kod poslodavca.
Ministar naredio istragu
Slobodan Lalović, ministar za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja u Vladi Srbije zatečen je pričom o našim radnicima koji su se javili iz Dubaija tvrdeći da stanuju u lošim uslovima i da su im pasoši oduzeti po dolasku u Emirate. On je naložio svojim saradnicima da provere da li je dozvoljeno i prema kojim propisima da se našim radnicima u inostranstvu oduzimaju pasoši. Ministar Lalović je najavio da će poslati inspekciju u agenciju IRS koja će proveriti da li je poštuje propise i ugovore.
– Mogućnost da će nam dokumenta biti oduzeta, nijednom rečju nije spomenuta u ugovoru sa vlasnikom hotela, niti je to usmeno bilo napomenuto. Koliko ja znam i zakoni UAE zabranjuju oduzimanje pasoša „sezoncima“, međutim, to se masovno krši – tvrdi ovaj mladić.
– Može se reći da smo tamo bili poput roblja. Pre odlaska potpisao sam ugovor da ću mesečno dobijati 300 dolara kao konobar. Arapin mi je u intervjuu u Beogradu rekao da će glavna zarada biti od dobrog bakšiša. Međutim, kada sam počeo da radim, objašnjeno mi je da se bakšiš dobija „prema poenima“. Tako, najviši bakšiš u podeli dobijaju oni koji duže rade, a novopridošlima ostaje crkavica. Potrošio sam svoj novac koji sam „zaradio“, kao i onaj koji sam poneo iz Beograda za „ne daj bože“ i ostao bez novca i pasoša – priča naš sagovornik i dodaje da je posle puno peripetija uspeo da se vrati kući, tek kada su mu roditelji poslali pare za kartu.
Istraumirana lepotica
– Ne razumem u čemu je problem, da li se žale možda zbog toga što su želeli pečene piliće, a ne punjene šnicle? Ni u jednoj zemlji na svetu osim u Emiratima poslodavac ne obezbeđuje budućem zaposlenom avionsku kartu, vizu, smeštaj, osiguranje, zdravstvenu zaštitu. Da li su se oni hranili ptičjim mlekom u Srbiji kada su nezadovoljni hranom u hotelu u Dubaiju? Šokirana sam, doživela sam tešku traumu – tvrdi Jakovljevićka povodom pisanja beogradske štampe o mukama naših radnika koji su otišle na rad u Dubai.
Prema njegovim rečima, nije samo mala zarada problem, već i smeštaj. I dok im je pred odlazak obećavan pristojan komfor, u stvarnosti je bilo drugačije jer je u sobama bilo po četvorica, petorica, desetoro na jedno kupatilo, a da je još gora situacija bila sa hranom.
– Prema ugovoru, imali smo pravo na jedan obrok u toku radnog vremena. Međutim, to je teška, začinjena hrana koja se kuva za Induse i Filipince, a čak ni oni nisu mogli da je jedu – priča ovaj mladić i dodaje da je samo pukom srećom uspeo da se vrati, a da ne plati penale gazdi.
Međutim, retko ko od ovih mladih ljudi odluči da tuži agenciju preko koje je stigao u Dubai, jer su svi potpisali ugovore, koji su prema tumačenju advokata dvosmisleni i oslanjaju se na zakone UAE.
Direktor agencije IRS Maja Radošević i njena sestra Jelena Jakovljević, tvrde da priče o lošim uslovima u kojim su se našli naši radnici koji su preko njih stigli u Dubai nisu tačne.
Radoševićka kaže da u njenoj agenciji vode računa da ugovori budu korektni, upravo da se ne bi širile dezinformacije.
– Sve što su kandidati potpisali u ugovoru sa našom agencijom IRS, maksimalno je ispoštovano. U suprotnom, imali bi osnovu da se žale policiji u Dubaiju, lejbr ofisu (kancelariji za bavljenje problemima zaposlenih), nama iz agencije, Ministarstvu za rad i zapošljavanje u Srbiji. Takođe, mogli su da se požale i ambasadi Srbije u Kuvajtu. Ali, da su otišli u „lejbr ofis“ u Dubaiju, isterali bi ih odatle, jer je njihova priča smešna.Ovde sam da im u svakom slučaju pružim pravnu pomoć ukoliko im zatreba. Priča da ih ne obilazim ili zovem je bespotrebna, jer to nije moja dužnost. Šta je trebalo da idem na kafu s njima, na rođendane – pita Jakovljevićka.
