Pored ovog posla, Đorđe radi još jedan, u drugom restoranu.
„Otkad ovako radim, gotovo da nemam slobodan dan. Budem slobodan ili prepodne ili uveče ako ne radim na jednom od poslova. Naporno bude, zaista. Što se ljudi tiče, prilično su ljubazni, opušteni i generalno prihvataju strance.“
Tražili mu rendgen pluća, jer je iz Srbije
Dok je prikupljao neophodne dokumente, imao je jedan krajnje neobičan uslov koji je morao da ispuni.
„Pored obavezne dokumentacije koje su mi tražili (ugovor, potvrdu iz agencije, kopiju pasoša, ugovor o stanu,potvrdu vlasnika stana da tu prebivam, kopiju lične karte vlasnika stana, i popunjene formulare), zahtevali su da odradim i predam im rendgen pluća, jer je, kako su mi objasnili, Srbija zemlja sa visokim rizikom od tuberkuloze. Bez toga nije bilo moguće da dobijem radnu dozvolu”.
Uštedi od 500 do 700 evra mesečno
Mesećni troškovi koje ima ne razlikuju se mnogo od onih u Srbiji, ali se zato razlika u plati i te kako oseti.
„Mesečno plaćam oko 300 do 400 evra za stan, prevoz, hranu i ostale mesečne izdatke. Sve preko toga mogu da odvojim sa strane, što bude od 500 do 700 evra ušteđevine. To je izvodljivo ukoliko se radi 12 i više sati dnevno, što često znači dva posla, i malo slobodnih dana. Nekad pomislim da se ne isplati, jer ovo nije život. Ali, kad bih u Srbiji toliko zaradio?“, pita se Đorđe.
„Malta nije obećana zemlja, nije ni nešto lepa, ni uređena, ali nije loša za život. Poslodavci gledaju da ti zakinu gde stignu i da ti plate manje, ali je opuštenije. Ljudi žive normalno od svog rada, bez statusnih razlika. Meni se sviđa. I znam da je ovo svesna žrtva zarad, možda, neke bolje budućnosti“, zaključuje Đorđe.
izvor: Dnevne.rs
