ISPOVEST SRBINA PREVARENOG U ABU DABIJU
IZ PAKLA BEZ PLATE
• Ostali su mi dužni 2.000 dolara, ali sam sa kumom odlučio da se vratim kući jer sam shvatio da je sve prevara, ističe Beograđanin Vladimir Dromljak • Sutra odluka o devetorici uhapšenih radnika
Devetorici građevinskih radnika iz Srbije i Republike Srpske, koji su 7. januara uhapšeni u Abu Dabiju u Ujedinjenim Arapskim Emiratima zbog rada na crno, preti proterivanje: oni će sutra biti izvedeni pred sud, i najverovatnije u roku od 24 sata deportovani u otadžbinu.
Kao što su „Vesti“ već pisale ovi radnici – Beograđani Petar Jovanović, Aleksandar Radonjić, Davor čomor, Besim Kurtanović, Šapčanin Radica Božić, Novopazarci Danijal Šved i Ragib Ličina i Prijedorčani Vladimir Mavić i Davor Dejanović, septembra prošle godine su preko agencije „Spajder net“ otputovali u Emirate sa turističkim vizama, uz obećanje vlasnika da će „sve biti sređeno“ u Abu Dabiju. Da ništa nije bilo kako je obećao vlasnik agencije Mensud Bibić potvrđuje i Beograđanin Vladimir Dromljak, koji je pre hapšenja svojih kolega uspeo da pobegne iz Abu Dabija u Srbiju, glavom bez obzira. U ispovesti za „Vesti“ priča o mukama kroz koje je prošao od dana kada je prvi put došao u agenciju „Spajder net“, do odluke dao svom trošku sedne u avion i vrati se kući.
Jeftina radna snaga
Vladimir Dromljak objašnjava da su, kao i većina radnika u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, boravili sa turističkim vizama.
– Viza traje dva meseca. Kada nam je istekla, organizovali su nam formalni izlazak na ostrvo Kiš u Iranu, viza je produžena i mi smo vraćeni u Abu Dabi. Najveći broj radnika po tom principu radi u Emiratima – priča naš sagovornik i dodaje da su naši ljudi tamo gotovo jedini belci.
– Najveći broj radnika sa ovog prostora radio je na takozvanom Palma ostrvu u Dubaiju. Mali broj nas radio je u Abu Dabiju. Moram reći, da smo mi tamo jedina „bela“ radna snaga, ne računajući kvalifikovane inženjere. Fizički radnici su, uglavnom crnci, sa Filipina, zatim Indijci, koji su jeftina radna snaga – objašnjava Dromljak.
– Od samog početka, obećani uslovi nisu bili ispunjeni. Bili smo smešteni u nekoj kući u porodičnom delu Abu Dabija, koja i nije bila toliko loša, ali je novac predstavljao veliki problem. Prvu platu, u oktobru, dobili smo na vreme, ali je već u novembru bilo izvesno da će oko sledeće biti problema. Tada sam i rešio da se vratim. Međutim, počinje neka vrsta psihološkog pritiska, u smislu, da treba da budemo manje plaćeni, jer nismo dovoljno radili, kao zabušavali smo, pa su oni na velikom gubitku, što je bilo apsolutno netačno – kaže Vladimir i objašnjava da je za isplatu zarada u tom gradu bio zadužen upravo Bibić.
Na čelu firme „Bin Salen“ u Abu Dabiju bio je izvesni Jordanac Ali, koji je kada je novac u pitanju, loptu prebacivao na Bibića. I obrnuto, očigledno po dogovoru.
– Ali, tvrdio je da je Bibiću dao novac da nas isplati, navodno čak i više nego što treba, a ovaj je nas je ubeđivao da nismo dovoljno radili i da je firma u gubitku. Pošto novca nije bilo, moj kum Dragan Pantelić i ja krenuli smo u policiju da isteramo pravdu. Međutim, shvatio sam da su naši pokušaji uzaludni. Slali su nas iz jedne u drugu stanicu, u svakoj smo davali izjave i na kraju smo odustali, jer nam je viza već istekla – priča Dromljak i dodaje da im je Ali na kraju dao oko hiljadu dolara, ali je ostao dužan više od 2.000 dolara, uz molbu da ga ne prijavljujemo policiji.
Jordanac je nekoliko dana kasnije iznenada promenio mišljenje, postao arogantan i nije želeo više da priča o bilo kakvim dugovima prema radnicima.
– U međuvremenu se verovatno raspitao i saznao da ne možemo ništa da dobijemo ako ga prijavimo, jer smo radili sa turističkim vizama. Kum i ja smo tada pokupili stvari i prvim avionom se vratili u Beograd – veli Vladimir Dromljak.
Što se tiče sudbine svojih kolega sa kojima je radio na postavljanju gipsanih ploča u hotelu „Interkontinental“ i zgradi njihovog Ministarstva inostranih poslova, Vladimir naslućuje da su sigurno prošli kroz pravi pakao.
– Poslednji put sam se sa njima čuo na Badnje veče. Rekli su mi da su sa Mensudom Bibićem dogovorili da im sutradan, 7. januara isplati novac, jer su kao i ja odlučili da se vrate. Međutim, sutradan niko od njih više nije bio dostupan ni na jedan mobilni telefon, i tada mi je bilo jasno da je nešto krenulo loše – priča naš sagovornik i kaže da sumnja da su oni najverovatnije otišli u policiju da prijave da poslodavci neće da ih isplate i da su tada uhapšeni i prebačeni u zatvor.
