Zaključno sa 1. oktobrom ove godine evidentirano je ukupno 554 vojnih memorijala i mesta stradanja iz više ratnih perioda. – Kada se nadležnost u toj oblasti nalazila na nivou savezne države ova je evidencija izostala
Povodom obeležavanje 97. godišnjice Kumanovske bitke , kod Spomenika pobedi Srpske vojske u Kumanovskoj bici, na brdu Zebrnjak kod Kumanova, u Makedoniji, delegacija Vlade Srbije odala je državnu počast povodom obeležavanja godišnjice Kumanovske bitke. Pored polaganja lovorovih venaca biće izveden umetnički program, a čitav projekat realizuje Ministarstvo rada i socijalne politike u saradnji sa Ministarstvom odbrane, Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom prosvete, Ministarstvom spoljnih poslova, Ambasadom Republike Srbije u Republici Makedoniji i zajednicom Srba u Makedoniji.
Obeležavanje ovakvog jednog događaja i naš nedavni napis o dobrovoljnoj akciji beogradskih planinara iz Planinarsko-smučarskog društva Kopaonik i članova Udruženja ratnih dobrovoljaca koji su raščistili devet decenija zapušteno srpsko vojničko groblje u makedonskom selu Skočivir, povod su za razgovor sa Mirom čavaljugom, pomoćnikom ministra rada i socijalne politike u Sektoru za boračko-invalidsku zaštite.
Naime, Sektor za boračko-invalidsku zaštitu Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije nadležan je za stanje naših vojnih memorijala u svetu, ali tu je dužnost dobio tek krajem 2003. godine, usvajanjem Ustavne povelje. Verovali ili ne, celu brigu o srpskim vojnim memorijalima u svetu i u Srbiji vodi samo tročlana grupa stručnjaka u Sektoru: uz čavaljugu, tu su još i Dejan Ristić, istoričar, savetnik, i Vladan Jovanović, stručni konsultant, arhitekta. U susretu sa, recimo, više desetina francuskih stručnjaka koji se, u ime svog Ministarstva bave zaštitom vojnih memorijala ove zemlje, Francuzi mogu, po sopstvenim rečima, samo da – skinu kapu.
Ovom malom trojcu treba, zapravo, zahvaliti za ubrzanu izradu sveobuhvatne evidencije srpskih vojnih memorijala i mesta stradanja koji se nalaze izvan teritorije Republike Srbije. Na osnovu prikupljenih podataka, srpski vojni memorijali nalaze se u četrdeset država Evrope, Azije, Afrike, Australije i Severne Amerike. Zaključno sa 1. oktobrom ove godine, evidentirano je ukupno 554 vojnih memorijala i mesta stradanja iz više ratnih perioda.
Toj brojci treba dodati preko 5.000, do sada evidentiranih, vojnih memorijala u samoj Srbiji.
Za neverovati je, međutim, da je u prethodnim decenijama kada se nadležnost u toj oblasti nalazila na nivou savezne države ova evidencija izostala. Sektor za boračko-invalidsku zaštitu Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije danas, zato, ne ispunjava samo svoju zakonsku obavezu već i ispravlja višedecenijski odnos prema baštini koji je doveo do toga da se ona na početku XXI veka u pojedinim svojim segmentima može smatrati veoma ugroženom.
Primeri za to, kaže nam Miro čavaljuga, su nepokretna kulturna dobra na području AP Kosovo i Metohija, kao i brojni vojni memorijali i mesta stradanja u inostranstvu.
Uređenja i održavanja spomenika u inostranstvu regulisana su odredbama međudržavnih sporazuma, a čavaljuga kaže da se, nakon izvođenja sveobuhvatnih restauratorsko-konzervatorskih radova, svaki konkretni vojni memorijal ili mesto stradanja redovno održava što podrazumeva angažovanje stalnog čuvara i obezbeđivanje uslova za njegov posao.Sredstva za sve ove namene izdvajaju iz budžeta Srbije i zavise od opšte ekonomske situacije u zemlji.
U kakvom su stanju vojni memorijali i mesta stradanja? Gde su najugroženiji?
– Od kraja 2003, završeno je više od 200 obimnih i složenih projekata izvođenja restauratorsko-konzervatorskih radova, pa se može reći da je sadašnje stanje, u odnosu na ono zatečeno pre samo šest godina, neuporedivo bolje.činjenica da se mere zaštite izvode na vojnim memorijalima i mestima stradanja u inostranstvu, kao i da je stepen očuvanosti pojedinih među njima bio zabrinjavajući, govori da srpski stručnjaci ulažu velike napore u zaštitu onih najugroženijih.
S obzirom na današnje obeležavanje godišnjice Kumanovske bitke na Zebrnjaku, pitamo u kakvom su stanju spomenici u Makedoniji?
– Na teritoriji Republike Makedonije do sada je evidentirano ukupno 35 srpskih vojnih memorijala iz perioda Balkanskih, Prvog i Drugog svetskog rata, mada se procenjuje da je njihov broj daleko veći. Stoga je proces njihovog evidentiranja i dalje u toku. Osim monumentalnih vojnih memorijala i mesta stradanja, na teritoriji te države nalazi se izuzetno veliki broj tzv. pukovskih grobalja i pojedinačnih grobnih mesta, čija je zaštita posebno složena, imajući u vidu da se najčešće nalaze u veoma nepristupačnim predelima – kaže nam Miro čavaljuga. – U Makedoniji su obnovljene Spomen-kapele u Udovu i Krivoj Palanci, priprema se obnova Spomen-kapele u selu Dolno Kalaslare kod Velesa (sve ove kapele su istovremeno i spomen kosturnice – u njima su posmrtni ostaci srpskih vojnika) i Spomen-kapele na Kajmakčalanu. Njena obnova će biti teška zbog nepristupačne lokacije u najvećem delu godine, nedostatka osnovnih tehničkih mogućnosti (nema ni vode ni struje), visine (2.525 m) i zbog lošeg puta koji vodi do nje.
Naš sagovornik napominje da se za sve aktivnosti na ovom planu mora unapred obavestiti Vlada Republike Makedonije, i moraju da se dobiju odgovarajuće dozvole za radove, kao i da je do sada postojala odlična saradnja i razumevanje makedonske strane.
Inače, ovo Ministarstvo poklanja posebnu pažnju zaštiti Spomenika na Zebrnjaku. Do sada su izvedeni obimni radovi na sanaciji očuvanog dela spomenika, angažovan je čuvar, a nedavno su postavljeni reflektori za noćno osvetljenje čitavog kompleksa, kaže Miro čavaljuga.
———————————————————–
Poziv građanima da se jave
– Mi, kao Ministarstvo rada i socijalne politike, nadam se da nas razumete, naprosto ne možemo da u svakom trenutku imamo sopstvena saznanja o stanju srpskih memorijala u 40 država sveta, odnosno da naši ljudi budu na licu mesta! Zato i upućujemo poziv svima koji posete neki naš vojni memorijal u inostranstvu da se slobodno jave Ministarstvu i obaveste ih o njegovom stanju i, ako imaju, pošalju i slike – reči su čavaljuge.
