Dok Srbiji preti poplava poskupljenja, državna kasa se prazni, planovi i projekti države stoje, a redovi nezaposlenih postaju sve duži, političke svađe oko vlasti postaju sve usijanije i neizvesnije. Prošle godine smo čekali mesecima na formiranje vlade, a ove se političkim pregovorima ni ne sluti kraj.
Poznati srpski istoričar Predrag Marković za „Vesti“ smatra da je domaćim političarima u ovom trenutku najvažnije da usaglase apetite u podeli resora, a tek posle toga će se baviti nacionalnim interesima.
• Zemlja grca u problemima, vlast se svađa oko fotelja, pa se nameće pitanje da li su Srbi dosad nešto naučili od istorije ili su neke lekcije pogrešno shvatili?
– Ne treba biti previše strog. Demokratija podrazumeva svađe, posebno u nestabilnim državnim sistemima kao što je naš. A svoj udeo u stalnom gloženju ima i mentalitet. Italijani imaju stalno problema s vladama pa to ne smeta državi da funkcioniše. Politička nestabilnost ne mora da bude i problem državi. Kod nas je nevolja što politika utiče na ekonomiju i privredu, pa nam je potrebna stabilna vlada koja bi obezbedila strana ulaganja.
• Kakva nam se onda budućnost smeši?
– Buduće vlade biće stabilnije od prethodnih, jer smo kao država već pretrpeli najveći udarac – proglašenje nezavisnosti Kosova. Teško da će nam se desiti još neki takav nokaut. Kod nas se političari okupljaju oko novčanog interesa. Ako se tu dogovore, drže se prilično solidarno. To pokazuje i uspešan politički dogovor na lokalnom nivou, jer nema svađa oko plena.
• Zašto poslednja vlada nije mogla da se održi?
– Vlada nam je pala na spoljnopolitičkom pitanju. Premijer Vojislav Koštunica se u jednom trenutku naljutio na svoje koalicione partnere i na svoju stranku. Svi su se oni fino slagali do proglašenja nezavisnosti Kosova nakon čega je nastala politička kriza koja traje do danas. Političke elite moraju da usaglase pravila igre ma o kom pitanju da je reč.
• Stalno slušamo prognoze da posle Kosmeta sledi otcepljenje Sandžaka i Vojvodine. Koliko su te najave realne?
– U Vojvodini je dugo godina bila drugačija vlast, zato je sad važno da se uspostavi ista vlast u Vojvodini i Srbiji. Sandžak nije toliki problem. NJegove dve suprotstavljene partijske struje su obe integrisane u politički život zemlje.
• Možete li da napravite istorijsku paralelu današnjeg političkog trenutka i srpske prošlosti, da li su se ovakve situacije ponavljale i kako su vladari pronalazili rešenja?
– Za Srbiju kriza nije redak slučaj. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca pre diktature stalno je bila u političkoj krizi. Kralj Aleksandar Karađorđević obarao je svaki čas vlade, a premijer Nikola Pašić umro je nakon poslednje svađe s njim. Kralj ga je uvredio do smrti jer je kritikovao njegovog sina Radomira zbog učešća u aferama. Od srpskih vladara jedino se kralj Petar Prvi Karađorđević nije mešao u rad vlade, ali uglavnom zato što je bio star.
• Srbija se 1878. prilično uzdala u pomoć bratske Rusije, ali su njeni interesi iznevereni Sanstefanskim mirom, pa je izgubila deo teritorije u korist Velike Bugarske. Da li postoji takva opasnost i danas?
– Rusiji je trebao izlaz na toplo more pa je Bugarska dobila neke srpske gradove. To su Srbi doživeli kao izdaju, ali ubrzo je stvar popravljena Berlinskim kongresom. česte su takve situacije u istoriji da velike sile gledaju svoj interes. Danas je naš politički interes da budemo i u dobrim odnosima s Rusijom i da uđemo u Evropsku uniju. Ta dva puta se ne razdvajaju.
Radikali još nisu okusili pravu vlast
Šta bi Srbiji donela proevropska, a šta narodnjačka vlada?
– Niko ne zna kakvi su kadrovski potencijali radikala. čak i kad je Srpska radikalna stranka pravila koalicije s vladajućim strankama nisu joj davali ozbiljna ministarstva. Osim toga, treba imati u vidu da proevropska vlada pravi bolju atmosferu za ulaganje u zemlju. Za državu nije dobro ni da se pravi takav raskol gde će Novi Sad imati demokratsku, a Beograd radikalsku vlast.
• Kako druge nacije rešavaju političke krize? Jesu li njihovi političari složniji kad je nacionalni interes u pitanju?
– U bivšim jugoslovenskim republikama političari su uglavnom složniji od naših. Tako su sve hrvatske stranke jedinstvene kada su državni ciljevi u pitanju, ali su njima i zadaci jednostavniji. Retko je koja država u situaciji da treba da se integriše u Evropu koja ignoriše njen suverenitet. Zato je našim političarima mnogo komplikovanije.
• Da li Srbija kaska za susedima i koja je cena tog zakašnjenja?
– Raspored snaga iz bivše Jugoslavije je uglavnom ostao isti. Slovenci i Hrvati su ispred Srbije, a ostali kaskaju za njima. Makedonija je naposlušnija zemlja u ovom delu sveta, ali i dalje ima problem s Albancima. S druge strane, pretekle su nas Rumunija i Bugarska. Naročito su Rumuni napravili veliki skok, a to su i zaslužili. Nekad postoji istorijska pravda.
• Šta je najveći poraz srpske politike od raspada Jugoslavije?
– Imamo dva velika poraza, a to su nestanak Srba iz Krajine i okupacija Kosova. Tome je doprinela složena situacija u odnosima naših političara i velikih sila. Srpska država je počinila najveći greh kad je odbila miroljubivi plan Jovana Raškovića, a onda napustila hrvatske Srbe. Što se Kosova tiče, Srbija je nudila nekoliko kompromisa devedesetih godina prošlog veka, ali su Albanci imali veliku
• A da li je bilo neke političke pobede?
– Dejton je velika srpska pobeda, kao i 5. oktobar, koji je simbolični trijumf građana Srbije.
Gostujući profesor na više fakulteta
Predrag Marković je rođen 1965. godine u Beogradu. Studirao je i doktorirao istoriju u Beogradu, usavršavao se u Berlinu i Budimpešti.
Napisao je nekoliko knjiga i više desetina studija, pretežno iz društvene istorije i istorije kulture na srpskom, engleskom i nemačkom jeziku.
Bavi se ne samo istoriografijom, već i prevođenjem, pisanjem publicističkih tekstova i izradom obrazovnih televizijskih programa. Bio je pobednik jednog od poslednjih ciklusa „Kviskoteke“ u SFRJ 1989. godine, a danas piše pitanja za različite kvizove. Zaposlen je u Institutu za savremenu istoriju, a predaje kao gostujući profesor na više fakulteta.
• Neki tvrde da su na našoj političkoj sceni isključivo politikanti, političari jedni druge nazivaju budalama i lopovima, a šta vi mislite?
– Političari ne mogu da budu bolji od naroda iz kog su potekli. Pogledajte kakva grubost vlada u pošti, autobusu ili u opštini, pa što bi nam političari bili bolji. Oni su samo deo našeg opšteg nevaspitanja. Može se čak i reći da su gori od baze.
• Možete li da predvidite šta će se dogoditi u narednih pet godina u Srbiji?
– Srbija ima šansu da uđe u Evropsku uniju i to u periodu između pet i sedam godina. Hrvatska nas je već pretekla kao zvanični kandidat.
• U kojoj državi biste se ponovo rodili da možete da birate?
– U nekoj skandinavskoj zemlji, jer su to najprosvećenija društva na svetu i sve je u službi građana.
• Da se vlast nenadano nađe u vašim rukama šta biste učinili za dobrobit građana i države?
– Istog trenutka bih sebi dao ostavku… Da se ne uobrazim.
