Istorija

Саопштење за јавност Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине Беране Поштовани грађани, Српска народна одбрана Васојевића и Лимске долине Беране обавјештава јавност да је Странка правде и помирења која је филијала странке народног посланика у Скупштини Србије Муамера Зукорлућа, три дана некажњено и за сада без последица провоцирала православни живаљ у Беранама, честитајући им некакав Дан Санџака 20. новембар. Ми у Српска народна одбрана Васојевића неби се преко медија оглашавали да се није на билбордима огласила некаква Странка правде и помирења која свим становницима некаквог “Санџака“ честита Дан тог истог Санџака. Из ових шкрабописа ови необавијештени остаци санџакбеговата прижељкују “ некакве санџаке “,е господо санџаци су нестали прије сто и више година са одласком турског окупатора и они су изумрли. Али треба знати да “Санџаци“ били само административне јединице којима су управљали санџакбегови са војним плијеном, добивши од султана санџак, тј. заставу као симбол влас..

Приредио Ђорђе Бојанић Обраћајући се присутнима, командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић поручио је да је данашња Копнена војска кроз ватру, покрет и маневар, окосница снаге Војске Србије и да је поносан на све припаднике Копнене војске јер су часни војници и добри људи. Овде можете погледати беседу генерала Милосава Симовића… Свечаности „Ниш кроз ратове“, посвећеној богатој војној историји и свим јунацима тог града, присуствовали су представници Града Ниша, нишких градских општина, локалних самоуправа, верских заједница, ветеранских удружења и бројни гости. У културно-уметничком делу програма наступили су: вокални солисти Данка Стојиљковић, Љиљана Петров, Катарина Божић, Војислав Спасић и Бранимир Стошић – Каце, драмски уметници нишког Народног позоришта Драгана Јовановић, Александар Крстић и Мирослав Јовић, црквено-певачка дружина „Бранко” на челу са диригентом Саром Цинцаревић и Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички” на челу са диригенто..

Србија је први пут, после 35 година, издвојила средства за генералну реконструкцију гробља и споменика у Мензел Бургиби и спомен-костурнице у Бизерти. Средства је издвојило Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Тако ће, после деценија небриге, српска војничка гробља у Тунису бити достојна ратника који у њима почивају. Бизерта. Претпоследњи дан децембра 1915. године. После тродневне пловидбе по „сињем мору широком, хладном, дубоком“, лађе француске бацају сидра у најсевернијем граду Африке. У највећу тунишанску луку, искрцавају се први српски војници – младеж 10. кадровског пука која је бранила Београд под командом Драгутина Гавриловића. За њима њихови саборци, питомци Скопске официрске школе… Преживели су албанску голготу, исцрпљени, болесни, испијени… Обнова: За плате чувара у граду Алжиру, Мензел Бургиби и Бизерти, годишње издвајамо 6.000 евра као и своте за плаћање струје, комуналија и ситнијих поправки – кажу у Министарству за рад, запошљавање, борачка и ..

Дана 12. новембра у просторијама Вороњешког државног универзитета одржан је први Руско-балкански самит народне дипломатије. На самиту су учествовали познати балкански и руски политичари, политиколози, новинари, културни и јавни дјелатници. На почетку скупа организатор и домаћин Љубомир Радиновић поздравио је присутне и пожелио успјешан рад учесницима самита уз наду да ће овакав формат дијалога постати традиционалан. Скуп су поздравили: губернатор Вороњешке области Александар Гусев, предсједник Чеченске Републике Рамзан Кадиров, депутат Државне Думе и предсједник партије Родина Алексеј Журављов. Путем видео линка скупу су се обратили познати руски књижевник, публициста и предсједник Изборског клуба Александар Проханов, Владимир Соловјов, предсједник Савеза новинара Русије као и представници локалних органа Вороњешке области и РПЦ. Кадирову захвалница Предсједник организационог одбора Љубомир Радиновић уручио је захвалницу предсједнику Чеченске Републике Рамзану Кадирову за допринос ..

У овој етнички хомогеној средини од 2.937 породица 582 су биле поисламљених и поарбанашених Срба, пто је тачно једна петина од укупног броја, а што даје асимилациони однос 4 Албанца на 1 Србина (чешће Српкињу). То даље упућује на процену да је од 1.616 хиљада Албанаца пописаних 2011 године, око 320 хиљада пореклом Срба. При томе, ради се о 150 до 200 насеља која су у потпуности српска по пореклу становништва, а која су примивши ислам још и језик изгубила како би се изједначили са веома насилним дошљацима. Између два светска рата, у једином кратком периоду када су Срби имали власт на КиМ извршено је досељавање колониста у Дреницу, њих 692 породице у време извршених истраживања А. Урошевића. Албанци су спалили куће колонистима на почетку и на крају другог светског рата, чинили су свакакве злочине које је комунистичка власт од 1944 године само потврдила, те се највећи број колониста није вратио. Манастир Девич је у марту 2004 године горео по ко зна који пут, а власт КиМ спрема се постан..

Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајтаСРПСКА ИСТОРИЈА – Код Краљеве чесме у Београду, 2. новембра 2019. године служен је помен невиним жртвама нових комунистичких власти, које су у смрт послате без суда, кривице и било какве пресуде крајем 1944. и почетком 1945. године. Ви сте били у организацији и као говорник. Да ли сте задовољни скупом? Tо је већ пети по реду комеморативни скуп код Краљеве чесме. Кренуло се негде 2015. године са свега десетак учесника које је иницирао отац Александар Аздејковић, свештеник из Раковице. Као и свака добра и племенитa идеја добијала је временом све више присталица. Тај простор је био деценијама запостављен и запарложен, претворен у џунглу, поплављен, затрпан земљом и шутом, девастирана чесма (прелепа чесма са питком водом) посвећена Краљу Александру. Простор је оживео нашим трудом последњих година.Временом се број поклоника ове идеје увећавао. Уредили смо пристојно овај постор , посекли шуму, поставили обележја, изложбу, државне заставе на ј..

Јасно пише ко је издао генерала Дражу Михаиловића и како је доспео у комунистичку замку. Изјаву тим поводом дао је унук Драже Михаиловића и потпредседник ПОКС, Војислав Михаиловић: “Из документације се јасно види да су “савезници” мога деде, Британци и Американци, обећали помоћ у његовом лечењу од тифуса. Предложили су да га евакуишу авионом у Италију, где ће га лечити, а затим ће га вратити у српске планине. По плану 13.марта 1946. године слетели су са два авиона у село надомак места Рудо, у источној Босни где их је чекао болесни и без свести генерал Михаиловић. Уместо да га одведу у Италију, испоручили су га комунистима у Сарајево. Мени је драго да је истина изашла на видело, да су ови документи потврдили да Никола Калабић није издао Дражу, него је то била прљава комунистичка пропаганда, са намером да се морално дискредитују најодани Дражини људи и цео Равногорски покрет. Сада је јасно зашто у данашње време званичници САД и Велике Британије срамежљиво спомињу да је мој деда био њихо..

Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА – У оквиру центра ,,Спона“ којим ви руководите, ви сте уређивали часопис Слово и радили на платформи информативног портала ,,Спона“ www.srbi.org.mk. Шта је „Спона“ до сада урадила и који је задатак тог центра? Центар Спона регистрован је децембра 2005. године, као грађанска асоцијација и веома успешно делује на широком пољу активности, мада у условима хроничних проблема пре свега због нестабилних и осцилирајућих финансијских потпора. Од 2006. Спона одржава ажурну информативну понуду на сајту www.срби.орг.мк , а једини информативни часопис на српском језику Слово са подлистком за најмлађе Словце, тренутно је “на паузи” због недостатка финансијских средстава. И поред тога виталне активности Центра Спона ипак се одржавају, иако под тешким условима. – Имате и своју библиотеку у центру. У Центру је су библиотека и читаоница са значајним делом фонда, превасходно обогаћеног вредним донацијама Народне библиотеке Србије. На и..

Пре тога је у Шиду, као и у осталим крајевима Аусто-угарске где су Срби чинили већину, формирано Народно веће, као привремени орган власти. Председник Већа био је апотекар и земљопоседник Јован Шумановић, магистар фармације, из чувене породице Шумановића, рођен у Шиду 1873. године од оца Светозара и мајке Катарине, где се 1930. и упокојио. Сву своју имовину, кућу и земљу, завештао је Српској краљевској академији (садашњој САНУ) у Београду. Око 40 Срба из Шида у Првом светском рату били су добровољци у јединицама војске Краљевине Србије. Неки као солунски добровољци, неки као добровољци у бици на Добруџи. Десетине најугледнијих Шиђана одведено је у злогласни логор у Арад, а мађарска војска је приликом упада у православну цркву уништила део архива. На дан Светог Арсенија Сремца 10.новембра 2019. у храму Светог оца Николаја у Шиду након Свете Литургије служен је парастос Јовану Шумановићу и Шиђанима, учесницима Првог светског рата, што је уједно и први пут да се овај значајни датум обел..

Прво да се присетимо шта се то десило прошле године… Прође и тај јубилеј стогодишњице 2018. али, тај сраман чин мора да се забележи и не сме да се заборави… када је Косово* било међу земљама победницама у Првом светском рату… е, стварно велика срамота за ту и такву Европу. Али то и није много чудно, баш ти исти наши савезници Французи и Енглези су захтевали да им се сва помоћ плати. Чак и пертле за цокуле које су биле испоручене српској војсци пред пробој Солунског фронта, а да не говоримо о топовској муницији већег калибра. Чак и пертле! Опанци на ногама тих јунака више нису били употребљиви. И плаћене су савезницима њихове пертле! И то морамо да знамо. Црква Нотр Дам у Паризу Али, зато и као захвалност што смо бранили Европу и своју отаџбину ми данас као захвалност имамо заставу Косова* међу земљама победницама у Цркви Нотр Дам у Паризу, тамо где су 1389 године звонила црквена звона у част победе Српске војске на баш том Косову. Верујем да је ово била само провокација а не незнањ..