Istorija

ЗОРАН ШАПОЊИЋ датум: септембар 2004. У рано септембарско јутро врхове планине Гиљеве попала магла. Она јутарња, више измаглица но магла, понегде прозирна па сунчеви зраци кроз њу праве велике, тешке, шарене завесе окачене по косама и клекама, понегде густа ко вуна вуче се доловима, закачи је јутарњи поветарац, подигне увис, заковитла, избаци јој праменове, изненада је пусти, а она се свали међу клеке, легне на беле стене разбацане по пустари около, угаси зрак сунца који се до тог трена весело вртео у капи росе на врху жуте травке. Стојимо на планинском превоју, на широком каменом друму Ташо Хамидовић и ја. Он горштак, крупних костију, широк, распречио опанке на сред пута, стоји и ослушкује, “еда ли се ико иђе од чобана Рамиза Таића”, чији су торови горе у магли, чује. Или чобани или бронзе и звона на вратовима овнова. Срели смо се два сата раније, у пространом пољу иза Сјенице, ударио он пешке низ поље, ја колима уз поље. – Сабахајрула – поздравио ме у сред поља, у полумраку, кад са..

Међу припадницима савезничких трупа Срби су били најромантичнији и најживописнији. Прошли су тешке борбе као и остали њихови савезници, али готово без помоћи и без савременог наоружања. Како би одржали бројно стање својих јединица били су принуђени да регрутују и жене. Те Амазонке биле су неустрашиве даме. Упознали су ме с једном од тих ратница чије су храброст, лидерске и војничке способности биле легендарне. Имала је чин пешадијске нареднице. У овом кратком тексту нећу је звати по имену већ по чину. То је био први пут да сам срео једну савремену Амазонку и то је за мене, онако младог, био запањујућ призор. Претпостављам да је имала између двадесет осам и тридесет година. Била је висока, тамнокоса, оштрих, орловских црта лица и лепог стаса. Видело се да је у доброј физичкој кондицији иако су последице неколико месеци гладовања у планинама биле још донекле видљиве. Упознали смо се у једном кафеу и она је прихватила позив да вечера са мном. Кад смо се срели на аперитиву пре оброка бил..

ЛАЛИЋ: Господине Киковићу ових дана се оглашавају и највиши црногорски званичници који злонамјерно коментаришу појаву тробојки на молебанима и скуповима подршке Српској цркви у Црној Гори.Објасните јавности као историчар о првој појави тробојке? КИКОВИЋ: Још од Француске револуције 1789. године тробојке су биле симболи слободе и то нажалост не зна или не жели да зна премијер Душко Марковић. Ових дана се од премијера и од стране злонамјерних медија и новинара сепаратистичке орјентације блиских властима, замјера што се на молебанима носе тробојке усред Црне Горе. Као да тробојка није црногорска застава, напротив, она је стара колико и традиција слободарске Црне Горе. ЛАЛИЋ: Објасните детаљно о појави тробојке у Црној Гори? КИКОВИЋ: Познато је кроз историју да је тробојка била увијек застава и симбол Црне Горе. Књажевина Црна Гора је период у историји Црне Горе када је успостављена тробојка. Постојала је од 1852. до 1910. године. Прије ње, Црна Гора била је наследна епископија, а посто..

ТУРЦИ РУШЕ ПРЕКРАЈАЊЕ ИСТОРИЈЕ: У 15. веку Косово без Албанаца; Чак их није било ни у северној Албанији 09.09.2019 Дефтер за Вукову област, званични документ Османског царства из 1455. године, чији оригинал се налази у Историјском архиву у Истанбулу показује да средином 15. века на простору Косова и Метохије није било Албанаца. Прецизније, на целом простору између Проклетија и Копаоника било је само 46 албанских породица. То је званични резултат пописа становништва који је извршила турска власт, а који је, као јединствен документ, сачуван до данашњих дана. Овај документ показује и сав бесмисао тврдњи званичника из Приштине да су Албанци, као староседеоци, чак учествовали и у Боју на Косову, на страни кнеза Лазара Хребељановића, а да јунак који је убио турског цара Мурата, у традицији познат као Милош Обилић, није био Србин него Албанац. Јер, ако је 1455. године у српској покрајини било само 46 албанских породица, намеће се закључак да их 1389. године, када су српски витезови на ..

Кањон Јерме се налази на неких 30 км од Пирота, као највећег града овог дела земље, а ту су и Димитровград и Бабушница, чинећи тако савршен троугао у чијем се тежишту налази ова авантуристичка атракција. Кањон је најлепши у оном делу реке који повезује Асеново кале и село Власи, где се може уживати у прелепом крајолику дужине неколико километара. Река Јерма извире у зони Власинског језера и одатле тече северозападно, према суседној Бугарској. Ту, код села Стрезимировца, одлази у Бугарску. У том делу прави величанствен ток пролазећи кроз Трновско ждрело, а потом прелепо заокреће и враћа се назад у Србију, као да жели да ода почаст земљи у којој извире. У тих 15км проласка назад, између висова Влашких планина (1442м) и Гребена (1337м) усечен је кањон Јерме, са два величанствена кланца Одоровско и Влашко ждрело, чије се стрме стене уздижу на висину између 300 и 400м, са ширином од 10м до 30м. Асеново кале је високо 1032м и врх је оближње планине Руј, а уједно је и једино место где кањон..

Село је већински муслиманско. Током Другог свјетског рата из овога села усташе су регрутовали муслимане за своје јединице. Највише муслимана било је у локалној муслиманскј милицији. Неки су ишли добровољно а неки под присилом. Нажалост и у овом муслиманском селу било је оних који су чинили страшне злочине и пљачке над српским становништвом. Према свједочењима преживјелих Срба након рата, ови милиционери припадали су Хаџиефендић лигији са сједиштем у Тузли. На челу ове легије био је Мухамед Хаџиефендић. Неки од познатих злочинаца из Гара су: Хусић Бего Хакија, Софтић Шахбаз Зајкин, Ђерзић Осман Брајкин, Ђерзић Ахмет Алијин, Ђувић Јусуф Брајкин, Халилчевић Ђулага Сулејманов. Неки од наведених ,илиционер су пред крај рата прешли у партизане или су били писари у локалним мјесним одборима. Према свједочењу Милеве Његомировић 1946. године, Халилчевић Ђулага Сулејманов јој је рекао да ће је убити зато што је препознала своју краву код њега. По њеним ријечима она је и те 1946. године живјела ..

Срби га не памте, Веселин Шијаковић је убио гестаповског официра, једног од најодговорнијих за нацистички злочин у Крагујевцу 21. октобра 1941. Навршила се још једна тужна годишњица од бруталног „прозивања В-3“ и стрељања ђака у Крагујевцу. Међутим Србија је потпуно заборавила свог хероја, који је пале ђаке осветио! Марта 1943. године, у Врњачкој бањи, Веселин Шијаковић је убио гестаповског официра, једног од најодговорнијих за нацистички злочин у Крагујевцу 21. октобра 1941, када је стријељано 3.000 цивила, од којих 300 ученика. Веселин Шијаковић је рођен 1924. године у Никшићу где су се његови родитељи доселили из Андријевице. Други свјетски рат затекао га је у Крагујевцу гђе је учио Војно-техничку школу. Када су запосели зграду Војно-техничког завода, Немци су заробили се питомце, па и њега. Убрзо су, међутим, пустили Хрвате, Муслимане и Словенце, а Србе су упутили на принудни рад. НА ЧЕЛУ ТРОЈКЕ Са два друга, Веселин је успео да побегне у шуму, где су сусрели припаднике Југо..

Зидање Скадра на Бојани испевао је старац Рашко, а забележио Вук Стефановић Караџић и представља најбољу песму о узиђивању живог бића у темеље неке градње. Јакоб Грим песму је превео на немачки и рекао је да је једна од најдирљивијих песама свих народа и свих времена. Са друге стране, чувени Гете није делио Гримово мишљење, па је изјавио да је дух песме “сујеверно варварски”. Главни актери песме су ликови из српске историје, Вукашин и Угљеша Мрњавчевић. Иако се у песми спомиње и трећи брат Гојко, историјски никада није потврђено да је он заиста постојао, већ се верује да је плод колективне маште. Народни певач уграђује у песму лик краља Вукашина у познату епску концепцију неверника који први погази реч и открива својој љуби поруку виле да ће у темеље града бити узидана ручконоша која сутрадан дође да донесе мајсторима ручак. Насупрот Вукашину, народни певач ставља младог Гојка, као трећег брата, најпоштенијег, највећег јунака, најдостојанственијег. Од све браће, једини Гојко не ка..

Сава путује између Свете Горе и Константинопоља, а кад Србији запријети пропаст од грађанског рата, он се враћа кући да је спасе. Кад смири ситуацију у земљи, он одлази у Свету земљу гдје купује три манастира. Преваљује хиљаде километара кад се копном путовало пешке или на коњу, а по мору једрењацима Хиландарски монах Сава Српски, пре пострижења принц Растко Немањић, био је међу савременицима славан као дипломата, преговарач, свјетски путник, просветитељ, законописац, творац националне цркве. Историчари указују да је Сава, иако по чину само монах, прекинуо грађански рат своје браће Стефана и Вукана, у који су умијешали као савезнике Угарску и Бугарску, доводећи Србију на руб пропасти. У најтежем тренутку појавио се Сава с групом Хиландараца, бивших службеника Немањиног двора, и очевим моштима, зауставио је грађански рат и својим ауторитетом практично поставио на престо првог српског краља Стефана. Доцније је у контактима с папом издејствовао да овај из Рима од папе добије круну, а кр..

Објављен водич  „Српске светиње Шар-планине, Призрена и околине“ др Александре Новаков         Живе светиње у којима се служи Литургија   Водич је написан да се српској али и светској јавности укаже на постојање 55 светиња (цркве у којима се литургија служи) на једном тако малом простору                                                                                                                            У издању Косовскометохијског одбора Матице српске...