Istorija

dav Уз подршку копнене војске и генерала Милосава Симовића, Нишлије имају прилику да у наредних недељу дана у холу Дома војске у Нишу погледају изложбу. Кратку беседу поред Душана Басташића одржао је и проф. др Милош Банђур, заменик градоначелника Ниша у холу Дома војске у Нишу где је и постављена изложба. Погледајте видео… Ђиновић, Басташић, Бојанић Филм ,,Крст над јамом“ доноси најзанимљивије и најзначајније видео записе прикупљене на теренима Велебита и острва Пага где је међу првима почињен геноцидни злочин над српским народом, сведочења преживелих, снимке трагања за местима концентрационих логора, крашких јама и масовних гробница жртава. Филм је снимљен на терену, што овом филму даје додатну тежину. Бићемо слободни и своји, само ако не заборавимо корене, а свима нама су корени и на Велебиту и свим осталим стратиштима, преноси Ђорђе Бојанић. Овај филм снимљен у продукцији Удружења „Јадовно 1941.“, говори о тим почецима, напорима да се над јамама уздигну православни крстови,..

Rijeka (Fiume) / Foto: printscreen Ипак, прича око града Fiume (Rijeka) је веома поучна, и заслужује да се потсетимо јер лагарије сувише дуго трају, а заборавност је ипак људска особина која се мора спречавати, истине ради! Те далеке касне јесени 1918.године, француска је лађа искрцала на риву града Fiume батаљон ослободилачке српске војске, коју су дочекали малобројни Срби, становници тада угарског лучког града, и малобројно хрватско становништво махом из града Сушака, са друге обале потока Рјечина, који је оштро делио већински талијански град и мању хрватску варош! Врло брзо је команда батаљона утврдила да је становништво града и околина према Истри већински талијанско, са малобројним хрватским староседеоцима (град је од 41000 становника имао 38000 Талијана!). Када стигоше француско-британске привремене окупационе трупе и домаћи формираше свој Национални савет који прогласи припајање града и целе Истре (тада већински насељене Талијанима!) краљевини Италији, удовољи српска коман..

ПИШЕ, МИЛОШ СТАНИЋ Провео сам три дана у Хиландару. Неко рече да је то као да се вратите у средњи век, истина подсећа мало на Game of Trons али на стероидима. А уствари, био сам на самом извору наше културе тамо где се Византија и Римско царство преточило у српство. Одувек сам желео да посетим Хиландар. Још као мали чуо сам да тамо не може свако да иде, да је то велика част и да су ту били сви наши краљеви и цареви. Хтео сам да га посетим али никако да се склопе коцкице. Нисам хтео да одем тамо као туриста већ сам хтео да ме одведе неко ко је био и ко зна да ме уведе у причу. То је дефинитивно био мој теча Груја који је редовно ишао тамо, али је пре две године нажалост умро. Остало је да чекам да се поклопе звезде. Ове године се то десило и имам много тога да вам испричам. Када ме неко пита како је било, ја кажем ”Само једна реч – неизрециво.” Света Гора Прво да се разумемо. Света Гора је центар православља за цео свет и увек је то била. Оно што је Ватикан за католике, то је Света..

Није ништа чудно да Срби заборављају оне који су им се нашли у неком тренутку када им је то било потребно. Напротив, то је постала симптоматична појава. Она се на жалост односи и на најмлађег подофицира у свету из Првог светског рата, Момчила Гаврића. Он је све учинио за Србију, али за живота није дочекао да се по њему назове нека школа, касарна или нека друга институција. Момчило Гаврић поздравља мајора Стевана Туцовића, брата Димитрија Туцовића, током Првог светског рата Ево због чега је Гаврић заслужио да га Срби не забораве, и да се његово име уреже у памћење. Рођен је 1. маја 1906. године у Трбушници код Лознице, као осмо дете Алимпија и Јелена Гаврић. Када је почео Први светски рат имао је само осам година. Августа 1914. године, остао је сам, наиме, аустроугарски војници из Хрватске домобранске 42. дивизије (позната и као „Вражја дивизија“) убили су му оца, мајку, сестре, браће и бабу, а кућу запалили. Гаврић је преживео случајно или судбина је тако одредила. У тренутку масакр..

http://slobodnahercegovina.com/duh-samoporicanja-samo-12-cirilicnih-izdanja-na-beogradskom-sajmu-knjiga/ Поређења ради, један од највећих процената ћириличних књига у периоду од 145 година (1868-2013, Завод за проучавање културног развитка) у Загребу је био 19%. Дакле, празник књиге у Београду је очигледно и празник латинице, а треба подсетити да се у светској културној баштини све што је штампано латиницом аутоматски приписује хрватској културној баштини. Из овога се може закључити да Србија великодушно своју културну баштину поклања управо онима који прогоне ћирилицу (и не само њу) чекићима, пушкама и ножевима. Ову анкету је спровео Србски културни центар „Ћирилица“ Београд током Сајма књига. Од 166 издавача, 89 њих исписују свој назив ћирилицом, а од осталих 77, 33 имају стране називе, иако су српски издавачи. Треба споменути да нису анкетирани страни издавачи, као и да постоји доста издавача разних црквених епархија који су сви ћирилични, тако да они повећавају просек ћириличн..

Са територије данашње Србије (и Црне Горе) комунисти одлазе крајем лета и у јесен 1941. и пребацују се понајвише у Босну и све до јесени 1944. године се не враћају на та подручја. Постоје спорадични инциденти које комунисти предузимају на територији централне Србије, понајвише путем ситних злочиначких акција организација попут злогласног Космајског партизанског одреда, али то су дању били цивили, а ноћу диверзанти. Комунисти никада не би завладали на територији данашње Србије да није било совјетских тенкова и Црвене армије. Без њих, чак и сво наоружање које су им Енглези дали 1943. године, не би им помогло да уђу на територију данашње Србије. У неколико наврата су то покушали током краја лета и јесени 1944. и сваки пут су били одбијени. Зато је код нас исход Другог светског рата зависио од тога да ли ће доћи до уласка англо-америчке војске као у Италији или Црвене армије као у Бугарској. Чим је Црвена армија прешла Дунав, рат је практично код нас био готов. Совјетска Црвена армија је ..

Ово је само једно обично упутство о одласку, али не и шта можете видети и како је тамо, јер то остављам вама да доживите утиске. Углавном, ово је моје искуство, јер има велики број људи који су на друге начине дошли до Хиландара и другим путевима, тако да је ово само један од начина да посетите Хиландар. На овај пут смо кренули брат и ја, не из Београда, већ из једног малог села поред Бање Врујци. Километраже, гориво, путарине итд… и остали трошкови наравно да зависе од тога којим аутомобилом крећете на пут. Ми смо кренули са Шкодилаком Фабијом која троши ко Зипо упаљач. Први корак. На сајту Хиландара можете пронаћи мејл адресу где шаљете упит о вашој посети манастиру. п.с.намерно нисам уписао адресу како им не би спамовао инбокс. У мејлу наведете да имате жељу да посетите манастир Хиландар и да тражите благослов за посету Светој Гори. Наведите обавезно колико дана желите да останете и датум долска и одласка. Ускоро ћете добити одговор, понекад прође и неколико дана, али проверав..

Новости пишу да ће бити одржани Међународна конференција о Јасеновцу, отварање Српско-јеврејског центра за изучавање српског језика, културе и историје и поводом 790 година од првог ходочашћа Светог Саве, постављање меморијалне плоче у част оца аутокефалности СПЦ. Међународном научном конференцијом о Јасеновцу, која се одржава под покровитељством министарстава за спољне послове и просвете и Архива Војводине, председаваће проф. др Гидеон Грајф, истраживач Института за Холокауст „Шем олам“ у Израелу. На крају конференције предвиђено је доношење Јерусалимске декларације о Јасеновцу. Професор Грајф каже за Новости да су се, када човечанство обележава 80 година од почетка Другог светског рата, десила два догађаја као производ синхронизоване акције хрватске римокатоличк-е цркве и хрватског државног врха. У Јерусалиму су се током државне посете Израелу хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић десили догађаји чији је циљ ревизија историје о улози усташа у Другом светском рату, а који ..

У последње време на друштвеним мрежама, али и у штампи и књигама, води се полемика око тога да ли се правилно пише србски или српски. Како нама у имену стоји варијанта са б, осећам потребу да напишем чланак на ову тему. Пре свега треба напоменути да је језик жив. Мења се временом, уводе се правила и измене. Када читалац наиђе на придев србски написан у облику српски, прво што му падне на памет је да се ради о грешци аутора. „Не знају за једначење сугласника по звучности“ је прво што се помисли, или „Ови нису чули за Вука“. Али да ли је баш тако? Облик србски, углавном користе људи који су упознати са тим правилом, те намерно скрећу пажњу на њега. А многи се изненаде када чују да је и сам Вук Караџић користио облик са словом б, србски. Не само што је први Вуков речник штампан као србски речник, него и сам Вук о овом питању кореспондира са Владиком Лукијаном Мушицким. У свом писму он наводи: „У рјечнику ће србском бити описани готово сви обичаји србски“. На овај део Мушицки одговара:..

Протојереј-ставрофор др Душан Кашић (Извор: Википедија) Душан Љ. Кашић: Српска црква у тзв. Независној Држави Хрватској Српска православна црква доживела је за време окупације (1941–1945) најтежу судбину у оном делу раскомадане Југославије који су окупатори као „Независну Државу Хрватску“ дали у власт усташама. То подручје није у почетку имало тачно одређене границе, јер „силе осовине“, које су овој „држави“ дале „независност“, још нису биле начисто шта ће задржати за се.[1] Подручје Независне Државе Хрватске (НДХ) прекинуло је сваку везу са Србијом и осталим југословенским покрајинама, које су се налазиле под мађарском, бугарском или италијанском окупацијом. Тако је и Српска црква на том подручју изгубила везу са својом централом у Београду, остала је одсечена и препуштена својој злој судбини у новој усташкој држави, која отпочетка није крила свој непријатељски став према српству и православљу. Напротив, она је уништење српства и православља на свом подручју сматрала за свој први зад..