ТУРЦИ РУШЕ ПРЕКРАЈАЊЕ ИСТОРИЈЕ: У 15. веку Косово без Албанаца; Чак их није било ни у северној Албанији
09.09.2019
Дефтер за Вукову област, званични документ Османског царства из 1455. године, чији оригинал се налази у Историјском архиву у Истанбулу показује да средином 15. века на простору Косова и Метохије није било Албанаца.
Прецизније, на целом простору између Проклетија и Копаоника било је само 46 албанских породица. То је званични резултат пописа становништва који је извршила турска власт, а који је, као јединствен документ, сачуван до данашњих дана. Овај документ показује и сав бесмисао тврдњи званичника из Приштине да су Албанци, као староседеоци, чак учествовали и у Боју на Косову, на страни кнеза Лазара Хребељановића, а да јунак који је убио турског цара Мурата, у традицији познат као Милош Обилић, није био Србин него Албанац.
Јер, ако је 1455. године у српској покрајини било само 46 албанских породица, намеће се закључак да их 1389. године, када су српски витезови на ..
Кањон Јерме се налази на неких 30 км од Пирота, као највећег града овог дела земље, а ту су и Димитровград и Бабушница, чинећи тако савршен троугао у чијем се тежишту налази ова авантуристичка атракција. Кањон је најлепши у оном делу реке који повезује Асеново кале и село Власи, где се може уживати у прелепом крајолику дужине неколико километара.
Река Јерма извире у зони Власинског језера и одатле тече северозападно, према суседној Бугарској. Ту, код села Стрезимировца, одлази у Бугарску. У том делу прави величанствен ток пролазећи кроз Трновско ждрело, а потом прелепо заокреће и враћа се назад у Србију, као да жели да ода почаст земљи у којој извире. У тих 15км проласка назад, између висова Влашких планина (1442м) и Гребена (1337м) усечен је кањон Јерме, са два величанствена кланца Одоровско и Влашко ждрело, чије се стрме стене уздижу на висину између 300 и 400м, са ширином од 10м до 30м.
Асеново кале је високо 1032м и врх је оближње планине Руј, а уједно је и једино место где кањон..
Село је већински муслиманско. Током Другог свјетског рата из овога села усташе су регрутовали муслимане за своје јединице. Највише муслимана било је у локалној муслиманскј милицији. Неки су ишли добровољно а неки под присилом. Нажалост и у овом муслиманском селу било је оних који су чинили страшне злочине и пљачке над српским становништвом.
Према свједочењима преживјелих Срба након рата, ови милиционери припадали су Хаџиефендић лигији са сједиштем у Тузли. На челу ове легије био је Мухамед Хаџиефендић. Неки од познатих злочинаца из Гара су: Хусић Бего Хакија, Софтић Шахбаз Зајкин, Ђерзић Осман Брајкин, Ђерзић Ахмет Алијин, Ђувић Јусуф Брајкин, Халилчевић Ђулага Сулејманов. Неки од наведених ,илиционер су пред крај рата прешли у партизане или су били писари у локалним мјесним одборима. Према свједочењу Милеве Његомировић 1946. године, Халилчевић Ђулага Сулејманов јој је рекао да ће је убити зато што је препознала своју краву код њега. По њеним ријечима она је и те 1946. године живјела ..
Срби га не памте,
Веселин Шијаковић је убио гестаповског официра, једног од најодговорнијих за нацистички злочин у Крагујевцу 21. октобра 1941.
Навршила се још једна тужна годишњица од бруталног „прозивања В-3“ и стрељања ђака у Крагујевцу. Међутим Србија је потпуно заборавила свог хероја, који је пале ђаке осветио!
Марта 1943. године, у Врњачкој бањи, Веселин Шијаковић је убио гестаповског официра, једног од најодговорнијих за нацистички злочин у Крагујевцу 21. октобра 1941, када је стријељано 3.000 цивила, од којих 300 ученика.
Веселин Шијаковић је рођен 1924. године у Никшићу где су се његови родитељи доселили из Андријевице.
Други свјетски рат затекао га је у Крагујевцу гђе је учио Војно-техничку школу. Када су запосели зграду Војно-техничког завода, Немци су заробили се питомце, па и њега. Убрзо су, међутим, пустили Хрвате, Муслимане и Словенце, а Србе су упутили на принудни рад.
НА ЧЕЛУ ТРОЈКЕ
Са два друга, Веселин је успео да побегне у шуму, где су сусрели припаднике Југо..
Зидање Скадра на Бојани испевао је старац Рашко, а забележио Вук Стефановић Караџић и представља најбољу песму о узиђивању живог бића у темеље неке градње.
Јакоб Грим песму је превео на немачки и рекао је да је једна од најдирљивијих песама свих народа и свих времена. Са друге стране, чувени Гете није делио Гримово мишљење, па је изјавио да је дух песме “сујеверно варварски”.
Главни актери песме су ликови из српске историје, Вукашин и Угљеша Мрњавчевић. Иако се у песми спомиње и трећи брат Гојко, историјски никада није потврђено да је он заиста постојао, већ се верује да је плод колективне маште.
Народни певач уграђује у песму лик краља Вукашина у познату епску концепцију неверника који први погази реч и открива својој љуби поруку виле да ће у темеље града бити узидана ручконоша која сутрадан дође да донесе мајсторима ручак.
Насупрот Вукашину, народни певач ставља младог Гојка, као трећег брата, најпоштенијег, највећег јунака, најдостојанственијег.
Од све браће, једини Гојко не ка..
Сава путује између Свете Горе и Константинопоља, а кад Србији запријети пропаст од грађанског рата, он се враћа кући да је спасе. Кад смири ситуацију у земљи, он одлази у Свету земљу гдје купује три манастира. Преваљује хиљаде километара кад се копном путовало пешке или на коњу, а по мору једрењацима
Хиландарски монах Сава Српски, пре пострижења принц Растко Немањић, био је међу савременицима славан као дипломата, преговарач, свјетски путник, просветитељ, законописац, творац националне цркве. Историчари указују да је Сава, иако по чину само монах, прекинуо грађански рат своје браће Стефана и Вукана, у који су умијешали као савезнике Угарску и Бугарску, доводећи Србију на руб пропасти.
У најтежем тренутку појавио се Сава с групом Хиландараца, бивших службеника Немањиног двора, и очевим моштима, зауставио је грађански рат и својим ауторитетом практично поставио на престо првог српског краља Стефана. Доцније је у контактима с папом издејствовао да овај из Рима од папе добије круну, а кр..