Istorija

Зидање Скадра на Бојани испевао је старац Рашко, а забележио Вук Стефановић Караџић и представља најбољу песму о узиђивању живог бића у темеље неке градње. Јакоб Грим песму је превео на немачки и рекао је да је једна од најдирљивијих песама свих народа и свих времена. Са друге стране, чувени Гете није делио Гримово мишљење, па је изјавио да је дух песме “сујеверно варварски”. Главни актери песме су ликови из српске историје, Вукашин и Угљеша Мрњавчевић. Иако се у песми спомиње и трећи брат Гојко, историјски никада није потврђено да је он заиста постојао, већ се верује да је плод колективне маште. Народни певач уграђује у песму лик краља Вукашина у познату епску концепцију неверника који први погази реч и открива својој љуби поруку виле да ће у темеље града бити узидана ручконоша која сутрадан дође да донесе мајсторима ручак. Насупрот Вукашину, народни певач ставља младог Гојка, као трећег брата, најпоштенијег, највећег јунака, најдостојанственијег. Од све браће, једини Гојко не ка..

„Далимилова хроника“ је веома важан документ за Чехе, јер је то први познати писани текст на чешком језику, негде у првој четвртини 14. века. Текст је такође преведен на немачки и има много реиздања у овом делу света због велике популарности. Укратко, овај текст нам даје хронолошку историју Словена, почевши од најстаријих времена и завршавајући са важним догађајима 14. века. Аутор повезује порекло Словена још са градњом Вавилона. Али, да буде шокантније, не користи реч „Словени“ уопште, већ уместо тога реч Срби! У ВИ веку Прокопије први пут помиње Словене у Византији (Источном Римском Царству) и наводи их као Склабои (Σκλάβοι). Прво помињање старословенског је из ИX века и чита се Словене (Словěне). Па зашто Срби, а не Словени? То је мистерија, али овај текст тврди да су се Срби након што их је Бог казнио преселили из Вавилона у област Медитерана. Аутор нажалост не може да нам обезбеди изворе за своје тврдње, али претпоставља се да су неке од његових идеја базиране на старим хроник..

Приредио, Ђорђе Бојанић С обзиром на то да је књига НЕБЕСКЕ ХЕРОИНЕ СВЕТА, Радмиле Тонковић већ доживела 43 промоције у Русији, Србији, Републици Српској, Црној Гори, Грчкој, Кипру, Великој Британији и Швајцарској, a у најави тек предстоје нове промоције, ред је да је представимо и на сајту Српска историја, а ускоро очекујемо промоцију и у Нишу. Проф. Радмила Тонковић за ову књигу, енциклопедију предложена је за велику државну награду Русије ,,Медаља Пушкина”, коју лично уручује руски председник, а додељује се за заслуге у области културе, просветитељства, књижевности и уметности и за важну улогу у очувању културног наслеђа, мира, учвршћења пријатељства и сарадње међу народима света. Велики је успех и част бити и предложен за ту престижну награду. У прва два месеца 2019. године књига НЕБЕСКЕ ХЕРОИНЕ СВЕТА је уврштена у Фонд Конгресне библиотеке у Вашингтону (Либрарy Цонгресс оф Wасхингтон), у ФАИ (Међународној ваздухопловној федерацији) је проглашена за јединствену светску енциклопе..

За сајт Српска историја говори Борис Малагурски, српски и канадски филмски режисер, продуцент, сценариста, телевизијски водитељ и активиста Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА – Ваши корени потичу из пољског града Mала Гора, ваши преци доселили су се у 17. веку? Порекло мог презимена је, заправо, суботичко. У Бици код Сенте се у војсци Еугена Савојског од стране Турака рањен један војник, који је пребачен у војну болницу у Суботици, где је одлучио да остане. Презиме је добио по родном месту и то презиме данас носим. – Како сте кренули да се бавите документарним филмом и режијом, били сте један од млађих редитеља, а врло брзо сте достигли велике успехе? Први филм сам снимио са 8 година са друштвом из школе. У основној школи смо снимали аматерске римејке омиљених филмова, а у средњој школи смо снимали оригиналне документарце и игране филмове. Први успех сам постигао документарним филмом о мом одласку у Канаду, који је освојио награду у Торонту. – Изаша..

О бруталном страдању српског цивилног становништва села Влајићи код Теслића, учињеног од усташке руке за вријеме Другог свјетског рата” дуго се ћутало. У бившој држави то је била забрањена тема и као таква, обавијена велом тајне, мало се знало о овом моунструозном случају. Захваљујући групи људи, а на иницијативу Архијереског намјесништва и благослаову надлежног епископа, 2013. године формиран је Одбор за истраживање почињених злочина у теслићком крају. По прикупљеним чињеницама које потврђују да је 25. јануара 1943. године нестао готово читав један заселак Влајића, Долићи, под под патронатом тадашње Независне државе Хрватске урађен је документарни филм под називом ”Влајићки мученици” којег потписује професор Алекса Kасаповић, иначе предсједник СПKД ”Просвјета” у Теслићу. Документрани филм ”Влајићки мученици” свједочи о збивањима у Другом свјетском рату која су остала изван ратних биљешки и историјске документације. Влајићи су само једно такво мјесто у БиХ које је страдало у Покољу, ..

Приредио, Ђорђе Бојанић Социјално и политичко незадовољство против режима од 6. јануара 1929. год, није могло да се смири, због тога је краљ Александар Карађорђевић био приморан да промени устав (Октроисани) 1931. године, који није никога задовољио, па се криза наставља (овим уставом диктатура је озакоњена). Доношењем новог устава 1931.године краљ Александар Kарађорђевић није успео да придобије вође српских политичких странака, иако је режим диктатуре био ублажен, а генерал Петар Живковић је, као оличење диктатуре, био смењен. Краљ је настојао да оживи савез Југославије, Чехословачке и Румуније (мала Антанта, створен 1921. године). Према Совјетском Савезу задржао је доста хладан став. Да би учврстио спољнополитички положај, четрдесетшестогодишњи краљ Александар је кренуо у политичку посету Француској. Убиству Александра Карађорђевића је претходило неколико неуспелих атентата. Године 1916. у Солуну је наводно покушан атентат на регента Александра Карађорђевића, због чега је пуковн..

Поводом обиљежавања осам вјекова аутокефалности Српске православне цркве, у београдском центру „Сава“ одржава се свечана академија, под називом „Завјет Светога Саве“. Тим поводом српски патријарх Иринеј и предсједник Србије Александар Вучић одлуком Синода СПЦ, одликовани су Орденом Светог Саве првог степена. фото: Новости Иринеј је рекао да је у мандату Александра Вучића Србија „кренула великим кораком напријед“ и да се Србија отворила према свијету. Патријарх Иринеј је додао и да се предсједник Вучић „бори да очува свој народ на Косову и Метохији, на тој светој нашој земљи“. „Оно што се силом узме, то се врати, али оно што се поклони, то се никада не врати! Не смијемо поклонити ни педаљ наше земље“, рекао је патријарх српски Иринеј предсједнику Александру Вучићу! фото: Новости „Чињеница је да је судбина Косова у највећој мјери зависи од нас. Зато га молим да у будућности чини оно што чини данас. Прихватамо компромис и договор, али поклон не. Ја се захваљујем господину предсједнику..

Село је већински муслиманско. Током Другог свјетског рата из овога села усташе су регрутовали муслимане за своје јединице. Највише муслимана било је у локалној муслиманскј милицији. Неки су ишли добровољно а неки под присилом. Нажалост и у овом муслиманском селу било је оних који су чинили страшне злочине и пљачке над српским становништвом. Према свједочењима преживјелих Срба након рата, ови милиционери припадали су Хаџиефендић лигији са сједиштем у Тузли. На челу ове легије био је Мухамед Хаџиефендић. Неки од познатих злочинаца из Гара су: Хусић Бего Хакија, Софтић Шахбаз Зајкин, Ђерзић Осман Брајкин, Ђерзић Ахмет Алијин, Ђувић Јусуф Брајкин, Халилчевић Ђулага Сулејманов. Неки од наведених ,илиционер су пред крај рата прешли у партизане или су били писари у локалним мјесним одборима. Према свједочењу Милеве Његомировић 1946. године, Халилчевић Ђулага Сулејманов јој је рекао да ће је убити зато што је препознала своју краву код њега. По њеним ријечима она је и те 1946. године живјела ..

Тог 7. октобра 1915. године, мајор Краљевске српске војске Драгутин Гавриловић одржао је чувени говор браниоцима српске престонице, када је његов батаљон био посљедња резерва у одбрани Београда. Окупивши своја три вода, као и остатке већ расутих јединица испред кафане „Јасеница“, Гавриловић је одржао говор који је ушао у војне енциклопедије и уџбенике реторике, и о коме се прича преко сто година. „Јунаци, тачно у 15 часова непријатељ се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате више, да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!“. Силно мотивисани браниоци Београда кренули су у јуриш и – вјечну славу. Преузето ИН4С

Данима је трајало иживљавање Брозових бандита, у коме је на разне начине убијено око 3500 српских младића, углавном припадника Српског добровољачког корпуса и више стотина четника. Поубијана Српска национална омладина била је највреднији део српства, која је годинама покушавала да се одупре злоделима агената Коминтерне у Србији. Ова „операција“ била је највећа „борбена“ акција словеначких партизана у II Светском рату. Ови „јунаци“ и „ослободиоци“ нису се нарочито истакли у борби против окупатора, али су врло крвожедно прионули на мучко убијање српске националне омладине. Овај догађај је за време Брозове СФРЈ био најстроже цензурисан, јер тековине револуције, братство и јединство нису дозвољавале да се истина пробије. И данас постоје они који су преживели стрељања. Упознао сам двојицу од њих. Наша емиграција успела је да сакупи готово сва имена пострадалих. Данас на Кочевском рогу постоји дрвени крст, спомен обележје. Кочевје – Титов најкрвавији злочин Књига „Кочевје – Титов најкр..