Istorija

Проблем са шиптарским претензијама на Косово и Метохију још пре Другог светског рата је уочио српски нобеловац Иво Андрић. Познати књижевник тада је био високи дипломата Краљевине Југославије. У јануару 1939. године на захтев Владе, израдио је пројекат решења Косметског проблема, у којем је предложио исељење дела шиптарског становништа у Турску, као и поделу Албаније између Југославије и Италије, према којем је Србија требало да добије Северну Албанију и луку Драч! „Дозвола Италији да узме макар део балканске територије је мање зло, јер је за нас у овом тренутку важно само једно, а то је стратегијско осигурање Косова“, поручио је Андрић. Нажалост, српска Влада није одмах одреаговала на Андрићев пројекат, ускоро је почео и Други светски рат и цела идеја решења косовског проблема је пала у воду. Поделом Арбаније нестало би привлачног центра за арбанаску мањину на Косову, која би се, у новој ситуацији, лакше асимиловала. Ми би евентуално добили још 200.000 – 300.000 Арбанаса, али су ..

Захваљујући завету Светога Саве, који нам је оставио 1219. године када је издејствовао аутокефалност Српске православне цркве, српски народ је успео да преживи и победи сијасет искушења и невоља које су га пратиле а, како видимо, и данас прате наш народ, поручио је патријарх Иринеј. Патријарх је у посланици поводом обележавања 800 година аутокефалности СПЦ истакао и да је српском народу у исто време тај завет помогао и да не поклекне. Пре 800 година, када је Свети Сава успео да издејствује аутокефалност Српске православне цркве, српски народ се, баш као и данас налазио на географској, духовној и политичкој вододелници истока и запада, навео је патријарх Иринеј у посланици поводом јубилеја СПЦ додајући да је успон средњовековне српске државе, предвођене Стефаном Првовенчаним и Светим Савом плод ангажовања свих најбољих, добро организованих и обједињених снага народа, покренутих јединством вере, мисли, речи, дела и циља. „Под окриљем аутокефалне Цркве, архиепископ Сава, са седиштем у ..

Споменик ослободиоцима Ниша смештен је у самом центру града, на Тргу Краља Милана и обележава раздобље ослободилачких ратова против Турака, Бугара и Немаца. Четири најзначајније године тог раздобља убележене су на споменику: 1874. и 1877.година, период борби за ослобођење од Турака и 1915.и 1918.година, почетак окупације и ослобођење града у Првом светском рату. Карактеристике споменика Овај споменик је израђен од црног мермера и састоји се од постоља са четири рељефа, на коме се налазе бронзане скулптуре са високим постаментом у чијем је доњем делу постављен сплет фигуралних композиција ратника у борби. На врху споменика се налази Коњаник, Весника слободе (Моравац на коњу), са заставом слободе у десној руци, на којој су утиснути иницијали „СССС“ , а који представљају слоган „Само слога Србина спашава“. Ниже је фриз који представља борбу Стевана Синђелића на Чегру, а на северној страни Коле Рашић диже Нишлије на устанак. Источна и западна страна симболишу догађаје од 1809. до 1918..

Данас су само појединци прешли у албански насељени део града да својима запале свеће, да виде шта је остало од гробова који су у корову зарасли. Да виде, могу ли уопште наћи гробове, споменике, кости… Гробље у јужном делу Косовске Митровице, као и многа друга српска гробља широм Косова и Метохије, често су била мета напада. Упутити се сам, врло је ризично… што сам осетио и сам на својој кожи пре две године обилазећи дедин и бабин гроб, коме сам једва и обрисе нашао, и једва претекао, само зато што сам хтео да сликам разорени гроб и варварски чин, то се некоме није свидело… Оно што су и данас затекли, речима је неописиво… Наше гробље у јужној Косовској Митровици… гробови поломљени, зарасли у корову и трави. Злочин и над мртвима. Туга! Овај пакао траје две деценије, а та ,,циволизована“ Европа деценијама ћути на сурови вандализам над мртвима. Ово није запамћено у цивилизованом свету. Имамо пример да су поједина гробља, после разарања споменика на њима, минирали као оно у Старом Грацк..

У Загребу се одржава премијера Филма “Дневник Диане Будисављевић” о хероини која је спашавала жену и ђецу из усташких логора. Међутим, истог дана биће приказан и филм “Ђечије прихватилиште Сисак”, а тамо ће бискупи покушати да објасне зашто су ђеца у том “усташком одмаралишту” тако често умирала, наводи хрватски историчар Хрвоје Kласић. Он подсјећа да је и прије двије године, нимало случајно баш на међународни Дан сјећања на жртве Холокауста, у Загребу одржана трибина под називом “Јасеновац – лажни мит”. Док је у другим уређеним демократским државама јавно негирање и умањивање злочина и жртава наци-фашизма законски санкционисано, у Хрватској је то већ 30 година редовна и нормална појава, упозорава Kласић. Посљедњих неколико година настоји се умањити трагична прича о логорима које су усташке власти оснивале за ђецу. Углавном српску. Чињенице кажу да је све почело након удружене њемачко-усташке офанзиве на планину Kозару, како би се тај крај “очистио” од партизана, али и локално ста..

Рођен у сиромашној породици 1909. године. После завршене основне школе у Иригу, Авксентије одлази на обућарски занат у Београд, где га успешно завршава. Веома брзо се запослио и започео да прави ципеле и копачке, за фудбалере, као страствени љубитељ овог спорта – прича Ладислав Варга, публициста и драмски писац, који је у својој књизи „Мозаик житеља иришких“ укратко описао овог не тако у јавности познатог Сремца. Авксентије Лукић После дугогодишњег рада, пред Други светски рат, Авксентије се враћа у Ириг, где отвара прву приватну радњу у Улици Змај Јовиној. – У то време био је врло вредан и способан занатлија. Какав је био мајстор, говори чињеница да су муштерије из Београда код мајстора Лукића наручивале ципеле, а други обућари широм земље такође тражили његове моделе – објашњава Варга. Осим што су му украли патент, овај Ирижанин, имао је врло трагичну судбину Када је формиран и основан фудбалски клуб Раднички у Иригу 1938. године, Авксентије, који је био познат по надимку Аца, н..

Ипак, оно по чему сви памте Петра Живковића, свакако је његов надимак Пера “фурунџија” или Пера “педер” због чаршијских прича о његовој наводној хомосексуалности. Петар Живковић је рођен 1. јануара 1879. у сиромашној неготинској трговачкој породици. У младости Живковић долази 1897. у Београд, престоницу тадашње Краљевине Србије, пошто је претходно завршио гимназију у Зајечару. Генерал Петар Живковић једна је од најинтригантнијих личности наше политичке историје. Нижи течај на Војној академији завршио је 1899. године и као коњички потпоручник службовао 3 године у Нишу, да би се потом дошколовао на Војној Академији. Након дипломирања, брзо је напредовао у служби, а завршио је и додатно школовање у оквиру 14. класе Више школе Војне академије. Од 1907. до 1909. године је био на усавршавању у Француској. Имао је чин капетана већ 1910. године, пуковника 1915. године. Живковић је сматран је за веома способног организатора, у потпуности посвећеног свом послу. Ред, рад и дисциплина били су ..

…… Грешни поп Иван, нека је свакоме познато колика туга беше (те године) по земљи када погибе кнез (Лазар) и (Мурат) велики цар турски. ЗАПИС ИЗ ПРОЛОГА Запис из Пролога такође је настрадао приликом уништавања Народне библиотеке у Београду 6. априла 1941. године. Пролог од марта до августа писан је био на пергаменту српском редакцијом. Ђура Даничић је изучавао овај рукопис и дошао до закључка да је настао у првој половини 14. века. Осим поменутог записа у овој књизи било је још неколико записа важних за српску историју. „Овога дана (28. јуна) 1389. године био је бој кнеза Лазара с царем Муратом на Косову Пољу. Ту многа тела падоше од хришћана и до Турака. Прво су били Срби разбили и цара Мурата убили. Због бекства неких од српске војске, Турци преодолеше и би велика битка. Убише и славног српског кнеза Лазара.“ ЗАПИС ИЗ АПОСТОЛА Запис из Апостола је сачуван само у преписима јер је страдао као и претходна два записа приликом страдања Народне библиотеке у Београду. Апостол је био пи..

Царица, или Зорица како су је још звали, рођена је око 1283. године у браку српског краља Милутина и његове треће супруге Јелисавете Арпад, ћерке угарског краља Иштвана V. Иако брак са Јелисаветом није дуго потрајао, само годину дана, Милутин је Царичину мајку вратио у њену домовину Мађарску, а ћерку Царицу оставио да одраста на свом двору са браћом Стефаном и Константином. Краљ Милутин Царицу Немањић спомиње анонимни хроничар који је 1308. године пролазио кроз Србију и оставио податке о узроцима грађанског рата између Милутина и брата Драгутина, сремског краља. Милутин је, приликом преговора са владарима Западне Европе, нудио Шарлу Валои брак између Шарла II Алансонског и своје ћерке Царице. Овај брак требало је да учврсти савез између Милутина уперен против византијског цара Андроника II. Преговори су вођени јула 1308. године и завршени су неуспехом. Ипак, помиње се да се Царица удавала два пута. Датум њене смрти није запамћен, као ни то да ли је имала потомке. Ипак, остаје упамћен..

Митрополит загребачко-љубљански господин Порфирије каже да је добијање самосталности цркве које је издејствовао Свети Сава 1219. године, одредило судбину српског народа. “Тај догађај је одредио све потоње правце кретања нашег народа. Непосредно пре тог догађаја Срби су били подељени у више политичких управа и били су под више црквених јурисдикција. Ни национално, ни духовно нисмо имали перспективу”, каже господин Порфирије. Подсећа да је отац Светог Саве уједињио све српске земље, а да је потом Свети Сава отишао у Никеју и издејствовао аутокефалност. Централна прослава 800 година самосталности Српске православне цркве биће у манастиру Жича и у Београду од 6. до 9. октобра. Господин Порфирије објашњава да је седиште Светог Саве, првог српског архиепископа, било у манастиру Жича. “Започињемо овај свечани догађај управо литургијом у манастиру Жича где ће свету литургију служити патријарх господин Иринеј”, каже господин Порфирије. После Жиче, планирано је да патријарх и владике отпут..