Istorija

Док је вјерујући народ по снијежној мећави и са иконама у рукама бранио своје светиње, доказујући да је спреман да по сваку цијену сачува достојанство, традицију и своју цркву, родила се епска пјесма “Порука са Дурмитора”. Надахнут величанственом снагом, одлучношћу и спремношћу на жртву српског народа, епски пјевач Раденко Пиле Вукотић са Жабљака, историјске сцене уједињеног народа из Црне Горе преточио је у прелијепе стихове посвећене бранитељима светиња СПЦ, са јасном поруком режиму Мила Ђукановића да народ неће одустати од наума да спријечи отимање црквене имовине. Порука са Дурмитора И твоја сила проћи ће вала једнога дана запамти љиго, коначно ево Богу хвала народ се вјерни на ноге диг’о. Упамти добро поруку моју коју ти шаљемо свако вече: Бранимо цркву и вјеру своју од тога ништа немамо прече. Вјерујте добро нећемо стати, сви смо у један ступили строј, Храмове наше нећемо дати, ми смо Његошев поносан сој. Порука свима који нас плаше законом срамним који се спрема, ако пушти..

Црна Гора дочекује Божић у знаку велике, свеправославне и мирне борбе против антицрквеног и дискриминаторског Закона, којим се планира отимање српских светиња. У том духу Срби у Црној Гори и честитају Бадњи дан. На друштвеним мрежама данас кружи једна посебна честитка са фотографијом која је обиљежила ове дане. И жељу и вољу једног народа да сачува своју Цркву и свету вјеру. На њој је мотив литије са Дурмитора која је одржана у синоћ на минус седам степени целзијуса и храбри младић који са крстом корача кроз снијег. Та фотографија обишла је свијет и постала симбол борбе за одбрану светиња Српске православне цркве у Црној Гори.

Због тога се и видљиви симбол Његов, који са нарочитим обредом уносимо у домове своје, зове Бадњак. Бадњак (млад церић или храстић, или, пак церова или храстова гранчица)симболички представља Спаситеља нашег Господа Исуса Христа. И хришћански Бадњак као и Божићњар води порекло од оне чудесне божанствене витлејемске ноћи, када се у пастирској пећини родио Спаситељ човечанства, а пастири, који „чуваху ноћу стражу код стада својега ложили ватру и грејали се. На глас анђела Господњег, који им се јави и рече: „Не бојте се; јер, гле, јављам вам велику радост… Наћи ћете дијете повијено где лежи у јаслама„. „Када су, по договору, пошли до Витлејема да виде шта се тамо догодило што им каза Господ“ насекли су и понели доста грана да наложе ватру и поред Новорођенчета и поред Мајке Његове, јер ноћ она беше врло хладна. Временом у нашем народу развио се читав култ везан, како за Бадњак тако и за Бадње вече. Данас на селу, па и у граду где је то изводљиво, на Бадњи дан изјутра рано, домаћин куће..

Горе градови, убијају се демонстранти и полицајци, гуше и пеку сузавци, разбијају лобање и излози, ломе ребра и пробијају кордони, бацају каменице и молотовљеви коктели. Народни гнев излио се на улице, комеша се и мења глобални социјални и политички поредак, из крвавих попришта и дима помаља се неки нови свет. Срби у Црној Гори јединствени у свету Само у Црној Гори устало је на десетине и десетине хиљада Срба и осталих грађана Црне Горе, а запаљене су искључиво свеће и кандила. Само у Црној Гори, уместо мотки и цигли, демонстранти у рукама носе иконе, крстове, босиљак… Само у Црној Гори не урла се и не вришти на улицама у еуфоричној нагонској борби против омраженог моћног ривала, већ се пева у славу Бога. Чудесни призори какве нисмо видели Чудесне призоре гледамо свако вече из Подгорице, Херцег Новог, Мојковца, Пљеваља, Будве, Бијелог Поља, Берана, Котора, Бара… На десетине хиљада људи, очева, мајки, деце, времешне господе, радника, интелектуалаца, мирно и одлучно ходају дигнута ..

Ниш је синоћ био за пример… дoстојанствено, онако како је и морало да буде. Без страначких и навијачких обележја и обележја удружења, без пиротехнике, ватромета, петарди, ружних узвика и провокација. Хвала свима који су се одазвали молебану за спасење и подршку нашој браћи у Црној Гори у истрајној борби за очување СРПСКИХ СВЕТИЊА У ЦРНОЈ ГОРИ. Хвала Епископу нишком Г. Арсенију што је прихватио наш позив да стане на чело колоне. Хвала и мојим пријатељима што су се одазвали и прихватили да сви заједно организујемо овај МОЛИТВЕНИ СКУП. Хвала Саши Савићу Шваби, Новаку Поповићу, Дејану Серафимовићу, Ђорђу Станићу. Сви заједно смо радили да овај скуп протекне достојанствено и у миру… У МОЛИТВИ ЗА СПАС НАШИХ СВЕТИЊА И ПОДРШКУ НАШОЈ БРАЋИ У ЦРНОЈ ГОРИ ДА ОПСТАНУ У МОЛИТВЕНОЈ БОРБИ, преноси Ђорђе Бојанић. Ево због чега требамо да се окупимо… Председник Црне Горе Мило Ђукановић потписао је срамни Указ Закона о слободи вероисповести и правном положају верских заједница, који је предложен у Скуп..

Ова невјероватна фотографија стиже из Ниша. И она говори све, а то је да смо ми народ Светог Саве, Владике Рада, патријарха Павла, али и многих других наших светих отаца Светог Василија, Светог Петра Цетињског, Николаја Велимировића. Имамо се чиме поносити и зорити! Преузето ИН4С

Љубица Jанковић своjе записе посвећене великом хришћанском празнику завршава искреном вером у идеале, узвишено и лепо коjи ће постоjати док jе људи и њихове душе, наводе из НБС. Љубица С. Jанковић (1894-1974) оснивач jе и водећи стручњак етнокореологиjе, науке о народним играма. Радила jе у Eтнографском музеjу у Београду, била jе и сарадник Eтнографског института Српске академиjе наука и уметности и члан више међународних удружења за изучавање народне културе. Дневник, коjи jе поверен на чување Народноj библиотеци Србиjе, Љубица Jанковић jе водила од 1907. до 1974. године. Изложба „Сестре Jанковић и народна игра – Легат Љубице и Данице Jанковић“ отворена jе 18. децембра 2014. у Народноj библиотеци Србиjе и траjаће до 6. фебруара 2015. године. „Бадње вече. Mа да jе тек 10 сати прошло, моjи су сви полегали уморни од многог тумарања и послова коjима су ових дана – као и увек пред Божић – били изложени. Oца се жали како су му ноге промрзле кад jе ишао да купуjе прасе а после, настоjавао..

Епископ нишки г. Арсеније прихватио је наш позив (грађана) да предводи колону грађана у КРСНОМ ХОДУ за подршку браћи у Црној Гори у одбрани Српских светиња. Скуп је уредно пријављен полициској управи Ниш од стране грађана. У суботу 4. јануара 2020. год после вечерње службе са почетком у 17ч у храму Св. Цара Константина и царице Јелене у Нишу биће одржан молебан и КРСНИ ХОД ради молитвене подршке обесправљеном и страдајућем свештенству, монаштву и верском народу у Црној Гори и за очување СРПСКИХ СВЕТИЊА. После МОЛЕБАНА Његово преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније са свештенством и народом кренуће у КРСНИ ХОД од храма Св. цара Константина и царице Јелене булеваром до храма Св. Василија Острошког. Моли се верски народ српски да у што већем броју узму учешће у овом КРСНОМ ХОДУ И МОЛЕБАНУ, бар толико можемо. А тиме и дајемо браћи у Црној Гори подршку да истрају у борби за одбрану српских светиња. Скуп ће бити без страначких, навијачких обележја, застава и обележја удружења. Само ср..

Izvor: Fejsbuk stranica “Картографија“ . После година најављивања и пријетњи дискриминаторски “Закон о слободи вјероисповјести” је 27. децембра изгласан у раним јутарњим часовима. За закон су поред посланика владајуће коалиције, гласали и посланици “опозиционог” СДП-а(партија на граници цензуса блиска америчкој амбасади). Током расправе владајућа коалиција је одбила преко 100 амандмана опозиционог Демократског Фронта. А међу њима кључни амандман је гласио: ,,Имовинско-правни спорови између Црне Горе и вјерских заједница у погледу вјерских објеката и земљишта који су настали до 1. децембра 1918. године искључиво се могу решавати пред надлежним судовима у парничним поступцима у складу са ратификованим међународним уговорима, Уставом Црне Горе, Законом о својинско-правним односима, Законом о државном премјеру и катастру непокретности и другим релеватним прописима“. Одбијање овог предлога, значи да ће примјеном такозваног Закона о слободи вјероисповјести за имовину Српске православне ц..

АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ Из овог „Закона“ слиједи ex lege губитак правног субјективитета цркава и вјерских заједница које не буду пристале на нову регистрацију и евентуално стицање „новог“ правног субјективитета, чиме се гази чињеница неспорног, одавно утврђеног и ни од кога никад неоспораваног правног субјективитета свих епархија Српске православне цркве које дјелују на простору Црне Горе. Од трију традиционалних вјерских заједница на територији Црне Горе његовом дејству, тачније удару, подлијеже само Српска православна црква, будући да су положај и права осталих уређени посебним законским актима, што им даје не само правну сигурност него и повлашћен правни положај. То значи да овај „закон“, иако тобоже писан за све вјерске заједнице, de facto има карактер lex specialisa усмјереног искључиво против Српске православне цркве, с изразито дискриминаторном намјером, ради, у крајњем, укидања њене правне егзистенције. „Законом“ се предвиђа одузимање огромног диј..