Istorija

Наша школа имала је за задатак да прикаже лик и дело Грофа Саве Владиславића руским ђацима, а и код нас у Србији, врло малом броју људи је познат лик и дело овог нашег великана. А руски ђаци ће пренети нама обичаjе за Васкрс у прошлости и садашњости код руског народа, каже Ђорђе Бојанић. Сава Владиславић Рагузински или „гроф Рагузински или Илирски“ био је српски политичар, саветник руског цара Петра Великог, дипломата у служби Руске Империје, путописац, полиглота, велики добротвор и дародавац, а титулу грофа добио је од руксе царице Катарине 1725. године, каже Ђорђе Бојанић. О Сави Владиславићу наши ђаци имаће много тога да пренесу својим вршњацима из Русије, Сава је доста повезан са руском литературом, у Москву је довео и једног младог Етиопљанина кога је купио на цариградској пијаци робова. Поклонио га је Петру Великом, а цар се обрадовао овом поклону, покрстио је младића, дао му име Петар, послао га у школе. Овај Етиопљанин био је прадеда великог руског песника Александра Пушкина...

Један од најважнијих чинилаца јесте просвета. У Црној Гори на снази је затирање српскога народа, далеко горе него што је то било у социјалистичком друштву. У некадашњем систему просвете ученици у Црној Гори су имали додира са српском епиком, па смо, макар и посредно, учили о нашим царевима и бановима, имали додир са српском књижевношћу итд. Поплава ревизионистичке и „нове“ историје у Црној Гори је значајније почела деведесетих година прошлог вијека. Појавила се група аутора која је дала нови начин читања историје. Иако сви осакаћени Порфирогенитовим списом о досељавању, ти аутори се нису позабавили том „досељеничком“ теоријом већ им је једини циљ био отимање српског историјског блага. Тако су Војислављевићи, Балшићи/Црнојевићи и Петровићи постали ексклузивне династије неког Дукљанско/Зетског/Црногорског народа који нема никакве везе са Србима. Занимљиво је и дјело „Одакле су дошли преци Црногораца“ аутора Радослава Ротковића у којем доказује да су се наречени Дукљани/Зећани/Црногорци..

Приредио, Ђорђе Бојанић Хришћанство је настало у времену када се у целом, тада познатом свету, време рачунало према Јулијанском календару (по римском Јулију Цезару, из 1. века пре Христа). По том календару су установљени и сви хришћански празници. Рим и Цариград биле су две царске престонице, и постају главна седишта хришћанства. У Риму је столовао ПАПА а у Цариграду ПАТРИЈАРХ. Цариградска патријаршија названа је Васељенска. Цариградски патријарх је добио назив васељенски (светски) патријарх. Између та два хришћанска седишта често су избијали сукоби који су 1054. год довели до коначног раскола хришћанске цркве, познат и као Велика шизма. Од тада хришћанска црква се поделила на православну (источну) и римокатоличку (западну) цркву. У 16 веку после Христа папа Григорије 13 извршио је реформу до тада важећег Јулијанског календара. Тај нови календар се по папи Григорију назвао Григоријански календар. А како је он настао под утицајем римскога папе, и углавном одмах био прихваћен од стран..

ЦРНОГОРСКИ Срби данас траже статус конститутивног народа, јер у оваквој држави немају никаква права. Распадом бивше „велике“ Југославије и стварањем нових држава поново је отворено на драматичан начин ионако полуразрешено и наопако постављено „српско питање“. Са отцепљењем Црне Горе, уз истовремено држање Републике Српске у оквиру БиХ и дрско западно деловање у подршци независности лажне државе Косово, спроводи се маргинализација значаја српског народа на Балкану. Због тога Срби у Црној Гори морају тражити своја права, пре свих право на националне, културне и просветне институције и своје уџбенике историје и српског језика и књижевности, макар их увозили из Србије и Републике Српске. Ово каже председник Српске народне одбране Васојевића и Лимске долине, историчар Горан Киковић, иначе потпредседник СО Беране. По српски народ је дугорочно најопасније поистовећивање са новом црногорском измишљеном нацијом и лажна прича како у Црној Гори сви имају иста права по Уставу. Јер, након рефере..

У овој радио-емисији се говори о почетним дубоким везама наша два братска народа, када Олга Кијевска у IX веку прима хришћанство од цара Константина Великог, рођеног у српском граду Нишу… о двоструким српски коренима руског цара Ивана Васиљевича IV Грозног…о вези Светог Саве са Русијом… о Србима у Русији – Пахомију Логофету и Григорију Цамблаку… о монаху српском Лазàру, творцу часовника на Кремљу, и то 200 година пре Швајцараца… о Сави Лукићу Владиславичу „Рагузинском“, Србину оснивачу руске Војне обавештајне службе… о Новосрбији и Славеносрбији…о Србима оснивачима Ратне Морнарице Русије – Марку Мартиновићу и грофу Марку Војиновићу (претку Р. Тонковић)… Разговор са Радмилом Тонковић… Извор СРПСКА ИСТОРИЈА

Приредио Ђорђе Бојанић Највећи стуб који је имао за циљ да помути разум СРБА су партизански (комунистички филмови), ови филмови представљали су један од главних елемената индоктринације маса у доба комунистичке диктатуре. У снимање једног партизанског филма улагано је више новца него данас у снимање свих филмова за годину дана. За баснословне хонораре, партизанске „хероје“ и њихове непријатеље играле су највеће светске звезде, попут Ричарда Бартона, Јула Бринера или Орсона Велса. За филм ”Валтер брани Сарајево” узета је прича о потпуковнику Жарку Тодоровићу ”Валтеру”, команданту четничких илегалаца у Београду. Постојао је и комуниста Жарко Перић ”Валтер”, али био је толико небитан, да га немачка документа уопште не помињу. Међутим, Операција ”Валтер”, у којој је Гестапо ухапсио Тодоровића, била је највећа те врсте на Балкану, док је гестаповски досије ”Валтер” био убедљиво најдебљи. Убацивање лажног Валтера међу четничке илегалце и други детаљи, просто су пренети у Сарајево. Ни у Са..

Питам се зашто све преписујемо, данас је све исписано на енглеском језику „Black Friday“ (црни петак који је стигао из Америке…), све то мени ружно и понизно делује, као да свој језик и писмо немамо, као да живимо у туђини. Зашто немамо свој дан куповине (снижења), пример ,,радосна субота“ или ,,породични петак“, овако исписан, на ћирилици? Зашто се не угледамо баш на те енглезе, французе, русе, бугаре, грке, кинезе… они чувају свој језик, код руса кока кола је исписана на њиховој ћирилици (тако и треба). Бранили су нам ћирилицу да користимо због ,,југословенства“, како у Краљевини тако и у комунизму (због братства и јединства)… ко нам сада прави проблем? Ту нам нико није крив ни у једном режиму до нас самих, све нам је туђе лепше и слађе, све смо прихватали. Сетимо се српских и хрватских лингвиста и културних радника који су донели 10. децембра 1954. године Новосадски књижевни договор у коме је, у трећој тачки Закључака, стајало да су „латиница и ћирилица равноправни”. Међутим, иак..

Напиши шта славиш Србине и рећи ћемо ти какав си човек! Надамо се да барем млађа поколења, која нису рођена у Титоизму схватају да се свака превара жестоко плаћа и да ништа није ”бесплатно”, већ да све то ”бесплатно” неко у неком тренутку мора да плати. Титоистичка фатаморгана заснована на лажи, америчким кредитима и нераду, трајала је 46 година, и зато данас 29 година након ње плаћамо данак. И још ћемо све то плаћати не само парама, него и изгубљеним народом, нерођеном децом или децом рођеном у иностранству, територијама итд. Зато што се 40 година након смрти Хрвата из Кумровца не схвата да сте „лепо живели“ од незарађених пара, имали бесплатно здравтство и школство којим су вам испирали мозгове, зато што сте крали сапуне, сијалице и алате по фирмама, ишли на боловање када лоше сањате или кад треба да се пласти сено, ишли и у пензију са 40 година, зато што сте усташама клицали, а Србе пљували и баш вас је било брига за Јасеновац, Косово, Крајишнике, новодизајниране Муслимане, Македо..

Пише: Горан Лучић Биљана Живковић, публициста и писац; аутор је репортажа, чланака, записа, путописа, интервјуа са личностима из свијета дипломатије, војне доктрине, геополитике, политике, историје, философије. Њена прва књига Некрштена времена објављена је 2004. године. Од њених књига (15) издвајају се историјско-документаристичка дјела Јасеновац и сребренички мит и Исповести из сарајевских казамата, Приморско православље. Припрема књигу есеја и путописа Срби у Албанији. Члан је Удружења књижевника Србије. Живи и ствара у Београду. Биљана Живковић О преживјелим и намученим Србима Албаније, понајприје онима из Скадра, те њиховој библијској снази да не забораве себе и опет науче да сричу језик отаца, разговарао сам са Биљаном Живковић. -Скадар је био српска престоница од 490. до 1171. године. То наш народ не зна. О томе нам није казивано, нисмо у школама учили. Када сам први пут отишла у Скадар и када сам се попела на древни Скадар-град видела сам да њиме столује једна црква. Она је..

Драч, 1575. године Византијске зидине Драча из 5. вијека Дрчч, тврђава, 19. вијек Италијански војници у Драчу, 1915. године Мозаик који се чува у Археолошком музеју у Драчу Фреске из 5. вијека Данашњи изглед византијских зидина града Српски манастир св. Власија код Драча, који је Хоџин режим срушио 1957. године Албанска православна црква у Драчу Пише: Љубиша Морачанин Драч је један је од најстаријих градова у Албанији. Његов стратегијски значај увелико је опређивао судбину цијеле земље. Налази се на улазу у Јадранско море што му је давало велики значај у историји. Дуго је био под Византијом, а три пута су га освајали Срби. Град су 627. године прије Христа. основали грчки колонисти из Коринта и Крфа. Град се звао Епидамнос, а налазио се у покрајини Илирији. После 400 година, 229. године прије Христа, град напала краљица Теута, али се повукла исте године када су стигли Римљани, те протјерали Илире. Римљани су град преименовали у Dyrrachium. Град је био западни крај велике римске цесте ..