Istorija

Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА – Радмила, Ниш ће 10. децембра (18ч) имати прилику да Вас угости у Дому војске, да ли сте били до сада у Нишу? Да, више пута сам боравила у херојском и слободарском историјском граду Нишу, најчешће службено на аеродромима – војном и цивилном, код мојих драгих ваздухопловаца, цивилних и војних и у легендарној херојској елитној 63. падобранској бригади, у којој сам извела свој први падобрански скок, и то као новинар добровољно/присилно… У Нишу сам имала и дивну промоцију моје књиге прошле године у организацији „Кола српских сестара“, па се надам, да ће и наша промоција 10. децембра бити успешна и на радост свих гостију у Дому Војске, јер су ову промоцију тражили управо пријатељи са војног аеродрома и много се радујем веома вероватном присуству генерала-потпуковника Милосава Симовића, за кога сматрам да је јединствен на овим нашим просторима, и као командант, и као оратор, и као професионалац. – Ви сте аутор дела ,,НЕБЕС..

Црква Свете Петке, која се налази у историјском језгру Призрена, обновљена је по налогу краља Милутина, у периоду 1306-1307. Рестаураторске радове предводили су познати мајстори тог времена Никола и Астрапа, који су цркву обогатили специфичним и богатим архитектонским и уметничким изразом у комбинацији византијског и рашког стила. Унутрашњи зидови цркве богати су фрескама. Први слој фресака припада средњовековном византијском периоду, где преовладавају двоглави орлови. На каснијим слојевима доминирају композиције са библијским мотивима и личностима из династије Немањића. Научници се у погледу старости цркве углавном слажу да је ова црква саграђена на темељима старе богомоље. Претпоставља се да су темељи старије ранохришћанске цркве (5-6. век), а потом византијске базилике (9. вијек) подигнути на темељима паганског храма (пре наше ере) посвећеног илирској богињи плодности и рођења Према или Премта. Након обнове цркве од стране краља Милутина, Срби су користили ранији назив цркве, с ти..

Диклић је подсјетио да је за бројање жртава мјера десна и лијева бутна кост посмртних остатака. “Нећемо ми кроз то утврдити тачан број страдалих, али ћемо смањити могућност манипулација. Све хрватске теорије ће пасти у воду”, рекао је Диклић Срни. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. августа 2016. године. Он је напоменуо да је тиме што жртве нису извађене из јама, нити пописане, направљена “рак-рана”, јер док је Срба и Хрвата биће и расправа колико је било жртава. “Оставили су рак-рану, а зашто? Да би заштитили оне који су убијали. Ту је био доминантнан хрватски интерес. Код Тита и /Владимира/ Бакарића је био приоритетан хрватски интерес, све друго је фатаморгана”, истиче Диклић. Диклић је нагласио да Јасеновац “није само хрпа насиља и примитивизма”, него један “сјајно организовани систем, гдје је максимално употријебљена наука, а око свега су били и изузетно писмени људи”. Он је напоменуо да Тито и његов најближи сарадник ..

Малопре се вратих са пројекције филма ,,Дневник Диане Будисављевић“… искрено, много више сам очекивао од филма. Искрено, и не чуди, када знамо да је овај хрватски филм рађен у сарадња са продукцијом Словеније, Србије и европских фондова, па је тако и изостала суштина. Надао сам се потпунијој садржини која погађа у суштину старадања српског народа, није приказана патња српске деце у логорима смрти. Недостаје приказ патње, бола… који је овај филм по мом мишљењу морао да има. Филм је фокусиран на Диану Будисављевић и њеном великом подухвату у спашавању српске деце, али у филму то све иде благо без напетости са драмсим паузама са минималним бројем чињеница које требају да буду носилац овог филма, који описује страдалаштво српске деце (без сцена одвођења, отимања деце и мајки, њиховој патњи у логорима и убијања на свирепе начине…). Филм (више документарни) је површан, благ, без суштине и са много беспотребних драмских пауза. Део са Алојзијем Степинцем у филму је доста дискутабилан и површ..

Приредио – Ђорђе Бојанић Долазак шиптара на наше вековне територије… тамо где сваки камен одише Српском историјом. На Косову и Метохији (Старој Србији) било је, пола века после Косовске битке, само 46 новоусељених албанских кућа (Албанци су племе са Кавказа које је населило данашњу Албанију почетком 11. века), како сведочи први турски попис из 1445. године за области Дренице и Подрима. А српских кућа: 12.844. У жупама: Косово, Сиринићкој, Средачкој, Ибарском Колашину, Биничкој Морави, Призренском Пољу, Лабу Шиптара тада нема. У Пећи, на пример, тада није било ниједне албанске породице… Чак, 1838. године скоро 400 година после првог турског пописа – у Пећи (како записује Јозеф Милер): Срби чине 92,09 одсто становништва. Са Косова и Метохије је током ратoва исељено много Срба, куће су им спаљиване, уништавани су културни и верски објекти, школе су затваране а књиге на српском језику забрањиване. Чињеница је да данас на Космету има доста шиптара који су српскога рода и порекла, чиј..

Извире подно планинског венца Проклетија, тачније испод јужне падине планине Жљеб и тече према југу, ка Албанији, где се код места Кукеш улива у Црни Дрим. Својим укупним током од 175км, само 19км тече кроз Албанију, а 156км кроз Србију. Ту, испод овог огромног планинског ланца, који одаје слику моћи, налази се још моћније врело ове реке у близини Пећи, као првог већег града у њеном сливу. Врело Белог Дрима се налази на надморској висини од 580м и моћно куља из подножја планине уз снажну хуку коју прави вода и стропоштава се низ огољене стене у белим слаповима. Због белине слапова, река је и добила име Бели Дрим. Делом свога тока река понире, а у близини села Радавац поново извире на површину. Баш на том месту почиње стропоштавање воде и креће стрмоглављење водопада висине 25м. Ово је заштићено подручје недирнуте природе које је стављено под заштиту још давне 1983. године. У близини водопада налази се и дрвени мостић којим се може прећи на другу страну водопада. Недалеко одатле се нал..

Планински венац Проклетија се простире као везивна спона и природна граница између Црне Горе, Албаније и јужног дела Србије, у северозападном делу њене јужне покрајине, Косова. Овај планински горостас, препун кристално чистим рекама и језерима, своје распростирање започиње од Скадарског језера и реке Дрим на југу, и тако се “провлачи” између Комова и Мокре планине на западу у Црној Гори, потом метохијске долине на истоку и Мокре горе и Суве планине на северу. Јован Цвијић је, истражујући овај појас Динарида, назвао ове планине Проклетијама и тај назив остаде и до данас. Некада су се ове планине звале Монти Троиана, по старој Троји за коју се сматра да је била на месту данашњег Скадра. Само име ових планина на симболичан начин описује њихову неприступачност, кршевити и љути крашки предео, његову дивљину и непроходност, и не само ове природне карактеристике. У име Проклетија уткан је, на неки начин и онај социолошки аспект, посебно оне друштвено~историјске прилике које су вековима симбо..

Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајтаСРПСКА ИСТОРИЈА –Младене, реците нам нешто о догаћају из 1983. где сте ви били учесник на ОРА Јасеновац, као бригадир словеначке бригаде „Прежихов Воранц“ – Равне на Корошкем, и каква су искуства из тог периода који памтите? Већ на почетку смо имали непријатних искуства у Новској и околини, где су поједини проусташки елементи, псовали српским бригадирима мајку српску. Али, све се то заташкавало зарад „Братства и јединства“, које , види се из наведеног, никада није заживело у тим хрватским крајевима. Једино су, нажалост, Срби били опредељени за тако нешто, и највише су се управо они и изјашњавали као југословени. – Срећом да је река Сава у том периоду имала низак водостај. Недуго по почетку акције, река Сава је имала низак водостај, и почеле су да се појављују људске кости, а и на насипу, који се оронио, свугде су се виделе кости. Одмах је наложено да се из свих присутних бригада, издвоје појединци, и да се направи посебна бригада, ко..

ДОШЛА ДВА ДРУГА Певају: Бора Ђорђевић и Вујица Бојовић Текст: Милић Радевић Дошла два друга Из далеког света Из далеког света у бој Бранећи земљу Да стану у строј Ударио душман три пута Удари, удари У груди ме рани Боле ме боле ране сад Једна је мог деде Друга је мог оца А од треће моје могу умрети Не брини ништа Мајчице мила поздрав од сина С Косова Поља Сестрице мила Дај чиста папира Да напишем писмо својој деци Син ће да прочита А ћерка да се пита Зашто отимају срце из груди Чувајте децо Косово наше Ма где год били сложни да сте сви Стисните зубе Док још није касно Дигните чело Викните Да Русија братска Уз браћу стане Словенска вера то ти је Дошла два друга Из далеког света Из далеког света у бој Дошла два друга Из далеког света Из далеког света у бој Из далеког света у бој Там шли два брата (Извођач: Кубанский Казачий Хор) Кубански козаци; Фото: ruspravda.info Там шли, шли, два брата С турецкого фронта, С турецкого фронта домой.Лишь только переступили Мы польскую гра..

У мaлoм, гoтoвo нaпуштeнoм сeлу Стрмeну пoрeд Суњe, уз сaму oбaлу Сaвe, сaмa у кући живи Aнa Пoжaр, нeкaдaшњa дирeктoрицa JУСП-a Jaсeнoвaц. Билa je нa чeлу тe институциje читaвo дeсeтљeћe, свe дo 1990. Дaнaс, у oсaмдeсeтoj гoдини живoтa, гoтoвo нe излaзи из сeлa. Згрoжeнa рeвизиoнизмoм кojи буja у Хрвaтскoj, oнимa кojи jaвнo причajу бajкe o ‘прихвaтилиштимa зa дjeцу’ и пoрaтнoм лoгoру у Jaсeнoвцу, oвa бившa лoгoрaшицa зa Нoвoсти je испричaлa свojу причу. Дрaгoje Лукић сe бaвиo истрaживaњeм судбинe кoзaрaчкe дjeцe. Први je дoшao дo днeвникa Диaнe Будисaвљeвић. Oн и ja смo уoчи зaдњeг рaтa били кoд њeнe унукe и oнa нaм je дaлa днeвник. Tрeбaли смo тo oбjaвити, aли oндa je дoшao рaт Kaквa je билa aтмoсфeрa у JУСП-у Jaсeнoвaц кaдa стe у њeму пoчeли рaдити? Пoчeлa сaм рaдити 1979. кao кустoсицa, a гoдину дaнa кaсниje нajприje сaм крaткo билa в. д. дирeктoрицa, пa сaм прoшлa нa нaтjeчajу и билa нa тoj пoзициjи дo 1990. Спoмeник у Jaсeнoвцу je сaгрaђeн 1966., a музej 1968. Пoчeлa je издaвa..