Ovih dana navršilo se 11 godina od osnivanja Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji. Bez obzira na različita tumačenja uloge i dosadašnjeg rada Haškog tribunala, koji kritičari nazivaju „političkom pozornicom“ i „američkom inkvizicijom“, posledice njegovog postojanja i te kako osećaju osumnjičeni, optuženi i osuđeni sa prostora bivše Jugsoslavije.
Za poslednjih 11 godina tužilaštvo Haškog tribunala podiglo je 141 optužnicu za ratni zločin počinjen od 1991. godine. Pred sudom su se pojavila 94 optužena, a trenutno se u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala u Ševeningenu nalazi 55 optuženih. Neki su se dobrovoljno predali, neke je uhapsila lokalna policija, a neke međunarodne snage. Jedan broj optuženih i dalje je na slobodi, pa Karla del Ponte, tužilac Tribunala, ne propušta priliku da istakne da će raditi sve dok dvojicu najtraženijih, Radovana Karadžića i Ratka Mladića, ne vidi iza rešetaka.
Osmorica odslužila kazne
Po podacima Tribunala, osmorica osuđenika su već odslužila zatvorske kazne: Dražen Erdemović, Zlatko Aleksovski, Dragan Kolundžija, Milojica Kos, Damir Došen, Zdravko Mucić, Milan Simić i Simo Zarić.
Istovremeno, šestorica osuđenih u Sudu u Hagu čekaju da budu prebačeni u neku od država potpisnica sporazuma o izdržavanju kazne, a to su: Milorad Krnojelac i Mitar Vasiljević, osuđeni na po 15 godina zatvora, Predrag Banović i Miroslav Tadić, osuđeni na po osam godina robije, Dragan Obrenović, koji je osuđen na 17 godina zatvora i Ranko češić, kojeg je Tribunal osudio na 18 godina zatvora.
Od hapšenja do završetka postupka pred Sudom optuženi boravi u pritvorskoj jedinici MKSJ-a u Ševeningenu i pod nadležnošću je Sekretarijata Suda. Kazne se izdržavaju u jednoj od država koje su potpisale sporazum sa UN o prihvatu osoba kojima je MKSJ izrekao kaznu. Do sada su takvi sporazumi potpisani sa deset država: Norveškom, Švedskom, Finskom, Španijom, Italijom, Austrijom, Francuskom, Danskom, Nemačkom i Velikom Britanijom.
Na izdržavanju kazne u jednoj od ovih evropskih država trenutno se nalazi 13 haških osuđenika. Anto Furundžija, koji je 10. decembra 1998. osuđen na deset godina zatvora, 22. septembra 2000. je prebačen u Finsku na izdržavanje kazne. U toj skandinavskoj zemlji zatvorske kazne od 9. jula prošle godine izdržavaju i Hazim Delić, koji je osuđen na 18 godina zatvora, i Esad Landžo, kojeg je Sud u Hagu osudio na 15 godina robije.
Prvi Srbin uhapšen pod optužbom za ratni zločin, Duško Tadić, kaznu zatvora od 20 godina „odrađuje“ u jednom zatvoru u Nemačkoj. Tadić jeuhapšen 12. februara 1994, 26. januara 2000. je osuđen na 20 godina zatvora, a 31. oktobra te godine je prebačen u Nemačku na izdržavanje kazne. U toj državi na izdržavanju kazne od 12. decembra 2002. je i Dragoljub Kunarac. Prema optužnici, Kunarac je bio komandant specijalne jedinice za izviđanje vojske bosanskih Srba od juna 1992. do februara 1993. i odgovoran je za postupke vojnika koji su mu bili podređeni. Navodi se i da je lično učestvovao u seksualnom zlostavljanju i silovanju muslimanki. Zbog ovoga je 22. februara 2001. osuđen na 28 godina zatvora.
Jedina žena
Jedina žena optužena, a zatim i osuđena u Hagu, bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić, koja je 27. februara 2003. osuđena na 11 godina zatvora, od 27. juna prošle godine kaznu izdržava u Švedskoj.
Druga dvojica osuđena za zločine u Foči zatvorske kazne izdržavaju u Norveškoj. Za Radomira Kovača, optužnica navodi da je bio jedan od zamenika komandanta vojne policije i vođa paravojnih jedinica u Foči i da je bio uključen u napad na Foču i okolna sela i u hapšenje civila. Zoran Vuković, je bio zamenik komandanta vojne policije i vođa jedinica u Foči. Posebno se tereti za učešće u seksualnom zlostavljanju, uključujući i grupno silovanje, devojaka u gimnaziji u Foči tokom jula 1992, seksualno zlostavljanje žena (uključujući 15-godišnju i 16-godišnju devojku u sportskoj dvorani „Partizan“) i odvođenje žena iz dvorane u kuće i stanove gde su bile seksualno zlostavljane, od jula do avgusta 1992. Osuđeni su u Hagu 12. juna 2002. na 20, odnosno 12 godina zatvora. Obojica su 28. novembra 2002. prebačeni u Norvešku na izdržavanje kazne.
Trojica haških osuđenika zatvorsku kaznu izdržavaju u Španiji: Stevan Todorović, koji je osuđen na deset godina, nalazi se u toj zemlji od 11. decembra 2001, Drago Josipović kaznu zatvora od 12 godina izdržava od 4. februara 2002, a Vladimir Šantić je na izdržavanje kazne od 18 godina prebačen u Španiju 11. aprila 2002. godine.
Od 13 osuđenika, koji trenutno u raznim evropskim državama izdržavaju kazne koje im je izrekao sud u Hagu, najduža je izrečena Goranu Jelisiću. On je za zločine u logoru „Luka“ kod Brčkog 14. decembra 1999. osuđen na 40 godina robije, a tu kaznu je potvrdilo i <đŽ>albeno veće 5. jula 2001. Jelisić je 29. maja prošle godine prebačen u Italiju na izdržavanje kazne.
Bosanski Srbin Duško Sikirica, za kojeg se u optužnici tvrdi da je bio komandant logora „Keraterm“ u opštini Prijedor, u Hagu je 13. novembra 2001. osuđen za zločine u tom logoru na 15 godina zatvora, a 10. maja 2002. je prebačen u Austriju na izdržavanje kazne.
